Zvonik crkve sv. Antuna
Potkopavanje krivog tornja
Urušavanje kuća u Dubljanskoj ulici bio bi bezazlen događaj u odnosu na eventualno rušenje tornja u Bregalničkoj ulici
Kategorija: Vreme
Cena mesa
Svinjska polutka u raljama tržišta
"Više bih voleo da imam 600 tovljenika a da je cena niža, nego svega 200 koliko ih imam sada, pa makar cena bila i viša od ove: ja radim, pa radim, samo što bi sa većim obimom a nižom cenom zaradio više. I svi bi bili zadovoljni: i ja, i klaničari, i trgovci i potrošači", kaže Jošo Bajić, svinjar iz Starih Banovaca. "Ali, ne vredi: svako grabi za sebe, svoj šićar gleda, za dugog ga nije briga. Tako je to"
Intervju – Branko Radujko, direktor Telekoma Srbija
Pozovi vladu radi prodaje
Menadžment kompanije, ukoliko ne bude odluke o privatizaciji, moraće da preduzme niz ozbiljnih mera za prevazilaženje problema visoke zaduženosti i finansijske konsolidacije kompanije u uslovima svetske ekonomske krize
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) II
Intelektualci i rat
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
Intervju – Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije
Čeka nas popravni
Jedno je biti protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, a nešto sasvim drugo izbegavati zakone koji su u interesu građana
Slučaj Jovana Dulovića
Zašto tužilaštvo Haškog suda maltretira novinara »Vremena«
Teško da Haško tužilaštvo svoju bitku protiv Šešelja može dobiti samo sub poenom izdatom na ime Jovana Dulovića: ako im je on najvažniji argument u procesu, neka vojvodi odmah plate avionsku kartu za otadžbinu, gde ga kao "najvećeg izdajnika" čeka Aca Vučić sve sa "poglavnikom Tomom", pa onaj Aca Faca koji je igrao na obe strane i ostatak ekipe s bedževima na reveru
Iz ličnog ugla - Nastavak priče o Borisu Tadiću
Kome odgovara predsednik
Nije nezamislivo konstruisati mehanizam po kome bi skupština samo pokretala pitanje poverenja predsedniku, a građani doneli konačnu odluku na referendumu
Portret savremenika - Ljiljana Smajlović
Bez agremana »druge Srbije«
Makar i površan pogled na karijeru Ljiljane Smajlović ukazuje na nešto na čemu joj može pozavideti svako ko pretenduje na status javne ličnosti: uprkos nenametljivom nastupu, uspela je da stekne status osobe oko koje se lome koplja, sukobljavaju mišljenja, pletu kontroverze i izbijaju skandali
Iz ličnog ugla - Kratak pregled raspadanja (3)
Čovek broj 2 (Radikalno trulo)
"Sve što znam o politici, naučio sam od doktora Vojislava Šešelja" (Tomislav Nikolić, januar 2008)
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije 1999
Duga mračna noć
Da je već prošlo deset godina od tog dramatičnog događaja, podsetio me u ponedeljak moj prijatelj, glavni urednik "Vremena" Dragoljub Žarković. Pitao me šta mislim o tome da na desetogodišnjicu NATO bombardovanja Srbije 1999. podsetimo objavljivanjem nekoliko publicističkih tekstova iz tog vremena, a da seriju započnemo odlomkom iz knjige Stanka Cerovića U kandžama humanista, (Samizdat B92, Beograd 2000), koja je imala i svoje francusko izdanje pod naslovom Dans les griffes des humanistes, i tamo bila zapaženija nego ovde
Intervju – Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a
Poslanička sapunica
Velimir Ilić je ućutao kada je jedan iz delegacije RTS-a rekao da sa nama nijedan poslanik ne može tako da razgovara, da na sastanku predstavljamo medijski javni servis Srbije, a nismo došli iz kućice na naplatnoj rampi autoputa. Bila je to čarobna formula
Istorija sukoba – Televizija i politika
RTS gori, Skupština se češlja
Do sada je bilo više predloga da se redukuju skupštinski TV prenosi koje su iznosili uglavnom poslanici vladajuće stranke. Izgovori su uglavnom bili obezbeđivanje radne atmosfere, onemogućavanje zloupotrebe govornice, zaštita narodnog zdravlja...
Iz knjige U kandžama humanista
Dolina plača u Vrlom Novom Svetu
Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka
Učenje iz istorije – Kako je dr Milan Stojadinović konsolidovao dinar i stabilizovao devizni kurs pre skoro sto godina
Odlučnost, trikovi i šapat na berzi
Svetska finansijska kriza i pokušaji Vlade Srbije da pomogne privredi i građanstvu da prebrode posledice te krize, a da istovremeno ne poremeti makroekonomsku stabilnost, naravno, nemaju direktni uzor u našoj ekonomskoj istoriji. Ipak, treba se podsetiti nekih rešenja, pa zbog toga ovde objavljujemo insert iz portreta dr Milana Stojadinovića koji je sačinio naš novinar Dimitrije Boarov u knjizi "Apostoli srpskih finansija" (Beograd, 1997)
Knjiga nedelje
Plodovi dokolice
(Radomir Marković: "Kazna bez zločina"; privatno izdanje, 238 strana; Beograd 2009)
Radomir Marković strpljivo gradi u svojoj knjizi jednu ambicioznu, mada klimavu političku konstrukciju: on je, naime, žrtvovan da bi se preko njega došlo do Slobodana Miloševića; tačnije, žrtvovan je i upropašćen upravo zato što je odbio da optuži Miloševića, a lepo su mu nudili sve. Prepošteni Radomir sve je odbio i pao žrtvom najmračnijih mahinacija zlih ljudi, sve zbog obraza, časti i profesionalizma
Srpski program za ublažavanje krize
Kreativno i hazardno
Čini se da je reč o planu sa nekoliko novih rešenja, domišljatijih od onih kojima zasad pribegavaju druge evropske zemlje – ali i planu koji se i dalje zasniva na kreditnoj podršci iz inostranstva
Zelenašenje i posledice
Kamata, kalibar i dužničko roblje
Kako dug od 4000 može narasti na 30.000 evra, objašnjava sagovornik "Vremena": "Tu ide kamata od deset odsto. On nije imao 4000 evra za prvu kamatu pa je prolongirao. Kada je zakasnio sa drugom kamatom, ovaj mu je lupio penal, ‘nije ti sada deset odsto, zato što te čekam sada je 20 odsto’. I tako, kamata na kamatu, pa veći penal, dođeš u situaciju da si dužan 30.000 evra, umesto 4000"
Poljoprivreda – Cene i ucene
Reka mleka i njena muža
"Rat za mleko", koji je obeležio period privatizacije mlekara, okončan je "mirovnim sporazumom" po kome su se mlekare obavezale da neće preuzimati "preletače", proizvođače koji bi da promene otkupljivača. Na taj način svaka mlekara je na svojoj teritoriji dobila prećutni status monopoliste, a celokupnim tržištem je zavladao mlekarski kartel
Iz ličnog ugla - Beogradski metro
Realan plan za efikasno rešenje
Povodom teksta "Sve je isto, samo njega nema" ("Vreme" 938) donosimo još jedan prilog raspravi kakav metro treba glavnom gradu Srbije – laki ili teški
Intervju - Svetlana Vukajlović
Održivi sistem lečenja
O zdravstvu i globalnoj ekonomskoj krizi, kao i o onome što se u Srbiji preduzima, za "Vreme" govori direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
Fijat i Srbija
Investicija u doba neizvesnosti
Za srpsku auto-industriju, globalna kriza znači da će "proizvodnja fijat punta početi u martu 2009. kao što smo i planirali", kaže za "Vreme" Gilberto Ranijeri, potpredsednik Odeljenja za inostrane komunikacije Fijat grupe. "Ostaje nam da razmotrimo i najbolji trenutak kada ćemo lansirati nove modele. Na pitanje kada bi se to otprilike moglo očekivati, Ranijeri prognozira: "Kada bih imao kristalnu kuglu, tada bih i mogao reći kada će se to desiti i kako će se desiti"
