"Vreme" je u broju 729 od 29. decembra 2004. objavilo stenogram tribine pod nazivom "Srbija i njen imidž" koju su zajednički organizovali naš nedeljnik i Fondacija "Fridrih Ebert". Učesnici tribine bili su novinar Dubravko Kolendić, ambasadorka SR Jugoslavije u Evropskoj uniji Roksanda Ninčić, istoričar Predrag J. Marković i direktor marketinške agencije Meken-Erikson Srđan Šaper. Tri godine kasnije tema o imidžu zemlje i dalje je više nego aktuelna. Kako se Šaper povukao iz Saveta za promociju Srbije, a Marković postao član ovog tela, donosimo delove njihovog izlaganja sa tribine "Vremena" i Fondacije "Fridrih Ebert"
Ali kako mi sami, žitelji ove teritorije, shvatamo našu domovinu? Šta nekom "s Juga" ili "Lali", Beograđaninu ili nesretnom "interno raseljenom licu" znači pojam "Srbija kao brend"? Šta bi on/ona uzeo kao najbolje i tipično "srpsko", ono po čemu se (pozitivno) razlikujemo od ostatka sveta
Formiran baš u vreme kada se o Delti govori i piše tako kako se govori i piše, unapred osuđen za odbranu ovih ili onih interesa, unapred označen kao (političko, ekonomsko i svako drugo) sredstvo iste te Delte, Savet za promociju Srbije teško da će u narednom periodu uspeti da opravda prave razloge svog postojanja. A oni su, čisto da podsetimo, popravljanje slike Srbije. Koja je, opet podsećanja radi, više nego loša
Početkom devedesetih u Srbiji je trošeno 65 kilograma mesa po stanovniku, a poslednjih godina samo po 36 kilograma, što je za 2,4 puta manje od proseka u EU
Čvarci se desili ispred Doma kulture, sve bilo redno i po propisu, i sa čvarci, i sa muziku, i sa Sima pojeziju, i sa učesnici, i sa pobednici, a po taj red, propisi, i ostali zakon, čvarci dobili i novog "kralja"
"U našem zdravstvu ima ozbiljnih sistemskih problema. Za ćutanje postoje bar dva razloga. Svi bi da pričaju samo o aferama i parama. Tu je i uvreženi deo političke kulture koji glasi: nemoj da talasaš ako ti je koalicioni partner taj koji time upravlja"
Prosečan Britanac čita šest sati nedeljno. Validne statistike nema, ali je pretpostavka da prosečan građanin Srbije čitanju ne posveti više od deset minuta sedmično. Ipak, tiraži britanskih medija postepeno opadaju, dok se u zemlji Srbiji već ovog meseca pojavljuju tri nova dnevna izdanja
Novoizabrani reis-ul-ulema Adem Zilkić održao je govor na trgu u Novom Pazaru, gde se okupio velik broj reisovih pristalica, ali i pristalica muftije Zukorlića. Policija kordonom razdvajala okupljene
"Dobro sam upoznao hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše nepošten da ne bi varao i podvaljivao, suviše gramziv da medalje za zasluge ne bi krao od drugih...
Naravno, moja je krivica što su mi takvi bili i leva i desna ruka.
Plaćao sam i zbog svoje uobrazilje da sve što kažem mora biti kazano na poseban način... Bilo je toga... U želji da budem zabavan i zajedljiv omakla mi se i ona glupost kad sam posle posete Miloševiću rekao da je ‘predsednik šarmantan i duhovit čovek’"
Smutnja oko hapšenja Zdravka Tolimira uverila je Karlu del Ponte da sa haškim beguncima u Srbiji nisu čista posla, što je samo potkrepilo njene stare težnje da na kraju mandata prekine sa diplomatskim taktiziranjima na koja je pristajala prethodnih godina
Tadićeva Demokratska stranka sa razumevanjem prihvata Koštuničin predlog da se odluka o raspisivanju predsedničkih i lokalnih izbora donese posle 10. decembra
Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana
Eventualno učešće Gaspromnjefta u privatizaciji NIS-a teško bi bilo smestiti u klasičnu "privatizaciju", jer Gaspromnjeft nije kompanija sa privatnim, nego sa državnim kapitalom. Pojednostavljeno, NIS bi umesto jedne države, kontrolisale dve države vlasnice: Srbija i Rusija – što već, samo po sebi, navodi na zluradi zaključak da bi NIS-ove slabosti vezane za njegovu etatističku vlasničku strukturu mogle biti više nego duplirane
Pre ekološke modernizacije koju je Elektroprivreda započela sa evropskim, a delom i srpskim novcem, svaki građanin Srbije je potrošnjom struje sedmično u proseku proizvodio između pet i deset kilograma pepela. I sav se prosipao na glave stanovnika obrenovačkih sela
Ne moraju da stoje u gradskom prevozu, mogu preko reda da plaćaju račune, zaposlene primaju naknadu plate, pokriveni su im zdravstveni troškovi, mogu bar godinu dana da ne rade ništa osim da brinu o bebi, a poslodavac za sve to vreme ne sme da im da otkaz. U praksi, naravno, nije sve tako poetično
Na izgradnji stanova se ostvaruje vrlo veliki profit a, za razliku od trgovine drogom, oružjem i/ili ljudima, legalan je: ulaganjem u stanogradnju najlakše se pere kapital stečen na druge nelegalne načine. U kolu su birokrate kao eksponenti partija na vlasti, advokatske kancelarije kao posrednici, investitori i finansijeri kao vlasnici kapitala i preduzimači
"Na prostoru Zapadnog Balkana postoji oko dve hiljade džamija, a imami ovih džamija svake nedelje drže propovedi o upotrebi Halal kvaliteta pred pedeset, stotinu, pa i nekoliko hiljada vernika, u zavisnosti od njene veličine. Zato nijedna kompanija sa ovih prostora ne može sebi priuštiti takav luksuz u marketinškom smislu i bolju promociju"
"Zukorlić kaže da policija ne obavlja posao korektno zato što igra na kartu rasplamsavanja loših srpsko-bošnjačkih odnosa iz prošlosti, na koje su Bošnjaci ranjivi – ali zato treba ići u pravcu pomirenja, a ne suprotno"
Kao i u mnogim drugim "balkanskim ratovima", Ljajić i Ugljanin su u svojim prvim političkim danima, na početku devedesetih, bili članovi iste partije – SDA
Pravo pitanje je da li je onaj revolucionarni srpski jogurt nacionalizam sa kraja osamdesetih evoluirao u fašizam koji kao takav nije bio prepoznat samo zato što nije imao globalne apetite, već je bio lokalnog karaktera
Uz malo policijskog obaveštajnog rada i zdrave pameti do incidenta u Novome Sadu ne bi bilo došlo. Ovako je krv pala, a političari bez principa i pameti došli su na svoje: debata u Skupštini Srbije bila je vrhunski dokaz sumraka svake pameti i gubitka svakog sistema vrednosti. Sve se to – nažalost – dalo predvideti
Kako to da se ugled jednog toliko čuvenog i iskusnog menadžera, kakav je bio Miodrag Savićević, potapa u pepeo jedne oronule državne kompanije, kakva je danas Geneksova kuća, baš na blatu jednog građevinskog placa
