Prilog Kulturi sećanja: Kako se raspadala partijska Jugoslavija - tekst objavljen prvih pet brojeva Vremena 1990.
Za zemlju u kojoj je pola veka celokupna vlast bila koncentrisana u rukama jedne partije svakako je presudno ono što se u toj partiji, odnosno u njenom najužem rukovodstvu, događalo. Svima je sada jasno da je jugoslovenski raspad počeo upravo raspadom koliko do juče moćnog, Saveza komunista Jugoslavije. Jasno je isto tako da je seme razdora, koje je dovelo do konačnog raspada, posejano još mnogo ranije i da su poslednje tri godine samo završni čin jedne višegodišnje drame. Rukopis buduće knjige novinara Andrije Čolaka, "Agonija SKJ - godine razdora", govori upravo o tom završnom činu tri poslednje godine.
Tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu admiral Mamula je u svojim brojnim tiradama ponavljao patetično pitanje: "Koliko još Keljmendija ima u našim jedinicama?" Niko mu, valjda, tada nije mogao ponuditi odgovor prijemčiviji sujeti i interesima vojnog establišmenta od srpskog predsednika Slobodana Miloševića. On je maestralno ujahao i na taj talas "napada na Armiju"
Naše vladajuće poimanje „suvereniteta monetarnog, fiskalnog i svih ostalih ovlašćenja državne sile u odnosu na svoje podanike, građane i poduzetnike, pripada sasvim drugoj evropskoj epohi
"Građani Srbije nisu izašli na ulice tražeći fer i poštene izborne uslove, poštovanje Ustava i zakona, slobodu medija i uvažavanje kritičkog mišljenja zbog izveštaja Fridom hausa, oni su na ulicama jer osećaju duboku nepravdu, osećaju da je partija na vlasti zarobila sve državne institucije, da kontroliše većinu medija i da im je uskraćeno pravo da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju"
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt, dve nedelje nakon protesta, postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji"
"Ja imam jako lep život. Od glume idem na skijanja, na letovanja, od glume sam kupio stan, kola, gliser. Ali, osamdeset posto mojih drugara nema da plati piće u kafani. I kako meni može da bude lepo? Pre neki dan, sedimo kod nas u Pokretu sa Lokalnim frontom, bistrimo politiku i jednom od njih stiže poruka... Sad mi se plače: ‘Ako imaš 200 dinara, treba da uzmem...’ ne znam, nešto. Alo, to su ponižavajuće stvari. To su strašne stvari, jer mi pričamo o ljudima koji kao imaju neki posao i negde čekaju neku platu, a ona nikako da legne. I drugo, kroz rad Fondacije ‘Podrži život’ imao sam priliku da jako dobro vidim kakav je ovaj sistem, šta radi ljudima i koliko ih nije briga za ljudske živote"
"Meni i supruzi je ovaj, mogu jedino da ga nazovem – zlikovac, oteo oko četiri hiljade evra", rekao je Slobodan Stefanović, koji je u Kragujevcu uhapšen zbog nošenja makete vešala i – sebe na njima
Nepuna tri sata nakon što su organizatori protesta "1 od 5 miliona" objavili da će na sledećem protestu jedan od govornika biti i "majka najmlađeg političkog zatvorenika u Evropi", Nikola P. je pušten na slobodu. Ali kako je ovaj maloletnik uopšte dospeo u Centralni zatvor? O ovom nezapamćenom skandalu za "Vreme" govore advokati Boža Prelević, Vladimir Gajić, Slobodan Ružić i Stefan Ćorda
Samo jedan pogled na fotografiju na kojoj predsednik sedi za stolom i ruča sa radnicima razbija Vučićevu ružičastu stvarnost više nego tabaci teksta: Vučić jede pasulj i kupus salatu i ima jedno parče hleba. Radnici za stolom imaju i pasulj i kupus salatu, ali i gotovo celu veknu hleba, svaki od njih. Mogu biti samo dva zaključka: da radnici mnogo vole hleb ili da znaju da će to biti jedino što će pojesti tog dana
U Jugoslaviji je raspad sistema počeo pre nego drugde ali je ljudima navučena crna kapuljača nacionalizma tako da su Jugosloveni jedini kojima je ukraden trenutak eksplozivne radosti u padu sistema
