Prethodni Zakon o energetici odredio je ko ima pravo da izađe na tržište i da nađe sebi snabdevača, da "zaobiđe" EPS i kupi struju gde god hoće, od koga god hoće. Po novom, koji je stupio na snagu polovinom ove godine, određeno je ko mora da se snabdeva na slobodnom tržištu
Izuzimanje LGBT populacije kao devijantne, antinacionalne i protivprirodne iz čuvenih tradicionalnih vrednosti predstavlja čistu dehumanizaciju; nekažnjena hajka na ovu nezaštićenu i prokaženu manjinu ima opojnu privlačnost pogroma; pritisak na društvo da prihvati zastrašivanje i nasilje kao način političkog delovanja nije ništa drugo do ideološka platforma za permanentni teror protiv svega i svakog drugačijeg i različitog
Tehnologija je omogućila neki oblik demokratije na internetu, ali izgleda da nam je promenila i etiku. Nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Fridrih Ebert" organizovali su tribinu na kojoj su o tome govorili Zoran Stanojević, Veljko Popović, Miloš Đajić i Teofil Pančić
Za nepoštovanje odredbe Zakona o autorskim pravima, kojom se zabranjuje fotokopiranje celih knjiga, predviđena je zatvorska kazna u trajanju od tri do pet godina. Dakle, studenti, a oni su prvi koji će se naći na udaru ovog zakona jer su najredovnija klijentela fotokopirnica, u slučaju da kao brucoši budu uhvaćeni na delu, teorijski, mogli bi apsolventske dane da dočekaju – u zatvoru
"Veoma često čujem izjavu da nastavnici više vremena provode sa učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nego sa većinom učenika. Želim da istaknem da u takvim slučajevima drugi učenici provode više vremena učeći i radeći zadatke i da nauče više nego da je nastavnik proveo ceo čas predavajući"
Učenici prvog razreda srednjih škola učiće po starom, iako su im obećavani reformisani nastavni programi. Đaci drugog, trećeg i četvrtog razreda devet oglednih profila takođe su godinu započeli "nereformisanim" časovima, ali će kasnije dobiti nove programe
Na kraju, niko u Srbiji od vakcine nije prohodao unatraške, ali je zato država nuspojave osetila "u svom džepu" i sada odlučno pokazuje da takve ubode ne prašta
Situaciju na Severu Kosova moguće je zaoštravati i eskalirati do jedne izvesne mere – a to je kad nekome dodija. Taj neko biće onaj kome se bude moglo i prihtelo da priču okonča jednom za svagda
Na pitanju Parade ponosa prelama se odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji
Vraćanje oduzete imovine je u Skupštini Srbije otvorilo problem domaćih "saradnika okupatora", jer to pitanje nije razrešeno zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen sa dnevnog reda. Poslanici SDP-a, LSV-a, SDP-a i SPS-a ne prihvataju "izjednačavanje" okupatora i žrtava, a protive se i "kolektivnoj amnestiji" pripadnika okupatorskih snaga, ali i pripadnika kvislinških snaga Nedića i Ljotića. Zbog toga je Vlada povukla spomenuti amandman, pa su iz restitucije izbačeni ne samo strani već i domaći državljani koji su služili u okupacionim snagama
Bilo bi šteta da se neko ko je ipak imao hrabrosti da se upusti u razmontiravanje okoštalog lošeg sistema sudstva i tužilaštva (u svakom smislu) okrivi kao jedini odgovorni. Za sve greške, ne male, osim Snežane Malović, aktuelne ministarke pravde, odgovornost snose mnogi: skupštinska većina, nasleđeni mentalitet političkog uticaja, oportunitet onih koji su se sakrili iza nje mlade i krhke u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva i drugde u društvu
Šta treba Srbija da uradi? Treba da dobro sluša pouke iz krize evrozone. Evropski socijalni model se završio. Ogromna potrošnja države i transferi prosto više ne funkcionišu. Zemlje Evrope koje su u evrozoni do sedamdesetih godina prošlog veka trošile su na socijalno blagostanje nekih 25 do 30 odsto BDP-a, ali 25 godina kasnije to je poraslo na 50 procenata BDP-a
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Roba iz Srbije ponovo ide na Kosovo preko Merdara i Končulja, dok se Srbi severno od Ibra na sedamnaest barikada suprotstavljaju postavljanju kosovskih carinika na Jarinju i Brnjaku
Tokom "svečanosti za pamćenje" Stanko Subotić Cane, koji je vele dao za crkvu nekoliko miliona evra, nije ni pomenut. Jedino se na mermernoj ploči pored ulaznih vrata u crkvu moglo pročitati "Crkva pamti dobrotvora Stanka Subotića iz Uba"
Zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", Erdogan je 1999. godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca. Partija blagostanja i Partija vrline u kojima se politički angažovao zabranjene su zbog islamističkih stavova. Godine 2001. osnovao je Partiju pravde i razvoja (AK) i od tada ne zna za poraz na izborima. Vernik koji ne pije alkohol i ne puši, Erdogan se nametnuo kao globalni igrač i glas muslimana iz čitavog sveta
Prvo se pojavila priča Miloša Simovića o tome ko je sve navodno znao za pripremu atentata, a onda je u utorak policija počela da hapsi bivše oficire Jedinice za specijalne operacije RDB MUP-a Srbije iz vremena oružane pobune u novembru 2001. Između te dve teme ima i te kakve veze, ali će biti jako teško te veze dokazati tako da to bude prihvatljivo na sudu
Na Kosovu se nalazi oko 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Kakav ulog predstavljaju, kako se koriste i koliko su u kosovskoj drami važne treće po veličini zalihe uglja u Evropi, koje bi vekovima mogle da obezbeđuju struju za ceo region
Upadljivo je da američki ambasador u Holandiji Kliford Sobel priželjkivanje brzog okončanja procesa, kojim više neće upravljati optuženi, ne pretpostavlja potrebi da suđenje zadrži legitimnost. Ambasadi je više nego Džefriju Najsu stalo da proces u očima javnosti ne izgubi na pravičnosti. Postoji stvarna, a ne fingirana američka briga za percepciju suđenja. I Sobel bi, doduše, voleo da se stvar brzo privede kraju, ali ne po cenu gubitka legitimiteta Haškog tribunala: zato su njegove depeše u znaku brige da će se proces haotično "raspasti", da prave odbrane neće biti i da će se to videti kao iz aviona
Odgovor na pitanje iz naslova glasi – Nisam ničija. Mislim da je cela stvar zapravo u tome, i ako postoji tajna nekog uspeha, onda je ona u tome. A to nije pitanje odluke, već moje ličnosti
