Ante Marković neće se više smejati. Dugo je pokušavao da nas sve zarazi optimizmom; do poslednjeg trenutka uspevao je da ulije bar malo nade, ali sada se neko vreme niko više ovde neće smejati, a on će biti ozbiljniji od svih.
Reči iz naslova pripadaju tadašnjem vojniku JNA Bahrudinu Kaletoviću i emitovane su na Yutelu. Olakšavajući smeh je širom bivše Jugoslavije propratio ove reči, verovatno iz potrebe da se usred ludila u koji je zemlja tonula nađe nešto normalno, ali malo ko nije bio svestan da je to smeh na stratištu koji je zastajao u grlu
Svaki rat u sećanju novinara nekako teži da se – mnogo godina kasnije – grupiše oko ljudi, a ne oko "operacija", "strategije", "taktike" i sličnih budalaština. Gde smo i s kime bili tad i tad; i već to, razumete. Meni je kao glavni utisak od slovenačkog rata ostao čovek kojega nisam nikada upoznao, ali sam ga video na vrhuncu njegove slave na televizijskom snimku. Nekako mi se čini da je njegov lik – Bahrudina Kaletovića – najbolje oličenje suštine te nepotrebne i blesave sramne avanture
"Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija kasni dve ili tri godine ako u obzir uzmemo tehnologiju i nove usluge. Daću vam jednostavan primer: 3G mreža je u susednoj Bugarskoj uvedena pre tri godine, a mi je još uvodimo. Jedan od razloga je što se lokalni propisi ne prilagođavaju dovoljno brzo standardima EU"
Nagodba Vlade Srbije i predstavnika politički, organizaciono i ekonomski najmoćnija tri udruženja uglavnom vojvođanskih "profi" poljoprivrednika (Klub 100P plus, Asocijacija poljoprivrednika i Udruženje "Vojvodina agrar") ukazuje da ni posle čitave decenije tranzicionih reformi nismo izgradili agrarno-politički sveobuhvatan, razvojno održiv i socijalno pravedan koncept agrarne politike
Organizacije koje se bave političkim obrazovanjem u regionu okupile su se na panel diskusiji o regionalnoj saradnji. Cilj diskusije bio je da se utvrdi mesto u regionu na kom se nalazi Srbija u oblasti političkog obrazovanja i šta je do sada urađeno. Takođe, učesnicima panela svoj rad prezentovali su predstavnici organizacija iz regiona koje se bave političkim obrazovanjem. Svi uvodničari panela saglasili su se da je učvršćivanje regionalne saradnje i tešnje povezivanje organizacija dobra ideja i da je to jedan od glavnih zadataka u budućnosti. Govoreći o regionalnoj saradnji u budućnosti, Tamara Petrović iz Centra za studije socijalne demokratije rekla je da je to svakako dobra ideja i da treba raditi na njenoj realizaciji, zato što je to potrebno, a ne zato što je nečime uslovljeno: "Ne bih volela da naša saradnja bude nekakav uslov za nešto drugo u oblasti politike. Ako nam se ona postavi kao uslov, trebalo bi da svi preispitamo svoju ulogu."
Za diskusiju o balansu između znanja i veština u procesu političkog obrazovanja nije bio predviđen poseban panel. Umesto toga, ova tema se, kao jedna od glavnih, provlačila kroz izlaganja diskutanata tokom oba dana konferencije Političko obrazovanje u demokratskoj tranziciji". U smislu razmene mišljenja i ideja, ovo je sasvim sigurno bila najplodonosnija i najzanimljivija diskusija
U ovom tekstu želimo da objasnimo zbog čega je kvalitet istraživačkog rada u društvenim naukama u Srbiji, i pored jednog broja izuzetnih pojedinaca, u proseku na relativno niskom nivou, kao i šta bi trebalo preduzeti da bi se to promenilo. Smatramo da je glavni razlog za to niska međunarodna konkurentnost domaćih istraživanja i istraživača u ovim oblastima
Osnivanju obrazovnih centara u okviru političkih stranaka ide naruku i novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti, po kom su partije u obavezi da najmanje pet odsto svojih prihoda izdvoje za obrazovanje svog članstva
Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina
Dok okruženje, evropske ambicije i potreba za izgradnjom modernih oružanih snaga upućuju Srbiju u NATO, raspoloženje javnosti i održavanje bliskih partnerskih odnosa sa Rusijom više su nego uverljiva kočnica na tom putu
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Izvori bliski Akcionom timu za saradnju sa Haškim tribunalom otkrivaju za "Vreme" da se Ratko Mladić lečio na Vojnomedicinskoj akademiji, ali pre 2003. godine, pod lažnim imenom Pero Janjić, o čemu postoji dokumentacija u ovoj ustanovi
Ministar policije temeljnim marševskim korakom pređe temeljno ošišanu travu, stiže ‘de poš’o, primi raport, reče šta ima, rodovi narodne policije pokazaše šta znaju i umeju, kad se sve završi Najviše narodno rukovodstvo jedinstveno pređe na ostale zbor sadržaje
Nema više skrivanja, u bilo kom pogledu, za bilo šta i za bilo koga, od predsednika opština do samog vrha države: postavili smo pravila, moramo po njima da igramo i svi su na ispitu, uključujući i mene i moje ljude – ako sam za nešto odgovoran, snosiću posledice
Od ukupno 3936 gigavata instalisane snage kapaciteta za proizvodnju električne energije na teritoriji Srbije, ne računajući Kosovo, na hidroelektrane "otpada" bezmalo 40 odsto, dok je njihov udeo u ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije tridesetak odsto. Izgradnjom novih hidroelektrana na Drini, Moravi i Ibru dobilo bi se još 6000 gigavat-časova struje godišnje i to ekološki podobne, bez ikakve emisije štetnih gasova
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac
Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju
Predizborno-socijalni dribling Vlade Srbije, koji je dosad uspevao mnogo puta, sada je, međutim, naišao na "tvrdo", jer su se izigranim osetili najmoćniji biznismeni koji rade u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji
