U beogradskom kliničko-bolničkom centru "Dedinje" 29. januara preminuo je Borislav Milošević, brat bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Na početku političke karijere bio je aktivan u međunarodnom sektoru Centralnog komiteta SKJ, a sedamdesetih godina je, kao crnogorski kadar, počeo diplomatsku službu u Rusiji. Bio je prevodilac Josipu Brozu Titu tokom osetljivih razgovora vođenih u četiri oka sa tadašnjim predsednikom Sovjetskog Saveza Leonidom Brežnjevim. Ambasador SR Jugoslavije bio je najpre u Alžiru, a zatim od 1998. godine u Rusiji.

Posle pada Slobodana Miloševića i nakon promene vlasti 5. oktobra 2000. godine Borislav Milošević je još neko vreme ostao na mestu ambasadora SRJ u Moskvi.

Nakon okončanja diplomatske karijere, radeći kao savetnik za nekoliko kompanija u Moskvi, posvetio se biznisu. Zalagao se za amnestiju porodice svog brata o čijem slučaju je govorio u kontekstu srpsko-ruskih odnosa i to u smislu prevage "antiruske komponente" u tim odnosima citirajući pritom frazu: "Mi ih tražimo kao prestupnike, a Rusi im daju utočište".

Takođe je rekao da "Slobodana ne treba idealizovati", da je činio greške, ali "branio" ga uverenjem da su "motivi koji su ga pokretali bili interesi Srbije i srpskog naroda".

Među zasluge Slobodana Miloševića, Borislav je ubrojao dva dokumenta na kojima, kako je rekao, i danas počiva srpska politika odbrane vitalnih srpskih interesa, a to su Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN-a iz 1999. godine i Dejtonsko-pariski mirovni sporazum.

Poslednji put Borislav Milošević se u medijima u Srbiji pominjao juna prošle godine nakon promene vlasti u Srbiji, kada je, kako se navodi, izjavio da bi "novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić mogao da amnestira Mirjanu Marković i Marka Miloševića".

Zbog zdravstvenih problema sa srcem koje je imao i njegov mlađi brat, pre četiri meseca hitno je prebačen iz Crne Gore na lečenje u Beograd.

Opširnije o Borislavu Miloševiću pročitajte u tekstu "Portret savremenika: Stariji i uspešniji brat" u "Vremenu", broj: 1060.