Kategorija: Vreme
Intervju: Nikola Kovačević
Hronologija izbegličke krize
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
Balkanska ruta nakon zatvaranja granica
Boravak u limbu
U mnogim dešavanjima na “balkanskoj ruti” prethodnih godina kršene su brojne odredbe međunarodnog prava, te su se vlasti nekih država ponašale u suprotnosti sa preuzetim međunarodnopravnim obavezama. To je rezultiralo ostavljanjem izbeglica i migranata bez adekvatne pravne zaštite, pa su kontinuirano izloženi brojnim rizicima sa neizvesnim ishodom
Muzička industrija – U susret trećoj godini pandemije
Rasprodaja autorskih prava
U muzičkoj industriji se zbrajaju gubici koji se mere u desetinama milijardi dolara i stotinama hiljada onih koji su u prethodnom periodu ostali bez posla. Muzičari se snalaze, odlažu koncerte i turneje, sviraju onlajn, a poneki prodaju svoja autorska prava
Intervju – Livaj Tekofski, tur menadžer
Ljudima su potrebni koncerti
"Na američkoj turneji sa Garbidžom je u početku bio prisutan strah. Plašili smo se da se ne zarazimo jer idemo u okruženje sa 20.000 ljudi, a naša jedina distanca je to što smo na bini. Znači, ispunili smo onih šest stopa socijalne distance, ali šta ako među tih 20.000 ljudi njih 1000 ima kovid i oblak kovida nas prekrije. Ta pomisao je zastrašujuća i za nas i za publiku. Ali onda sledi jedno posve drugo osećanje – publika je toliko uzbuđena, nisu bili na koncertu dve godine, i strah raspršava neverovatan krik tih ljudi koji kao da su upravo pušteni iz zatvora. Mnogo je tu različitih, pomešanih emocija"
Kultura sećanja
Još jednom o Vukovaru
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
Intervju – Danilo Ćurčić
Ako smo mi sve ovo saznali, šta je tek mogla država da pronađe
"Država se potpuno povukla, prepustila Linglongu da uradi šta hoće, tu mislim i na ove selidbe ljudi – oni nisu obavešteni, ne znaju o čemu se radi, njih strpaju u kombi i voze nekuda… Država je zapravo pokazala da za velike investicije neće poštovati apsolutno ništa, čak ni postojeće standarde koji suštinski nisu toliko visoki"
Trgovina ljudima – Radna eksploatacija
Izrabljivanje bez granica
Kao i mnogo toga drugog u Srbiji, vlast je i jednostavna pitanja – šta se dogodilo vijetnamskim radnicima koji, preko podizvođača, rade za kineski Linglong, kako je to smelo da se dogodi i ko je odgovoran – svela na to da ko je (medijski) jači, njegova je istina
A magyarok Szerbiában
Az avantgárd és a népi kultúra között
A nyelv egyrészt kapocs az emberek és a népek között, másrészt, elkülönítő elem, a kisebbségi közösségek kulturális identitásának fontos szegmense. A személyes identitás és a kollektív hovatartozás jeleként is hat. Egyúttal kiemeli a hasonlóságokat és megkülönböztető eszközként szolgál. Amikor a szerbiai magyar közösségről szólunk, mely 290 ezer tagjával a legnépesebb Vajdaságban, kultúrájának legjellegzetesebb része éppen a nyelv
Mađari u Srbiji
Između avangarde i narodne kulture
Jezik, s jedne strane spona među ljudima i narodima, s druge element koji razdvaja, važan je deo kulturnog identiteta manjinskih zajednica. Deluje i kao znak ličnog identiteta i kolektivne pripadnosti. Ujedno ističe sličnosti i služi kao sredstvo raspoznavanja. Kada je reč o zajednici Mađara u Srbiji, koja je najbrojnija u Vojvodini sa 290 hiljada pripadnika, najkarakterističniji deo kulture je upravo jezik
Ekologija i ekonomija
Zlatna groznica u zaštićenim područjima prirode
Na više lokacija u Srbiji, iako su zvanično pod zaštitom države, istražuju se potencijalna nalazišta plemenitih metala – i to uz dozvole nadležnih organa
Intervju – Ditrih Jenš, izaslanik odbrane u nemačkoj ambasadi u Beogradu
Ujedinjena Evropa treba da ima zajedničke oružane snage
Konceptom "Unutrašnjeg rukovođenja" nastala je ideja vodilja koja se ostvaruje u Bundesveru. Vojnik kao "građanin u uniformi" najvažniji je element ovog principa. On deluje u skladu sa svojom savešću i sam preuzima odgovornost
Uloga stranih ambasada u srpskoj politici
Neko na travnjak, neko za sto
Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
Intervju – Zdenko Tomanović, advokat
Kod nas vladaju moćni ljudi a ne pravo
Centar moći je u vaninstitucionalnoj maloj grupi, koja pokušava da čak i svoj model morala preslika na društvo. Uopšte govoreći, iznedrilo se patološko pravno ponašanje. Dakle, gledamo stvari koje su po svojoj pravnoj prirodi i toliko očigledno, apsolutno zabranjene. Orkestrirane kampanje u kojima nema granica nedozvoljenosti, od vređanja, omalovažavanja, diskriminacije, diskvalifikacije, pretnji, laži, agresije, mržnje i tenzije postale su standard života
Lični stav
Hazardi restauracije pretenzija i akcija na planu srpskog ujedinjenja
Veliki problem sa nacionalizmom je u tome što se na toj otrovnoj podlozi mnogo može zaraditi. Raspaljujući nacionalističku ostrašćenost, političari osiguravaju berićetnu berbu glasova, a dežurni kvaziintelektualci laku i brzu promociju, nezavisno od kvaliteta onoga čime zasipaju javnost
Energetika i zagađenje
Kako Srbija može da smanji emisiju gasova
Relativno siromašno društvo (za evropske pojmove) kao naše, teško da može iz sopstvenih sredstava da obezbedi energetsku tranziciju, koja podrazumeva istovremeno gašenje termocentrala na ugalj i gasa, uz paralelno forsiranje obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori su veoma skupe igračke
Politika nemačkih Zelenih na Balkanu
Aleksandar ne voli Violu
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
Novi zakon o referendumu i narodnoj inicijativi
Kvaka 22
Nakon što se sa zakašnjenjem od petnaest godina navrat-nanos bude usvojio novi zakon o referendumu, u januaru će biti održan referendum za promene odredaba Ustava vezanih za pravosuđe. Ove promene bi trebalo da omoguće da političari ubuduće mogu u potpunosti da kontrolišu izbor sudija
Lik iz naše novije istorije
Kako je Ratko Mladić omogućio „Bljesak“ i „Oluju“
Sadašnji "branitelji srbstva" koji kuju u zvezde bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske i proglašavaju ga za heroja, zaboravljaju dve činjenice: kako su pala Kupreška vrata, strateški više nego važan prevoj i kako su se potom hrvatske snage popele na Dinaru, čime im je bio otvoren put za osvajanje Knina i cele Krajine
Izbori 1990 – Odsjaj u sadašnjosti
Sa njima nema neizvesnosti
Možda su ratovi danas isključeni, možda i nisu, da parafraziramo Slobodana Miloševića, ali su u nekim stvarima radikali/naprednjaci otišli korak dalje i prevazišli svoje učitelje iz devedesetih: bez obzira na žestoku mašineriju kojom je raspolagao, Miloševiću nije pošlo za rukom ono što je danas Vučić uspeo – da ukine i privid slobodnih i fer izbora. Milošević, za razliku od Vučića, koliko god da je pokušavao, nije uspeo da uništi opoziciju, niti da ubije u pojam onaj deo građana koji je verovao u demokratiju. Tri decenije posle prvih višestranačkih izbora Srbija je ponovo na početku
Intervju – Stevan Filipović, režiser
Veličanje ideologije krvi
"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
Moral i vrednosti današnje Srbije
Junaci našeg doba
Na zidu je haški osuđenik Ratko Mladić. Ispred zida su neki nimalo bezopasni mladići. Okolo je policija, a iza policije država. Ista je to država koja stoji i iza Pinka i Hepija, koja dozvoljava štandove Kapetana Dragana, koja leži na vakcinama, koja gura u javni prostor Branimira Nestorovića
Lični stav
Kovid sertifikati – nova preventivna mera protiv epidemije
Pandemija zarazne bolesti KOVID-19 je već duže od godinu i po dana nametnula različite mere i ograničenja prava i sloboda, kao i uobičajenog načina života građana, radi zaštite javnog zdravlja. Poslednja od takvih mera u Republici Srbiji su tzv. kovid propusnice, koje su već primenjene u većem broju drugih država
