Ovog puta ništa nije ličilo na crninu i sivilo, kišu, sneg, tragediju, čemer i jad januarskog Vučićevog puta od manastira Banjska do Lapljeg Sela i Pinkovog rijaliti prenosa iz te seoske hale. Predsednik Srbije sa svojim saradnicima sada nije delio pernatu živinu, telad, krave i vozila, kao posle ispovesti i jadikovki srpskih seljaka sa centralnog Kosova 20. januara, četiri dana posle ubistva Olivera Ivanovića. Tokom ove dvodnevne posete nizale su se reči o velikim infrastrukturnim ulaganjima – nule na brojevima vrtoglavo su se ređale
Vučićev govor, predstavljen kao najvažniji u njegovom životu, za Srbe na Kosovu nije doneo ništa novo. Jedino novo što smo čuli jeste da predsednik Srbije ima strah od sopstvene istorijske nebitnosti i da nema rešenje za Kosovo. Poraz je priznao kao da proglašava najveću pobedu i dobio aplauz
"Sećam se da sam te 2012. čekao lift u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Naišao je jedan stariji kolega i rekao mi da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: ‘završio karijeru u pravosuđu’"
"Trudnice će imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojima se žene ‘stimulišu’ da rađaju, a po novom Zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja"
"Kada se setite Vučićevih poseta Sarajevu, Srebrenici, Zagrebu ili Kosovu, vidite da uvek postoji ta cirkuska priprema po medijima. Ona ima za cilj da Vučića prikaže kao čoveka koji tobože gasi požare iako ih pre toga kao politički piroman sam zapali. Naivni se dive toj tehnici. Kažu – on je vešt političar. Ali to može da radi svako ko ima takvu moralnu strukturu da je spreman na baš sve i da svoje lične ciljeve ostvaruje manipulacijom medijima i javnošću uz pomoć ulizica i bednih ministara bez karaktera. To je pravi karakter vlasti u Srbiji u poslednjih šest godina"
Osnivanje Saveza za Srbiju nesumnjivo je reakcija na dugogodišnje šumove u javnosti na temu organizovanja opozicije u čuvenu "jednu kolonu". Ranija iskustva nas uče da ovaj blok ima sve sastojke potrebne za uspeh, ali im je protivnik malo drugačiji nego što je to do sada bio slučaj
"Srbijo, čuvaj svoje reke!", "Hoću reku, neću cevi!", "Ne damo ni kap!", "Vodu na slobodu!", "Zločin nad prirodom!", "Biznis hoće Staru planinu da pretvori u pustinju!", "Nije vam to mama kupila!", bili su neki od transparenata na protestu protiv izgradnje malih hidrocentrala (MHE) na Staroj planini koji je u nedelju 2. septembra održan u Pirotu
"Kada govorimo o urbanizmu, u svim ovim stvarima postoje dva aspekta: pravni i tehnički. Mislim da za pravni aspekt nema goreg primera od vrha Kopaonika i onog bespravnog objekta. To je potpuno strašno, jer se vidi da je država nemoćna, i to nemoćna u smislu stvarnosti, a ne u smislu toga čija je nadležnost, da li će izaći policija ili neće; oni tu igraju pingpong, a svi mole boga da se ništa ne promeni. Druga je tehnička sakatost, koja se vidi i po stradanju jednog čoveka u Ulici Kneza Miloša, i po padu potpornog zida na Koridoru 10. Mene ne čudi što je Vesić odmah izašao i rekao da je sve u redu, i eto, bože moj, desilo se, jer on štiti investiciju. U normalnim okolnostima to gradilište bilo bi zatvoreno, pa bi bilo ispitivanje šta je ko uradio i kako"
"Sigurno je da treba da se napiše mnogo knjiga i naučnih radova ne bi li se stekla što preciznija slika o jugoslovenskoj državi. Ali već sada možemo slobodno da kažemo da su obe Jugoslavije bile emancipatorske i modernističke za narode koji su je sačinjavali. To je neosporno. A protiv politički motivisanog revizionizma u nauci može da se bori samo iskrenošću, profesionalizmom i objektivnim istraživanjem"
U javnosti se mnogo govorilo o tome zašto je episkop zahumsko-hercegovački napustio tu eparhiju, da li je to zaista bila njegova odluka ili je, iz ovih ili onih razloga, bio na to prinuđen. Da li on nekome smeta ili nešto smeta njemu? Možda je ipak bolje pitanje šta on za sobom ostavlja i možda je važnija ona tema da se ipak nešto sme i može – ma koliko svi pričali o crkvenoj disciplini i nesposobnosti laika da razumeju kako Crkva funkcioniše, te da se stvari ne mogu tako brzo menjati niti otvoreno kritikovati, a kamoli iskakati iz proseka
Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju
Miting na Gazimestanu 1989. Srbija je pripremala mesecima. Trideset godina kasnije, nedeljama se "priprema" javnost u Srbiji da će se na Kosovu ponovo dogoditi nešto istorijsko. Izvesno, bez bine, himne i stotina hiljada ljudi
Zbog otkazivanja Festivala ojkača 25. avgusta u Petrinji pod pritiskom takozvanih hrvatskih branitelja, Srpsko kulturno društvo Prosvjeta i Srpsko narodno vijeće uputili su pismo Odboru za zaštitu kulturnog nasleđa UNESCO-a
Voditelj završno reče da su njegovi od obližnje Gole glave, da uživa na bini, pa reče gologlavu misao, kojom je, kod organizatora, konkurisao za dupli honorar: Ja se nadam da će "Vreme" sve najgore o nama napisati, ali, mi se radujemo da će svi drugi mediji pohvaliti manifestaciju
"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize
"Ukoliko je reč o planu istorijskog "razgraničenja Srba i Albanaca" koji nam je saopšten gotovo usputno, prilikom otvaranja jedne fabrike mesa, što neminovno vodi ka razgraničenju Srbije i buduće ‘velike etničke Albanije’, mogu samo da kažem da će to biti ogroman faktor nestabilnosti za ceo region i Evropu i velika tragedija za naš narod koji u većini živi upravo južno od Ibra. Lično mislim da narod Srbije to neće nikada prihvatiti bez obzira kako se manipulisalo eventualnim referendumom. Istovremeno, to nikako ne znači podršku ideji etničkog albanskog Kosova čije ‘blagodati’ osećamo na svojoj koži već godinama kroz razne oblike diskriminacije, nepoštovanja sudskih odluka, kroz razna kršenja zakona ili napade na naše vernike"
Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"
U slučaju "Južnih vesti" ne radi se ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države
Zašto je pao deo zaštitnog zida na važnoj deonici Koridora 10 kroz Srbiju i kako je moguće da će zbog toga nastradati samo inženjeri koji su projektovali i nadzirali izgradnju tog objekta
Kada te neko pita gde si bio, šta si radio, ostanu ti samo dosadne priče koje nikoga ne zanimaju. I neka životna škola, bez koje si komotno mogao da prođeš
"Najveći problem koji bi režim da rešava ponovnim aktiviranjem služenja vojnog roka jeste alarmantno stanje sa popunom mirnodopskih jedinica profesionalnim vojnicima i masovno napuštanje vojske zbog slabih plata. Nije formirana održiva aktivna rezerva, a o pasivnoj da se i ne govori. Govorim u realnim kategorijama, o obučenoj rezervi za kojom bi se poseglo bar kad se suočavamo sa poplavama, umesto što se angažuju specijalne jedinice i Generalštab", kaže za "Vreme" bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš
Kako izgleda svakodnevica u selima na granici sa Kosovom na krajnjem jugu Srbije koja se često pominju kao moguća teritorija za razmenu za opštine sa severa Kosova
Postavljajući se kao moralni autoritet, hrvatski branitelji rado igraju ulogu koju im je namenio desni deo HDZ-a i, valja im priznati, rade to vrlo uspešno. Valjda im baš zato nikad nije palo na pamet da demonstriraju protiv privatizacije i uništavanja firmi, protiv malih penzija, smanjenja radničkih prava
