Dodatno

Siemens

foto: igor pavićević

Budućnost privrede u inovacijama i zelenim tehnologijama

Od 2019. do danas Siemens je smanjio emisiju ugljendioksida za 46 odsto u svojim objektima i fabrikama. Kompanija je uložila 65 miliona evra u sopstvene projekte energetske efikasnosti. Primenom naših tehnologija kod kupaca i partnera izbegnuto je stvaranje emisije CO2 za 150 miliona tona u 2022.

“Zelena ekonomija nije trend, već neophodnost. Tehnologija, digitalizacija i inovacije su odgovor na kreiranje održive budućnosti. Kompanije koje to ne budu shvatile, za deceniju ili dve nestaće sa globalne poslovne mape”, istakla je direktorka kompanije Siemens Srbija Medeja Lončar na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu i podsetila da evropska regulativa i finansijsko tržište prave krupne iskorake u podržavanju “zelenih projekata”.

U okviru panela na temu finansiranja cirkularne ekonomije, direktorka Siemensa je naglasila da je ova kompanija konkurentna upravo zato što je posvećena inovacijama i što održivo posluje.

“Moja poruka svim privrednicima bila bi identična onoj koju je pre 175 godina izrekao osnivač Siemensa kada je istakao da ne želi da proda budućnost firme za kratkoročni profit. To je ostala smernica i pravac razvoja naše kompanije u kojoj se ne razmišlja kratkoročno, a veoma je aktuelno i danas kada pričamo o održivom razvoju”, izjavila je Lončar.

Kompanija koja je još pre 50 godina organizovala odeljenje za zaštitu životne sredine, a pre 25 godina predstavila svoj prvi izveštaj o okolini, preteču današnjih izveštaja o održivosti, smatra da su digitalizacija u industriji i energetici, korišćenje obnovljivih izvora energije, čuvanje resursa i cirkularna ekonomija, jedini siguran put za planetu.

“Mi moramo da shvatimo da održivi razvoj nije trošak, već investicija u budućnost. Čak i u teškim vremenima treba da mislimo održivo i investiramo odgovorno, kao i da ulažemo u dalju modernizaciju. Primera radi, implementacijom Siemensovih tehnologija i rešenja kod naših kupaca i partnera izbegnuto je stvaranje emisije CO2 za 150 miliona tona u 2022. godini”, navodi direktorka ove kompanije.

Kako je istakla, Siemens je jedan od pionira u održivom poslovanju, a iz godine u godinu pojačava svoje aktivnosti u ovoj oblasti. “Jedna smo od prvih kompanija u svetu koja se još pre osam godina obavezala da će biti karbon neutralna do 2030. Do sada smo smanjili emisiju CO2 za 46 odsto u našim objektima i fabrikama, uložili smo 65 miliona evra u projekte energetske efikasnosti, što je rezultiralo sa oko 13 miliona uštede godišnje, a 78 odsto energije u našim poslovnim prostorima dolazi iz obnovljivih izvora”, poručila je Lončar u svom obraćanju učesnicima panela.

Održivost je postala važan kriterijum za poslovanje u svim oblastima. “Na delu imamo nekoliko uticaja: regulativu poput EU taksonomije koja direktno usmerava tržište kapitala ka održivim projektima; kompanije koje na zahtev kupaca traže od svojih dobavljača da poštuju standarde odgovornog ponašanja, kao i investitore koji zahtevaju da projekti imaju jasnu zelenu komponentu. Tu je i povećan nadzor javnosti kroz aktivističke pokrete, potrošače koji traže zdrave proizvode i zaposlene koji žele da rade u kompanijama koje odgovorno posluju”, istakla je direktorka Lončar.

Kada je reč o stanju cirkularne ekonomije u našoj zemlji, direktorka Siemensa je rekla da Srbija ima mnogo potencijala u ovoj oblasti, ali i mnogo posla. Kako je istakla, ovo je maraton za Srbiju i potrebna joj je dobra fizička priprema. “Cirkularna ekonomija je prilika za budući razvoj održivog društva u Srbiji. Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i dodatno povećati konkurentnost privrede. Da bi se to desilo, moramo mnogo više da radimo na jačanju znanja privrednika na temu regulative, ekonomske isplativosti i neophodnosti njenog uvođenja zbog EU regulative. U ovom delu država i privredne komore, baš kao Nemačko-srpska privredna komora, mogu znatno da pomognu. Takođe, treba razmišljati i o poreskim olakšicama za kompanije, kao i o dodatnoj finansijskoj podršci države za zelene projekte”, kaže Lončar.

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu