Dodatno
foto: v. veličković
Alehandro Aravena – Buntovnik i štreber
Gotovo dve hiljade ljudi na predavanju o arhitekturi, na otvorenom. To vam možda zvuči neverovatno i moguće je da biste pomislili kako se desilo negde u inostranstvu. Međutim, upravo to se desilo u Srbiji, u Novom Sadu, na Kaleidoskopu kulutre, u okviru kog je svoje predavanje održao svetski poznati arhitekta iz Čilea Alehandro Aravena.
Njegov dolazak izazvao je veliko interesovanje, pa su organizatori obezbedili čak dva termina. Kako je ovaj dobitnik Prickerove nagrade, najvrednije nagrade u oblasti arhitekture, kreirao fenomen svojim dolaskom i šta ga čini toliko izuzetnim? Jedan od odgovora sigurno bi bio njegov pristup. Počevši od toga na koji način govori o arhitekturi.
“Kada razgovaram sa širom publikom, volim da počnem što je dalje moguće od arhitekture: pokušajte da secirate ljudsko stanje, zašto se kao vrsta ponašamo na način na koji se ponašamo, pojedinačno ili kolektivno, a zatim delimo sa kolegama arhitektonske operacije koje se bave tim pitanjima”, kaže Aravena. Najveći uspeh vidi u izgradnji tima, a inspiraciju zamenjuje rečju “identifikacija”.
“Više od inspiracije sviđa mi se ideja kutije sa alatima. Što je kutija alata veća, veće su šanse da se pokupi odgovarajući alat za dati problem; ako imaš samo čekić, videćeš sve probleme kao eksere. Međutim, ono što radite sa alatom je često misterija. Kako je ideja nastala teško je reći, ali ako ste pravilno identifikovali sile koje su u igri, onda je lakše proveriti da li napredujete ili zabušavate sa svojim dizajnom”, kaže Aravena, koji budućnost arhitekture vidi u uticaju različitih faktora van arhitekture, koji ne smeju da se izostave.
“Budućnost arhitekture vidim kao spajanje dva puta: možemo li krenuti od nespecifičnih problema, pitanja koja zanimaju sve u društvu, a zatim ući u problem koristeći specifično znanje arhitekture, odnosno dizajna? Možda ćemo morati da govorimo mnogo različitih jezika, od politike do ekonomije, od životne sredine do društvenih pokreta pa sve do estetike, ali moramo da uđemo u razgovor organizujući informacije u predlog, tj.u projekat”, zaključuje Aravena. Ceo intervju možete pročitati na sajtu vreme.com.
Njegov dolazak izazvao je veliko interesovanje, pa su organizatori obezbedili čak dva termina. Kako je ovaj dobitnik Prickerove nagrade, najvrednije nagrade u oblasti arhitekture, kreirao fenomen svojim dolaskom i šta ga čini toliko izuzetnim? Jedan od odgovora sigurno bi bio njegov pristup. Počevši od toga na koji način govori o arhitekturi.
“Kada razgovaram sa širom publikom, volim da počnem što je dalje moguće od arhitekture: pokušajte da secirate ljudsko stanje, zašto se kao vrsta ponašamo na način na koji se ponašamo, pojedinačno ili kolektivno, a zatim delimo sa kolegama arhitektonske operacije koje se bave tim pitanjima”, kaže Aravena. Najveći uspeh vidi u izgradnji tima, a inspiraciju zamenjuje rečju “identifikacija”.
“Više od inspiracije sviđa mi se ideja kutije sa alatima. Što je kutija alata veća, veće su šanse da se pokupi odgovarajući alat za dati problem; ako imaš samo čekić, videćeš sve probleme kao eksere. Međutim, ono što radite sa alatom je često misterija. Kako je ideja nastala teško je reći, ali ako ste pravilno identifikovali sile koje su u igri, onda je lakše proveriti da li napredujete ili zabušavate sa svojim dizajnom”, kaže Aravena, koji budućnost arhitekture vidi u uticaju različitih faktora van arhitekture, koji ne smeju da se izostave.
“Budućnost arhitekture vidim kao spajanje dva puta: možemo li krenuti od nespecifičnih problema, pitanja koja zanimaju sve u društvu, a zatim ući u problem koristeći specifično znanje arhitekture, odnosno dizajna? Možda ćemo morati da govorimo mnogo različitih jezika, od politike do ekonomije, od životne sredine do društvenih pokreta pa sve do estetike, ali moramo da uđemo u razgovor organizujući informacije u predlog, tj.u projekat”, zaključuje Aravena. Ceo intervju možete pročitati na sajtu vreme.com.
