Intervju – Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara
fotografije: marko rupena
Bitni su samo rezultati
"Svako ko upravlja bilo kojim gradom ili opštinom treba da se pita šta je konkretno uradio, izgradio, napravio da bi poboljšao kvalitet života ljudi koji žive i rade u tom gradu ili opštini... Onog trenutka kada ja, gradonačelnik i čitavo sadašnje gradsko veće ne budemo imali rezultate, istog momenta ćemo se povući"
Od 2013. godine, Zaječar sa pozicije predsednika Skupštine grada vodi Saša Mirković. On je pre dve godine, ispred Srpske napredne stranke, smenio dotadašnjeg gradonačelnika Boška Ničića. Ničić, od tada, prilično glasno kritikuje rad aktuelne vlasti u Zaječaru. O tim kritikama, ali i o funkcionisanju grada Zaječara, Saša Mirković govori za "Vreme".
"VREME": Zaječar je u poslednjim mesecima prisutan u medijima zbog opozicionih protesta kojih je do sada bilo 11…
SAŠA MIRKOVIĆ: Mislim da ih je bilo više, 15 ili 16. Kad čovek nema šta da radi i sebe ne može da pronađe u nekom radu, jer, uostalom, nikad ništa i nije radio u svom životu, onda se on bavi politikom. Pružio sam mu mogućnost da čak zajedno gostujemo u jednoj emisiji na RTS-u. Dok sam ja bio u opoziciji, a on na vlasti, nisam imao čast i priliku da sa njim govorim na bilo kojoj televiziji, a kamoli na nacionalnom servisu. Dakle, on je u toj emisiji non-stop pričao o mostu i lagao narod o tome kako smo mi srušili stari most da bismo oprali novac.
Sve vreme govorite o Bošku Ničiću, bivšem gradonačelniku Zaječara?
Naravno. Svi ostali su ovde zanemarljivi i njega sam smatrao kao politički relevantnog činioca političke scene u Zaječaru. Imao je približno glasova kao i ja, na jednim izborima me je pobedio, a na drugim je morao da krade da bi me pobedio, sećate se toga. To je sada stvar istražnih organa.
Pričam sve to da bih vam odgovorio na pitanje o protestima. Dakle, Kotlojevac je veliki deo Zaječara. Tamo živi više od 20.000 stanovnika. On je kritikom izgradnje mosta, za koji postoje objektivni razlozi, krenuo da pali narod i tako je izazvao prvu reakciju. Svaki sledeći put kada je organizovao proteste, bilo je sve manje i manje ljudi.
Šta su bili zahtevi demonstranata?
Njihovi zahtevi su bili da se raspusti Skupština grada jer su ga ostavili njegovi odbornici, dojučerašnji saradnici. Treba li da kažem da je svaki odbornik vlasnik svog mandata i niko nema pravo da utiče na njegove odluke. Na kraju krajeva, svaki odbornik odgovara za ono što radi.
Dakle, gospodin Ničić je, tako ljut na svoje odbornike, krenuo da organizuje proteste koristeći most.
Ja bih rekao da sve zamerke na rad gradske uprave koje gospodin Ničić iznosi postoje samo u njegovoj glavi. Mislim da bivši gradonačelnik jednog grada ne sme da bude nezaposlen u svom gradu. Goran Petrunović, na primer, radi u Upravi kao savetnik sadašnjeg gradonačelnika Ognjenovića. Gospodinu Ničiću, koji je nekad bio pesnik i predsednik književne omladine Srbije, ponudio sam da bude savetnik direktora pozorišta ili biblioteke. Međutim, ne da direktore savetuje oko menadžerskih poslova, to on stvarno ne zna da radi, već da piše pesme, ili da se bavi nekom drugom umetnošću.
Na jednom od protesta je bilo mnogo ljudi. Organizatori kažu četiri hiljade, a policija kaže 600.
Ma, kakvih četiri hiljade. Tih nekoliko stotina su zajedno doveli Bojan Pajtić, Zoran Živković i Boško Ničić. Stizali su autobusi iz Smederevske Palanke, Paraćina, Niša, Negotina, Knjaževca, Bora… U ovom gradu živi 70.000 ljudi, a ne samo tih 100 koliko je Zaječaraca bilo na tom protestu. To vam dovoljno govori o tim protestima. Inače, negde sam rekao jedno lepo poređenje – lopovi došli, lopovi otišli.
Demonstranti su se žalili na zabranu okupljanja na centralnom gradskom trgu. Zbog čega im je Skupština grada to zabranila?
U svakom normalno uređenom gradu se zna gde je u redu da se prave demonstracije, protesti… Skoro sam pričao sa ljudima iz Beča. Kod njih postoje uređena mesta za okupljanja i mitingovanje. Dakle, ja sam samo predložio Skupštini grada da se i u Zaječaru odredi mesto za takve stvari. Suština je da mesto političkih okupljanja ne bude gradski trg gde se deca voze autićima, gde ljudi uveče šetaju, gde se dešavaju kulturni programi. Samo 200 metara dalje, a možda nema ni toliko, nalazi se Trg Nikole Pašića za koji mislim da ima sasvim dovoljno simbolike za takvu svrhu, koji je takođe gradski trg, nalazi se u istoj ulici… Sutra, kad ja budem u opoziciji i kada ja budem organizovao protest, ja ću prihvatiti mesto koje je odredila gradska uprava.
Nema nikakve zabrane. Na kraju krajeva, odluka Skupštine grada nije sprovedena i oni su sve proteste održali na istom mestu, svaki put u večernjim časovima, praveći neprijatnosti ljudima u tom delu grada. Ovom prilikom, ja se građanima Zaječara izvinjavam u ime Boška Ničića jer on to ne zna da kaže. U stvari, na prethodnom mitingu se izvinio jer je došlo onako malo ljudi. Objasnio je da su svi na poljima i da rade…
Svima je jasno o čemu je tu reč. Svi znamo kakav nam je grad ostavio nakon 11 godina vladanja. Daću vam samo jedan primer: tužilaštvo je završilo istragu o radovima na javnoj garaži u Zaječaru i pronašli su da je glavna betonska ploča tanja za četiri centimetra. Dakle, grad je platio ploču od 24 centimetra, a izlivena je ploča od 20 centimetara. Ta četiri cantima koštaju milione… Da se ne zaboravi, radove na garaži je vršio njegov venčani kum. Evo, još jedan primer: milijardu i dvesta miliona dinara, iz ekološkog fonda, potrošeno je na rukometni klub.
Nasuprot tome, sadašnja vlast u Zaječaru, za ove dve godine, nije uzela ni dinar kredita.
A dugovi grada?
Smanjuju se. Ostavljen nam je dug od oko 6,5 miliona evra koji moraju da se vrate do 2020. godine. Do sada smo vratili skoro dva miliona.
Šta je sa isplatama doprinosa za porodilje?
Isplaćuju se. Na to ime smo do sada isplatili oko 60 miliona i ostalo je još deset. Samo da podsetim, Zaječar je jedini grad u Srbiji u kome su vrtići besplatni i jedini grad u Srbiji u kome deca za kraj školske godine dobijaju tablet računar.
Pre godinu dana ste na ovom mestu pričali o novinama u radu Gradskog veća u kome su počeli da sede privrednici. Kako to funkcioniše danas?
Funkcioniše. Privredna komora treba da dâ još jednog člana Veća. Ovih dana su imali neke izmene u Privrednoj komori tako da će i to uskoro biti završeno.
Da li je učestvovanje privrednika u gradskoj politici dalo rezultate?
Mislim da je moglo mnogo bolje. Međutim, to je stvar privrednika. Ja sam ovde u ime svih građana Zaječara i sa svim privrednicima moram da sarađujem. Ne bih da se mešam u odnose internih lobi grupa u Komori.
Kada će biti otvoren novi most?
Kada je i planirano – 28. juna. Radnici su tamo i rade… To će biti prva velelepna građevina u Timočkoj krajini posle dugo godina. Nigde u Krajini nema pravog mosta… Novi most će biti ponos grada i turistička atrakcija. Dolaze nam ekskurzije na Romulijanu, na Rajačke pivnice, Gitarijadu, na kulturne programe i lepo je da postoji gradski simbol. Pored mosta je hram, cela ulica i trg se sređuju, a čitavo priobalje Timoka će postati gradsko šetalište.
Inače, stari most je srušen krajem oktobra prošle godine i loše vreme nas je sprečilo da se radovi brže odvijaju. Morali smo da mislimo na energente i bilo je bitnije da građani Zaječara drugu godinu zaredom imaju fenomenalno grejanje. Dakle, imalo smo fenomenalno grejanje iako je grad Zaječar jedini grad u Srbiji koji nema toplanu u svom vlasništvu. Prodao ju je Boško Ničić nekoj nepoznatoj češkoj firmi koja je sada u stečaju. Isto važi i za toplovod. To je, takođe, posao za tužilaštvo.
Ono što je bitno jeste da smo mi mnogo uradili. Već dve godine se bavimo infrastrukturom grada i početkom 2016. grad će izgledati mnogo drugačije nego pre 2013. Ove godine će biti završene ulice Svetozara Markovića i Nikole Pašića. Prošle godine završen je kompletan ulaz u grad, kompletna ulica 7. septembar, Obilićev venac, mnogi putevi prema selima. Završen je projekat sređivanja starog groblja u kome smo dobili nova grobna mesta, urađena je nova ograda, a radi se i kompletna rasveta koja nikad nije postojala na groblju. Imamo jedan od najsređenijih gradskih prevoza u Srbiji: sa kompanijom "Nikolić prevoz" potpisan je ugovor po mnogo nižoj ceni nego ranije, autobusi su novi i sve savršeno funkcioniše.
Sledeće godine je na redu obilaznica oko grada, a i radi se na projektu regionalne deponije. Sa svim gradovima u okolini je potpisan sporazum, izrađena je strategija regionalne deponije i vrlo brzo će biti raspisan tender za nju. Osim toga, Gitarijada je pre samo nekoliko godina imala 5000 posetilaca, a prošle godine smo imali između 250.000 i 300.000 gostiju.
Strateški bitne vrednosti jesu voda na kojoj Zaječar leži i poljoprivredno zemljište. Ovih dana pravimo zadrugu koja će ujediniti male poljoprivredne posede, a grad će da garantuje za otkup proizvoda. Ranije je bilo mnogo problema sa naplatom koji su gušili poljoprivrednike i zato je naš cilj da nađemo dobre, velike kompanije kojima su potrebni kvalitetni poljoprivredni proizvodi, da organizujemo zadrugu i da gradska vlast garantuje poljoprivrednicima da će im proizvodi biti plaćeni.
Stižu i nemačke investicije među kojima je izgradnja fabrike za biorazgradive kese i gradimo vizitorski centar na Romulijani. Obezbeđeno je osam miliona evra za izgradnju tog budućeg centra za naučna istraživanja, ali i za komercijalne svrhe. Ne treba da pominjem da imamo i dobro pivo. Ove godine slavimo 120 godina pivare i za 7. septembar ćemo organizovati veliku proslavu povodom toga…
Jedino što je važno u poslu upravljanja gradom jesu rezultati. Svako ko upravlja bilo kojim gradom ili opštinom treba da se pita šta je konkretno uradio, izgradio, napravio da bi poboljšao kvalitet života ljudi koji žive i rade u tom gradu ili opštini… Onog trenutka kada ja, gradonačelnik, i čitavo sadašnje gradsko veće ne budemo imali rezultate, istog momenta ćemo se povući.
Imaju li građani Zaječara ikakve probleme kad sve tako dobro funkcioniše u gradu?
Svi mi imamo probleme. Što se tiče problema koje može da rešava gradska vlast, mi im maksimalno izlazimo u susret. U svakom trenutku su im naša vrata otvorena. Svakog poslednjeg četvrtka u mesecu je prijem građana i mi smo prvi koji su to u Srbiji uspostavili. Svako može da dođe, kaže svoj problem i on će biti rešen.
Evrovizija i RTS
"Stigao sam i Evrovizijom da se bavim", kaže Saša Mirković, koji osim Zaječara vodi i produkcijsku kuću Beoton. Dodaje da su pokušali da ponove uspeh iz 2007. godine kada je pobedila Marija Šerifović.
"VREME": Kampanja u svetskim medijima je bila neverovatna.
SAŠA MIRKOVIĆ: Takvo predstavljanje Srbije u svetu ne može da se plati novcem. Bojana je imala nekoliko naslovnih strana u najvećim svetskim medijima, bila je u "Indipendentu", na BBC-ju, CNN-u, Euronewsu, Russia Today, Heute, austrijske novine, televizije… Sve je bilo afirmativno i o Bojani i o Srbiji. Ponosan sam na to.
Kako onda komentarišete deseto mesto?
Mislim da su se neki ljudi uplašili od nas. Oštećeni smo kroz sistem glasanja žirija i pokradeni smo na glasanju preko SMS-a. U nekim zemljama naš broj je isključen u četvrtom minutu. Prema mojim prognozama, da nije bilo toga, bili bi drugi, treći ili četvrti. Ne mislim da je Šveđanin zasluženo pobedio. Bilo je boljih pesama od njegove, uključujući i našu. Ovde je pobedilo nešto drugo, a ne pesma ili pevač.
To sada nije bitno. Bojanu čeka jedna lepa svetska karijera. Biće tu dueta između nje i Marije koji se sprema. Beoton ima dobre ljude u menadžmentu i sve ide kako treba.
Konkurisali ste za direktora RTS–a.
Hteo sam da vidim koliko su ljudi na RTS-u spremni na promene u sistemu rukovođenja RTS-om i u uspostavljanju nekog novog imidža javnog servisa. Ja RTS zamišljam kao javni servis koji živi od novca kablovskih operatera, a ne od novca građana… Na kraju, apsolutno nisam ni ljut niti razočaran.
Čestitam direktoru Bujoševiću i želim mu mnogo sreće i uspeha u radu. Neće mu biti lako.
Šta će mu biti najteže?
Da sagleda celu situaciju i da kaže koliko radnika mora da otpusti. Biće mu vrlo teško da nađe novac za finansiranje. Mislim da građani neće prihvatiti da plaćaju posebno RTS, a posebno kablovske operatere. Ni ja, kao građanin, ne bih prihvatio da plaćam dva računa za istu uslugu.
Neće mu biti lako ni da napravi program koji je RTS izgubio pre mnogo godina kada je počeo da bude komercijalna televizija, a ne javni servis. RTS ne treba da juri rejtinge i šerove, već da bude nacionalna televizija.
Mislim čak i da RTS treba da izađe iz organizacije pesme Evrovizije i da se to prepusti nekoj komercijalnoj televiziji ili da bude bradcaster za tako nešto. Jer, znate, Evrovizija jeste komercijalni program, čisti šou-program. Ako vi uvedete Australiju ili ćete da uvedete Kinu, to više nije ista stvar. Mislim da organizacija Evrosonga ide u smeru pravljenja svetskog šoua jer se kroz pomeranje granica prava seksualno različitih radi na proširenju uticaja velikih kompanija na nova svetska tržišta. Dakle, Evrovizija se ne bavi ljudskim pravima, već ekonomskim lobiranjem.
"Vreme uspeha!" je redovni podlistak nedeljnika "Vreme", izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu. Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković.
