Radnici kragujevačkog Fijata koji su proglašeni za tehnološki višak danas nije uplaćena otpremnina od 790 evra po godini radnog staža, iako im je Ana Brnabić to najavila. Radnici kažu da još nije potpisan ni raskid ugovora o radu
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake, koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje
I dok javnost Srbije plovi u moru pod burom, u institucijama nema vetrova, prava bonaca. Naime, kako mediji saznaju, povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim
Iako je to u delu javnosti najveća blasfemija, sličnost između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića na nivou uključivanja različitih aktera u sopstveni politički projekat iz godine u godinu postaje vidljivija. Novi gradonačelnik Beograda, koji nije “organski” naprednjak, dodatno učvršćuje ovakvo uverenje
“Napuštao sam rodni kraj – činilo mi se zauvek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće i, nad njim, jedini bor u selu.” (odlomak iz romana Raslo mi je badem drvo Živojina Pavlovića)
U ovom trenutku nacionalni stadion za pet-šest utakmica reprezentacije godišnje, plus finale kupa, niti je neophodan, niti je investicija, niti može doprineti vraćanju “večitog derbija” u sportske okvire
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
“Ponavljanje izbora ima smisla samo ako se promene uslovi za njihovo održavanje. Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo ako ponavljaš iste stvari, a očekuješ drugačiji rezultat. Prave debatne emisije su u domenu naučne fantastike, te značajan deo našeg naroda živi u podrumu iz filma Andergraund. Iskreno se nadam da je Aleksandar Šapić samo prelazno rešenje na mestu gradonačelnika, jer je za upravljanje najvećim gradom potreban jedan set kompetencija koji, bojim se, on ne poseduje”
Međunarodni dan izbeglica se 2022. godine dočekuje sa rekordno visokim brojem prisilno raseljenih ljudi širom sveta. Brojni oružani sukobi i krizna žarišta, kao i masovno i sistematsko kršenje ljudskih prava širom planete, rezultirali su činjenicom da je u maju ove godine, prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj prisilno raseljenih ljudi prvi put u istoriji premašio 100 miliona
Gotovo nijedan od 7000 stanovnika Majdanpeka nije čuo za publikaciju Instituta za javno zdravlje “Batut”, pod naslovom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, u kojoj piše da su u Majdanpeku (i nekim drugim mestima) vazduh, voda i zemlja toliko zagađeni da izazivaju oboljevanje i smrt ljudi, i predlažu konkretne aktivnosti da se zagađenje sanira i eliminiše. Lokalni mediji ne pominju protest “Ne damo Staricu”, ni pitanje narušavanja zdravlja i prirode. U skladu sa tim, grad nema monitoring kvaliteta vazduha, i ništa se ne preduzima da se brojni oboleli od karcinoma leče u boljim uslovima
Pre digitalne budućnosti, mora se obezbediti digitalna sadašnjost. A vlast, kada nije u stanju da omogući građanima da valjano, nesmetano i kontinuirano ostvaruju prava i štite interese digitalno, a institucijama, bankama, notarima i advokatima da normalno vrše poslove, mora da im to obezbedi na alternativan, analogni način
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Kao da su čitav ovdašnji sport i institucija derbija potonuli u pravila koja diktiraju “navijači”, kao da je biti njima po volji s vremenom postalo važnije i od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju smisla samo kroz “navijanje protiv”
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Podizanje optužnica protiv klana Veljka Belivuka, ali i državnih funkcionera, odnosno bivših šefova MUP Srbije sve više liči na otvaranje Pandorine kutije. Dok se za brojna ubistva optužuju pripadnici jednog klana, isplivavaju dokazi o zločinima koje su počinili suprotstavljeni klanovi. I kao da se sva zla hvataju u vrzino kolo, koje ruku pod ruku vode političari, policajci i narkodileri
Tri godine nakon što je proradio sistem preko kojeg su građani prijavljivali ekološke probleme, u Ministarstvu zaštite životne sredine uveli su novi. Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje da je firma koja je napravila novi sistem izabrana na spornom tenderu, kao i da je, nekoliko meseci od puštanja u rad, u toku nadogradnja sistema. Ceo posao će koštati više od dva miliona evra
Ako bi celu prosečnu platu u Beogradu odvajali na stranu radi kupovine stana u gotovini, bilo bi potrebno 11 godina za 50 kvadrata prosečne beogradske novogradnje. Ako uzmemo u obzir da od nečega mora i da se živi, pa se odvaja samo trećina plate – potrebne su tri decenije. Problem je što ni ta trećina ne može da se uštedi
Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada da će dva domaća kluba učestvovati u najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će to za posledicu imati smanjivanje tenzija između samih klubova i njihovih navijača. Crno-beli i crveno-beli na parketu i na klupama imaju previše kvaliteta da bi bilo šta drugo bila tema kada se o njihovim duelima priča
Hugo Prat, čovek koji je najviše doprineo da strip počne da se shvata kao umetnost, autor čije je delo usrećilo više ljudi nego bilo koja ideologija, rođen je u Riminiju (Italija) 15. juna 1927. Godine. Danas bi napunio 95 godina
