Bosna i Hercegovina je od ove godine poslednja država u Evropi koja nije uvela porez na dodatu vrednost. Zakon o PDV-u u BIH donet je krajem januara 2005, a početak primene očekuje se 1. januara 2006. godine. Revizorsko-konsultantska kuća Diloit posluje u Republici Srpskoj, a jedan od njenih poreskih savetnika, čiji je zadatak priprema preduzeća za uvođenje PDV-a, objasnio je za "Vreme" kako teče ovaj postupak u Bosni i Hercegovini i kakve se posledice njegove primene očekuju.

"VREME": Dokle je Bosna i Hercegovina stigla sa pripremama za uvođenje PDV–a i šta sledi?

SVETISLAV KOSTIĆ: Do 1. januara 2005. godine zakonodavna struktura poreza na promet poklapala se sa teritorijalnom podelom BiH. Postojao je jedan zakon za Republiku Srpsku, drugi za distrikt Brčko i treći za Federaciju BiH. Od ove godine kao početni stadijum unifikacije oporezivanja uveden je zajednički Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga, a mesec dana nakon toga, Parlamentarna skupstina BiH donela je Zakon o porezu na dodatu vrednost. Taj zakon je trebalo da počne da se primenjuje od 1. jula, s tim što je registracija poreskih obveznika trebalo da počne 31. marta. Međutim, zbog nedovoljne pripremljenosti, odlučeno je da se primena odloži za 1. januar, a registracija za 1. jul.

Kako izgleda Zakon koji reguliše ovu oblast u BiH i kakve su razlike u odnosu na srpski zakon o PDV–u?

U osnovi tog, kao i svih ostalih zakona o PDV-u u Evropi jeste Šesta direktiva EU-a. Prilično je strog. Centralni zakon o porezu na promet proizvoda i usluga koji je uveden u januaru ima tri stope oporezivanja: 20, deset odsto, i dobra oslobođena od plaćanja poreza. Za promet usluga stopa je deset odsto. Zakon o PDV-u ima samo jednu stopu od sedamnaest odsto. Čini se da će neki delovi Zakona predstavljati problem. Porez će zahvatiti i dobra koja nisu bila oporezovana, pa će verovatno doći do poskupljenja. PDV uvek pogubno deluje na sivu ekonomiju pa sve ono što je njom bilo obuhvaćeno moraće da se vrati u legalne tokove i zato će doći do rasta cena pojedinih proizvoda. Postojanje samo jedne stope prisutno je i u drugim državama, ali iz socijalno-političkih razloga mnoge su široko primenjivale nultu stopu (oslobođenje sa pravom na odbitak), što u BIH nije slučaj. Takođe, važno je da povraćaj poreza dobro funkcioniše. Međutim, u BiH je režim povraćaja odložen na godinu dana i Uprava za indirektno oporezivanje prema Zakonu o PDV-u može da ga odloži za još jednu godinu. Za to vreme iznos za povraćaj moći će da se koristi samo kao poreski kredit. To će predstavljati problem, naročito za preduzeća koja su veliki izvoznici. Zato je zadatak Diloita da sagleda sve mogućnosti i rizike koje će Zakon nositi sa sobom i pomogne klijentima da se pripreme na najadekvatniji način. BiH će imati sličnih problema kao i Srbija, jer je prethodni sistem oporezivanja, kao i ovde, postojao gotovo 40 godina. Ali, cilj uvođenja PDV-a nije samo ispunjavanje zahteva EU-a, on se uvodi zato što je najbolji metod oporezivanja prometa.

Šta će se dešavati sa firmama koje posluju sa dobrima koja su trenutno oslobođena od poreza a koja sa uvođenjem PDV–a prelaze na stopu od sedamnaest odsto? Kako će to uticati na državu i građane?

Ti proizvodi će najverovatnije poskupeti, a nemoguće je smanjiti potrošnju nekih od njih, na primer, hleba, što će sigurno uticati na standard nižih slojeva. U Zakonu o PDV-u nedostaju socijalno-politički elementi i u tom smislu prilično je strog.

Zato će se budžet dobro puniti.

Na socijalna pitanja se kroz porez može uticati na različite načine. Pitanje je da li treba napraviti zakon koji će biti jednostavniji i omogućiti lakšu primenu, a da se sredstva prikupljena u budžetu delom iskoriste za pomoć socijalno ugroženom stanovništvu ili da se stvara komplikovan sistem za koji nije sigurno da li će postići željene efekte. Mnogi misle da je ovaj prvi metod bolji. Uprava za indirektno oporezivanje svesna je negativnih efekata koji su mogući i dobili smo naznake da se na njihovom predupređenju radi.