Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…
Ni Legija, koji mu je uvek salutirao uz reči "gospodine ministre", nikad nije prisustvovao tim sastancima, njemu se, posle insceniranog pokušaja upada "crvenih beretki" u vilu "Mir", nije verovalo, a predlagao je da se sve to granatira iz helikoptera, koje je, za razliku od vojske, posedovao JSO
Zašto je "cela nacija" tako napeto odgledala ova četiri paprena i vatrena televizijska sata kad se ionako dobro znalo šta će biti na kraju? Zato što se ispostavlja da, tačno dvadeset godina kasnije, zapravo još traje bitka za interpretaciju ne samo tog događaja, nego celog jednog dramatičnog istorijskog perioda koji je ka njemu zakonito vodio kroz tuce godina
Detalj iz intervjua "Vremenu" bivšeg policajca Trbovića, srpskog Snoudena, pokazuje da ni ministri ne veruju u ono za šta su sami odgovorni, pa vole da ćaskaju preko zaštićenih aplikacija. Čega se plaše, šta to znači i kako smo svi pomalo postali tajni agenti
Situacije kada su institucionalne i personalne promene, zbog naraslih unutrašnjih protivrečnosti i svesti, bile rezultat angažovanja većeg broja ljudi bez eskalacije nasilja, ređe su u našoj istoriji. Poslednji put 5. oktobra 2000. godine. Nije slučajno što je 2001. doneta odluka da se Sretenje, dan kada je počeo Prvi srpski ustanak, ali i donet prvi liberalni i kratkotrajni ustav, slavi kao Dan državnosti Srbije. Od tada je prisutan i snažniji trend okretanja vrednostima Evropske unije
"Žalosno je što sem tih nekoliko godina vladavine Zorana Đinđića Srbija nikad nije bila demokratska zemlja. Ni u Karađorđevića Jugoslaviji, ni u Titovoj Jugoslaviji. Ono što je usledilo posle Osme sednice u Srbiji, pored nepoštovanja vladavine prava, uvoda u ratove i autoritarni sistem najgore vrste, upali smo u nemerljive količine primitivizma koje, nažalost, i danas živimo. To je danas samo multiplikovano, pa je ova vlast daleko primitivnija i od one Miloševićeve"
Paketići vitamina koje je predsednik namenio penzionerima biće plaćeni oko milijardu dinara. Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne mogu da se dogovore da li je bilo ili nije bilo javne nabavke. Predsednik tvrdi da nije reč o predizbornoj kampanji i pita je li bilo nekih izbora prošle godine kad je država delila po sto evra
"Prisluškivanje podrazumeva pristup sadržini komunikacije, dakle, slušanje u realnom vremenu ili preslušavanje snimljenog razgovora. A pristup ‘zadržanim podacima’ se ne odnosi na sadržinu, već na sve druge podatke o komunikaciji, dakle, podatke o tome ko je, s kim, odakle, kada i koliko dugo komunicirao. Ozbiljan analitičar iz ‘zadržanih podataka’ može izvući mnogo više nego iz sadržine jednog ili nekoliko telefonskih razgovora"
U vreme kada se u Srbiji štancaju kratke televizijske serije, jedna preti da preraste u sapunicu: vakcinacija predsednika Vučića. Već desetak puta je najavljivao da će se "uskoro" vakcinisati, te kad stigne sledeći kontingent, te kad ode do nekog malog mesta ("Merošine ili Žagubice"), da motiviše ljude
Srbija je regionalni prvak onog što se naziva "vakcinalnom diplomatijom". Dolazak velikog broja stranaca na vakcinaciju spasava mnogo života i donosi mnogo političkih poena. Ali otvara i brojna pitanja
Uz ironiju koji često prati idealizam, subjektivan ili objektivan, ispostaviće se da će istina o samom detektoru sa decenijama postati opšta laž. Danas uopšte ne možemo reći da li i kada ova mašina razlikuje istinu od laži, tako da je, strogo posmatrano, sve što on kaže – laž. Osnovna ideja da pri laganju dolazi do fizičke reakcije ostaće upitna sve do danas
U atmosferi stigmatizacije i linča, pozivanja na poligraf, suđenja i presuđivanja u medijima i na konferencijama za medije ne predstavljaju ništa drugo do suprotnost postulatima demokratskog društva i vladavine prava
"Najvažnije je bilo da se pripremi populacija, da joj se pruži mogućnost da razreši dileme koje ima, a to je u velikoj meri izostalo", kaže za "Vreme" dr Zoran Radovanović
Zaječar zaista jeste i treba da bude primer, pouka i uzor. Pre svega, kao "živi" dokaz da SNS nije nepobediv, niti toliko jak koliko nam se, ponekad, usled naše sopstvene slabosti, to čini i izgleda
"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"
Bez vladavine prava nema demokratskog društva slobodnih građana, a vladavine prava nema bez institucija. Međutim, nije dovoljno samo postojanje institucija, već da one efikasno rade svoj posao. Za to im je potrebna nezavisnost
Vuk Drašković je izmislio čoveka čije beleške navodi kao glavni izvor svojih saznanja. Ovako nešto je nemoguće opravdati umetničkom slobodom. Drašković je oduzeo sebi pravo na fikciju onog trenutka kada je prvi put rekao da su njegovi romani zasnovani na istorijskim izvorima. Nije ni morao da ponovi to, a jeste ponovio
U kovid bolnici u Areni pacijentima su na raspolaganju tri publikacije, među kojima je i Srebrenica – službena laž jedne epohe. U toj brošuri, u izdanju "Pečata", piše da je brojka od 8000 žrtava u Srebrenici "napabirčena", osporavaju se dokazi Haškog tribunala, iskazi svedoka i forenzički nalazi. Ako je barem jedan pacijent smogao snage da pročita ovu publikaciju, njeni autori su, kako kaže sociolog Stenli Koen, postigli svoj cilj, u skladu sa izrekom: kleveći smelo, možda se nešto prilepi
Kako pandemijske okolnosti utiču na mentalno zdravlje mladih? Koji su uzroci suicida kod populacije u ovom dobu? Na koji način se može prepoznati poziv u pomoć? Kako bi sistem – institucije, struka, škole – mogao da radi na prevenciji samoubistva i, uopšte, pristupu mentalnom zdravlju mladih? Gde je Srbija danas? U kojoj je meri psihičko zdravlje (tabu) tema? Kakva je uloga medija, odnosno kolika je njihova odgovornost
Prva i valjda najvažnija funkcija i obaveza vlasti jeste održavanje pravnog reda i zaštita prava i sloboda. Ako se u društvu nanizalo mnogo "zločina", pa još onih "jezivih i šokantnih", onda to znači da vlast nije valjano obavila svoju osnovnu dužnost. To je najšokantnija kritika vlasti, koja je ovoga puta potekla iz njenih redova
