"Ovde je sistem tako napravljen da se mi plašimo države. Država je naš servis, mi plaćamo njih da rade. Aleksandar Vučić radi za nas, on je naš zaposleni. Da li se ijedan šef plaši svog zaposlenog? Zašto bi ga se plašio? Strah je kao i lepota – u očima posmatrača. To je tvoja odluka. Kad odlučiš ili kad si rođen tako da se ne plašiš, to je to. Evo, sad nemam posao, i šta ćemo sad"
Koliko god mi trenutno imali medijsku pažnju, nas nekoliko iz Kraljeva neće promeniti ovu državu, ali ti ljudi koji u nas gledaju mogu da se organizuju i nešto promene, pa makar samo to da primitivcima stave do znanja da su u vrhu vlasti suvišni
Ideja o bojkotu bilo kojih narednih izbora potekla je iz Saveza za Srbiju nakon lokalnih izbora u Lučanima i od tada je tema raznih spekulacija. Sagovornici "Vremena", kako iz Saveza, tako i iz drugih opozicionih stranaka koje su saglasne da izborni uslovi u Srbiji nisu pošteni, ne slažu se oko ključnih stvari: da li je bojkot svrsishodan, kako proceniti da li je uspešan, šta bi rekla međunarodna zajednica... Neki, pak, ne isključuju ulicu kao legitimno "biračko mesto"
Ministarstvo pravde je krajem decembra formiralo Radnu grupu za izmene Krivičnog zakonika, koja se nijednom nije sastala, ali to svakako nije sprečilo predsednika da nam do detalja opiše za koja krivična dela se povećavaju kazne i kako se menjaju procesni zakoni koji stoje na putu naše svetle borbe protiv kriminala, nasilja i korupcije. Time nam je zapravo poručeno da predsednik nije zainteresovan za poštovanje ustavnih garancija koje još uvek važe u Srbiji
Dok novinske stupce "Gardijana", "Njujork tajmsa", "Monda", BBC ja i Dojče velea puni banjalučka tragična priča o smrti mladića Davida Dragičevića i borbi njegovih roditelja da se počinioci otkriju, za to vreme sva energija je usmerena na pripreme za Dan Republike, koji se ove godine obeležava pod sloganom "Ponosna i vječna"
"Mi više nemamo priliku da sebi napravimo još jednu šansu – ovo je naša šansa. Da se ovaj sistem promeni, da ja počnem da se bavim isključivo svojim poslom, da ne moram više da pričam za ‘Vreme’ o ovim protestima jer to nije moj posao, niti će politika ikada biti moj posao – boli me dupe da se bavim politikom. Stvarno, nemam nikakve ambicije te vrste, osim što ne mogu da sedim kod kuće i ćutim"
U pravu je bio Crnjanski. Postoji "Zajednica talijanskih pesnika, kroz tolika stoleća. Liče." (Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca). Liče i srpski pisci. O čemu god da pišu oni pišu, o istom, o pohodu dečaka na mesec
Životinja nacionalizma je ono što je siromašnoj porodici na Balkanu "pojelo kravu". Nije to, dakle, bila samo mržnja i viševjekovna netrpeljivost, već istinska neman, divlja i nezasita, koja je unesrećila čitave narode. I ne, tu životinju ne treba ubiti, već je treba neodstupno ukrotiti i upregnuti da ore, a ne da kolje, ubija i zavađa
Ako pogledamo dela Jorgovanke Tabaković i izbor suzimo samo na poslednjih šest i po godina dobijamo bukvalno foto-robota naprednjaka na visokoj funkciji: dovedena na izuzetno važnu funkciju po političkoj liniji, ima plagirani doktorat, a tokom boravka na sadašnjem položaju povezivana je sa korupcijom, nepotizmom i cenzurom. Ako ovoj slici dodamo i detalj iz prethodnog života, koji je otkrio BIRN – a to je stan od 144 kvadrata, koji je, kao ministarka u Vladi Srbije, tokom 2000. godine kupila pod izuzetno povoljnim uslovima i u potpunosti otplatila tri godine nakon što su njeni opet došli na vlast – slika je kompletna
Ubijen na radnom mestu, ispred sedišta svoje političke organizacije u Kosovskoj Mitrovici, Oliver Ivanović je za godinu dana postao simbol političkog otpora u Srbiji uprkos intenzivnom radu Prištine i Beograda da se puna istina o njegovom ubistvu nikada ne sazna. Jedini koji tvrdi da zna ko su ubice, to saznanje još drži za sebe praveći od istrage cirkus
Svaki dan već godinama Marko Somborac opisuje našu stvarnost u stripu koji objavljuje dnevni list "Blic". Markova putešestvija kroz srpsku političku i društvenu scenu uvek su duhovita, čak i kad bi čovek zaplakao nad stvarnošću koju crta. Na novogodišnjem prijemu u Vladi Srbije Ani Brnabić je poklonio majicu s likom Aleksandra Vučića kao stražara nad istinom zatvorenom u kavez. Premijerki nije bilo baš pravo. Ali, takav je Marko. Kad bi crtao ono što se njima dopada, ne bi bilo ni ovog intervjua. Postavili smo mu deset pitanja a on je odgovorio olovkom. A ova, kako kaže dečija pesmica, piše srcem.
Krajem 2018. u Beogradu je održan događaj "Evropska unija i Zapadni Balkan u 2019", na kome su stručnjaci iz regiona i Evrope formulisali predviđanja za narednu godinu, kako na Zapadnom Balkanu tako i u samoj Evropskoj uniji. Predviđanja su prilično pesimistična
"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"
Urednica portala Kossev.info izabrana je za ličnost godine većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika "Vreme". Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, doprinos unapređenju institucija u javnom interesu
"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"
Kao globalni šampion forme televizijske političke satire, Oliver je pouzdani glas marginalizovanih u vreme divljanja populizma, ali liberalne vrednosti zastupa ne podležući "politički korektnoj" sterilizaciji jezika i mišljenja
Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio
"Ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da kao društvo moramo da radimo više"
Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije
"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"
