Neka se pretpostavi da privreda ima smanjenu efikasnost investiranja za 20 odsto i da je ulaganje u njoj opterećeno korupcionom iznudom od 15 odsto. Efektivno ulaganje u toj privredi iznosiće samo 75 miliona evra, koliko će iznositi i stvarni dodatak relevantnim kapacitetima, pošto će čitavih 25 miliona biti apsorbovano korupcijom i inferiornom efikasnošću. U nekoj drugoj privredi, za koju se pretpostavlja da ispunjava standardne kriterije efikasnosti i da nije opterećena korupcijom, neće biti ovakve erozije uloženog iznosa i dodatak kapacitetima biće takođe neokrnjen. Iznosiće svih 100 miliona, koliki je i pretpostavljeni kredit
Srbija je zemlja kojom vladaju oni kojima se u rukama neočekivano i nepravedno našla ogromna moć. Za njih ne važe zakoni i pravila, oni se gaze, kao i institucije. Bahatost je drugo ime nove elite, a ona se ponekad dojačava alkoholom i narkoticima. Primetno je to na svakom koraku. U saobraćaju, takođe
Digitalna forenzika još uvek nije završena, ali kako se onda zna da su u pitanju državno sponzorisani napadi? Ovaj softver za špijuniranje je izrazito skup i jasno je da iza njegovog korišćenja može stajati samo ozbiljan motiv. A ko bi imao bolji za pokušaj špijunaže predstavnika civilnog društva od države
“Vreme” otkriva koje su sve ujdurme i sukobi centara moći prethodili hapšenju generala koji je u istragama protiv njega označen kao “najvažniji posao u državi”. Policijski general Slobodan Malešić (na slici) bio je u kontaktu sa moćnim ljudima iz sveta politike i biznisa, poput brata predsednika države Andreja Vučića, tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića. Kako se onda dogodilo da bude uhapšen? Malešiću su lisice stavljene kao načelniku novosadske policije, dan posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Tri meseca je proveo u najstrožem pritvoru. Optužnicu protiv njega i još petorice ljudi podiglo je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Sad mu se sudi za tri krivična dela trgovine uticajem i zloupotrebu službenog položaja
Srpska vlast je procenila da svaka mobilizacija godi, posebno ako je zasnovana na strahu od spoljašnjeg neprijatelja, a još više ako je taj neprijatelj Hrvat, i gurnula je priču u medije. Tako se produbio jaz između Zagreba i Beograda, sada uvećan i tom aferom koja je na videlo iznela staru priču o borbi dve službe za primat u ovom delu Evrope
Ja sam podržao ProGlas jer to vidim kao jednu zdravu i normalnu priču, to nije moje podržavanje neke stranke. Time sam hteo da pozovem mlade ljude i one koji su u nekoj dilemi da li da glasaju ili ne, da to učine. Stvarno mislim da svi treba da glasaju i da se na taj način odredi vlast
Šta kažu podaci agencija – kako stoje stranke, ko prelazi cenzus, ko će dobiti najviše glasova u Beogradu? Koliko su uopšte ovi podaci pouzdani? Koji su sve problemi kada se rade ankete? Šta se u tim anketama, ipak, vidi jasnije od samog rejtinga stranaka? Koje su kvote na kladionicama? I zašto je situacija u Beogradu drugačija nego u ostatku Srbije
Ovde se ne radi o tome da ovaj izgubi a onaj pobedi, da sjaše Kurta a uzjaše Murta, naprotiv, radi se o čuvanju velikog političkog dobra – demokratije, kao i velikog individualnog dobra – biračkog prava, a ta dva dobra nas čuvaju od dolaska svih Kurta i Murta na vlast i sprovođenja njihovih opakih planova. U ovom procesu ponekad morate uzeti stvar u svoje ruke i sami učiniti nešto da se to ne dogodi
Kako je predsednik Srbije najavio ucenu Đorđa Miketića? Zašto se to vratilo režimu kao bumerang? Kakvu tu ulogu igraju Dijana Hrkalović i Đuka? Šta se i kome sada poručuje, a usput falsifikuje i podmeće? Postoje li zakoni, pravila službe i moralne norme koji neće biti prekršeni? I zbog čega ovakva Srbija mora da stane
Goran Mekić, koji živi i radi u kibucu Negev, na četiri i po kilometra od pojasa Gaze, oglašava se na društvenoj mreži "X" i od početka rata u Izraelu piše o svom iskustvu o sukobu između Hamasa i Izraela
Ukoliko je u Srbiji i dalje bauk govoriti o lustraciji, možemo da govorimo o nužnosti donošenja Zakona o vetingu. Tako se zove taj proces u zemljama u regionu
Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu u svojoj oblasti, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti
Građanska opozicija ima ograničena finansijska sredstva, a zapadne zemlje ih – za razliku od devedesetih – ne podržavaju: i dalje “širom zatvorenih očiju” gledaju demonstraciju primitivne autokratije i kleptokratije. To su sve objektivni, veliki problemi za kampanju opozicije, ali vreme za kukanje je odavno prošlo. Od jadikovke nema ništa, valja nešto raditi
Ideja da su se naprednjaci sjatili na Tiktok da bi sopstvenom nesimpatičnom pojavom gurnuli mlade u apstinenciju uopšte ne zvuči besmisleno. Ali, nije besmisleno ni to da su spremni da, iz očaja, prave potpuni cirkus od sebe, samo da zadrže rejting
Svako od nas treba da postavi sebi nekoliko pitanja. Da li stvari idu u dobrom pravcu? Da li su sadašnje prilike – od cena u prodavnicama i na pijacama do stanja u medijima – gore nego pre samo godinu dana? Da li se bolje lečimo, da li smo sigurniji na ulicama, da li manje brinemo za decu u školama? Da li je ovo vrhunac organizacije društva za koji je Srbija sposobna? Duboko sam uveren da nije. Bilo bi tragično da ne možemo bolje, a bio bi zločin i prema svojoj savesti i prema svojoj deci ako ne bismo učinili ono što je u našoj moći da bolje uredimo odnose u svojoj zemlji i da obezbedimo bolje prilike za svakog čoveka u ovoj zemlji
“Tužna je ova civilizacijska inverzija koju živimo. Nekada ste, ako ste bili iz unutrašnjosti, slali sina i ćerku u Beograd na školovanje, ćerka da bude učiteljica, nastavnica ili doktorka, sin inženjer ili arhitekta. Danas smatrate da ste uspeli ako vam je sin u nečijoj privatnoj vojsci, bodigard koji zavodi red i viče da je gospodar Beograda, a ćerka vam je starleta, svi je znaju i učestvuje u rijalitiju. I šta raditi sa decom koja idu u ozbiljne škole, poput Matematičke gimnazije, šire slavu ovdašnjeg srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja po svetu? Da se ne lažemo, šta oni imaju da traže ovde? Koja im je perspektiva? Ali baš zato neko mora i da ohrabri te ljude, da se ne boje, jer je ova zemlja i njihova. I šta mogu da urade? Pa da glasaju!”
Zahtevi koje su paori ovih dana izneli pred Vladu RS gotovo su identični prolećnim i ponovo se traži, pre svega, povećanje subvencije po hektaru na 300 evra. Da sve bude još paradoksalnije, budžet za poljoprivredu je najveći u modernoj srpskoj istoriji, dok sa druge strane imamo gotovo izvestan bankrot najmanje polovine subjekata kojima je ovo primarna delatnost
Posle propasti EPS-a pre dve godine zbog lošeg upravljanja naprednjačkog kadra iz Obrenovca, sada je na red došla Pošta, koja živi od usluga koje svi dobrovoljno plaćamo i osećamo se dobro kada vidimo svoje poštare. Ono što nisu uspeli da unište jedan Aleksa Jokić, jedan od glavnih Vučićevih ljudi za “ljudske resurse” od 2012. godine naovamo i docnije naprednjački direktori, ugrozio je Zoran Đorđević (na slici)
