“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Najviše se polaže na prevenciju, premda i tu fali ulaganja, nemački školski sistem ukupno nije u sjajnom stanju. Recimo, nakon pucnjave u Erfurtu, pokrajina Tiringija sa oko dva miliona stanovnika zaposlila je čak 16 školskih psihologa. Podaci kažu da nijedna pokrajina ne uspeva da ima barem jednog psihologa na 1500 učenika
Donošenju odluka visokoškolskih ustanova, odnosno Univerziteta može prethoditi odluka nastavno-naučnog veća visokoškolske ustanove kojom se utvrđuje neakademsko ponašanje, kao i povreda etičkog kodeksa (npr. plagiranje prilikom izrade doktorske disertacije, koje obuhvata povredu akademskih pravila citiranja), a toj odluci prethodi izveštaj etičke komisije visokoškolske ustanove. Protiv ove odluke može se podneti pravni lek drugostepenom organu – odboru za profesionalnu etiku univerziteta
Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne
“Juče sam radio jutarnju smenu, bili smo među prvima koju su se odazvali na poziv zbog masakra u osnovnoj školi na Vračaru”, kaže kolegama jedan od policajaca iz patrole interventne jedinice. “To što sam video, ta krv, ta deca... Ja ne mogu više, juriću ovog monstruma celu noć po šumi, samo da ne moram opet da vidim mesto zločina”
Prema podacima svetskog istraživanja za malokalibarsko oružje iz 2018. godine, procenjuje se da je u Srbiji tada postojalo 2.720.000 komada oružja u posedu civila. Od toga 1.186.000 registrovanih i 1.533.000 neregistrovanih. Kada je u pitanju broj komada vatrenog oružja po glavi stanovnika (civila), Srbija se prema sajtu World population review 2023. godine nalazi na petom mestu na svetu, sa indeksom 39,1 na sto ljudi. Važno je napomenuti da je Srbija jedina evropska država u prvih pet rangiranih
Predsednik Srbije je juče na TV Dnevniku pitao narod da li ako zabranimo rijaliti programe treba da zabranimo i „Klan“, „Munje“, „Skarfejs“, „Kuma“ i dokumentarni film „Vidimo se u čitulji“
Predsednik je zločin u Mladenovcu oceni kao teroristički akt, ali nije naveo koji bi bio politički motiv za njega. Rekao je i da se kaje što je bio protiv smrtne kazne
Prvo poluvreme biće bez organizovanog navijanja zbog tragedije koja se dogodila. Igrači Partizana i Reala pre utakmice nosili majice na kojima je pisalo Osnovna škola “Vladislav Ribnikar”
Podnošenje ostavki zbog lične ili moralne odgovornosti nije blisko srpskim političarima. A kad javnost to zatraži, kreće odbrana. Odlazak sa funkcije doživljava se kao kraj života
Iako je Mađara u Srbiji 69.457 manje nego na popisu 2011, delovanje Fondacije Prosperitati i ostalih mehanizama Vlade Mađarske moglo bi da dovede do toga da u Vojvodini uskoro situacija bude slična onoj pre 120 godina – Mađara neće biti mnogo, ali će biti vlasnici zemlje, fabrika, hotela, vinarija... U tom kontekstu, već se polako naziru prezimena novih Rohonjcija, Karačonjija i Marcibanija
U našoj državi ne postoji sistemski pristup problemu patološkog kockanja, a u društvu nema razvijene svesti o mogućim štetnim posledicama. Veliku ulogu igra i stigmatizacija. Ministarstvo zdravlja se uglavnom pravi slepo i gluvo, a mnogo je toga što bi mogli i morali da učine. U toj spirali tišine u kojoj stradaju pojedinci i porodice, mi, koji smo pogođeni, trudimo se da stvorimo takav ambijent da članovi naše porodice jednog dana donesu odluku da krenu u borbu protiv zavisničkog ropstva i da ih zajednica u tome podrži
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
Biblija se može tumačiti na mnogo načina, a Ustav Srbije samo na jedan. Član 63. Ustava Srbije kratak je i jasan: Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. I tačka
Aktivista udruženja “Ne damo Staricu” Dragan Dmitrović za “Vreme” svedoči da mu je odmah posle operacije srca na sumnjiv način utvrđeno da je koristio plejadu droga i kako je bačen u pritvor gde mu je prokrvarila rana. Za “Vreme” govori i Slobodan Švajner iz Stranke slobode i pravde koji je uspeo sudski da dokaže da je policija manipulisala kada je pokušala da ga proglasi narkomanom
Pretprošle nedelje predsednik Srbije je, u svom maniru, poremetio pozitivnu euforiju “crno-bele familije”. Na korak od Fajnal-fora Evrolige i usred akcije prikupljanja novca za pomoć klubu, osvrnuo se na ogromne dugove Fudbalskog i Košarkaškog kluba Partizan prema državi i tako ih indirektno podsetio koliko ceo projekat povratka košarkaša na staze uspeha zavisi od države, a samim tim od njega lično. Može se reći i da im je između redova poručio da dobri rezultati košarkaške ekipe Željka Obradovića mogu lako da postanu lepa uspomena, a istovremeno je predvideo fudbalskoj ekipi da uskoro neće biti ni u “velikoj četvorci” lige Srbije
Na razum sa tribina apelovao je i Željko Obradović: “Šta bih ja voleo – da naši navijači shvate da je ovo deo sporta, igrači su pričali između sebe i na tome treba da se završi. Mi smo u ove dve utakmice naišli na fenomenalno gostoprimstvo Reala. Mislim da i mi u Beogradu to treba da uzvratimo, da se nijedan igrač, član stručnog štaba ili navijač Reala ne oseća neprijatno, nego da iz Beograda pošaljemo sliku kakva je uvek bila na našim utakmicama”, rekao je on
Nikola Lepojević je bio najbolji strelac ruske lige i ekipe iz Surguta i jedini stranac u ulozi kapitena nekog ruskog tima. Ostaće upamćen kao čovek koji je na minus 40 stepeni postizao po 40 poena
Putovanja su za svakog od nas nešto čemu se radujemo. U susret njima pozitivnom energijom trudimo se da ne mislimo na loše stvari koje mogu da nam se dogode. Međutim, prevare koje doživimo ili, još gore, pljačke na putu su nešto što se događa, ali što možemo da svedemo na minimum, pa čak i na puki statistički podatak ako smo dovoljno obazrivi i mudri
