Dodatno

Roboti danas

Bakin mali pomagač

U četvrtak, 24. februara, kada ovaj broj "Vremena nauke" bude u vašim rukama, ili na vašem ekranu, počeće prvi svetski maraton za robote. Kompanija Vistoun koja u Japanu organizuje ovu nesvakidašnju četvorodnevnu manifestaciju najavila je da se prve godine takmiči pet robota. Ta brojka zvuči malo za jedno svetsko takmičenje, ali, razmislimo još jednom: na svetu postoji čak pet robota koji su u stanju da brzo trče, a da pri tome ne skrenu sa puta, ne padnu i ne sapletu jedni druge.

Vistoun najavljuje da će takmičari pokazati izdržljivost, a njihovi kreatori lakoću upravljanja mašinama. Uslovi za prijavu bili su da je robot android, da ima dve noge, da može da istrči 422 kruga na trkačkoj stazi u sali, odnosno da pretrči čak 42 kilometra. Ljudi će imati pravo da tokom trke robotima zamene baterije ili obave popravke.

Simbolično, maraton se završava 27. februara kada u Tokiju počinje "običan", "ljudski" maraton. Trke robota, kao i popularni Robokup – svetsko takmičenje u fudbalu za robote – pokazuju koliko brzo napreduje razvoj robotike, a i dobar su podsticaj i motivacija za konstruktore da intenziviraju rad na svojim mašinama. Dok je prve, 1997. godine, na Robokupu učestvovalo svega 38 timova iz 11 država, u junu prošle godine takmičilo se mnogo više robota nego pravih fudbalera – bilo je oko 500 timova koji dolaze iz 40 država, uglavnom sa prestižnih svetskih univerziteta kao što su MIT, Oksford i Osaka.

No, iako se mediji uglavnom bave humanoidnim robotima koji su najatraktivniji, svet robota izuzetno je raznolik i raznovrsan. Najpre, najviše robota zapravo radi u postrojenjima, u najrazličitijim industrijama, a posebno sofisticirani su oni koji se koriste u vojnoj industriji (špijuniraju, ratuju, istražuju) i u medicini (operišu i distribuiraju lekove na precizna mesta u organizmu). Mnogi od tih industrijskih robota rade u magacinima, pa noću, kada svi spavaju, preslažu kutije na mesta za koja smatraju da su najzgodnija za njih. Značajan razvoj i masovnu proizvodnju u poslednjoj deceniji doživeli su i kućni roboti, koji nisu nužno androidi. Oni spremaju čaj, mere temperaturu i pritisak, daju terapiju, usisavaju i spremaju po kući, pomažu gazdi da ustane, šalju ukućanima najrazličitije servisne informacije ("baki je skočio pritisak")… Iako se ovakve sprave najviše prodaju u Japanu, poslednja istraživanja javnog mnjenja su pokazala da su i Evropljani konačno spremni da zarad malo više slobodnog vremena i odmora svoja vrata otvore za ovakvu poslugu.

Iz istog broja

Vek od rođenja Alana Tjuringa

Otac mašina

S. Bubnjević

Domaće tržište

Srbija, zemlja robota?

M. Vidić

Evolucija robota

Život bez tela

S.B

Proleće androida

Čekaju li roboti električne laste?

S. Bubnjević

Vreme nauke

Dvadeset tri

S. B

»AI« efekat

Oni su oko nas

S.B

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu