Francuska banka Societe Generale je treća najveća banka evrozone u investicionom bankarstvu i radu sa privredom, a u Srbiji je u grupi od deset najvećih banaka gde se po visini aktive nalazi na osmom mestu. Na našem tržištu prisutna je već 34 godine, a 1991. godine osnovana je Societe Generale Yugoslav Bank, prva banka u zemlji sa većinskim stranim kapitalom. Od tada je nudila svoje usluge korporativnim klijentima, a 2001. godine doneta je strateška odluka o proširenju aktivnosti i na rad sa fizičkim licima. Od novembra 2007. posluje pod novim imenom, Societe Generale Srbija, i u svom poslovanju beleži stabilan rast. O riziku poslovanja na našem tržištu, zavisnosti od stabilnosti privrede i monetarnoj politici, razgovarali smo sa Antoanom Tusanom, predsednikom Izvršnog odbora Societe Generale Srbija.

"VREME": Koliko je dobit koje strane banke ostvaruju ovde manja i šta vas motiviše da i dalje širite svoje pozicije?

ANTOAN TUSAN: Societe Generale banka je u Srbiji još od 1977. godine, najpre kao predstavništvo Societe Generale iz Pariza, a zatim kao najstarija banka na tržištu sa većinskim stranim kapitalom. Nikada nam cilj nije bio veliki profit na kratak rok, već stabilan razvoj i kvalitetne baze klijenata.

Ono što se obično ne uzima u obzir kada se bankama pripisuje velika zarada na kreditima jeste da u kamatnu stopu ulaze najpre bazna stopa, marža vezana za procenu rizika zemlje i takozvana marža likvidnosti, troškovi obaveznog rezervisanja, zatim marža procene kreditne sposobnosti klijenta i operativni troškovi banke. Tek tada dolazimo do profitabilne marže, odnosno razlike u ceni koju banka zadržava za sebe. Kada su u pitanju čisto dinarski krediti, kamatna stopa kreće od referentne kamatne stope, na koju se dodaju pomenute finalne marže.

Kako vidite položaj realnog sektora kod nas i kako ocenjujete mere Vlade Srbije u poboljšanju uslova za razvoj privede i borbe protiv uticaja svetske recesije?

Sa početkom krize, veliki broj kompanija je otežano poslovao zbog opadanja kupovne moći građana, otežanog procesa naplate potraživanja i smanjenja izvoza. Societe Generale banka im je, pored kredita iz sopstvene ponude, u tom trenutku ponudila i sve tipove finansiranja u okviru programa Vlade Srbije. Subvencionisani krediti za likvidnost, za koje je vladalo veliko interesovanje zbog povoljnih uslova, svakako su doprineli rešavanju problema realnog sektora. Od početka prošle godine, beleži se rast tražnje i za investicionim kreditima, pre svega za onim sa subvencijom države.

U narednom periodu, očekuju nas ozbiljni izazovi, i to ne samo nas u Srbiji već i na globalnom nivou. Kao što se i pokazalo sa prvim udarom krize, samo zajedničkim naporima državnih institucija, realnog i finansijskog sektora, moći ćemo da zadržimo ono što je u proteklom periodu bilo dobro i korisno za učesnike na tržištu, ali i da nađemo neka nova rešenja.

Šta je još neophodno preduzeti da se poboljša poslovna klima i kakvo iskustvo imate u zemljama okruženja?

Za Srbiju je svakako ključno da obezbedi preduslove za stabilan privredni rast. Potrebno je kreirati okruženje koje će pogodovati investitorima, pri čemu su najvažniji stabilnost valute, snižavanje stope inflacije i kontrola javne potrošnje. Giljotiniranje propisa igra važnu ulogu, kao i prilagođavanje pozitivnih propisa standardima Evropske unije. Svakako treba pomenuti i ono što Srbija ima, a to je kvalitet ljudskih resursa, veliki broj profesionalnih i obrazovanih ljudi prijemčivih za dalje usavršavanje i spremnih da odgovore na visoke zahteve tržišta.

Kao velika internacionalna grupacija koja posluje u 85 zemalja sveta, Societe Generale ima iskustvo na različitim tržištima. Zahvaljujući toj činjenici, prednost naših filijala je i u tome što im, pored povoljnih izvora finansiranja, u svakom trenutku na raspolaganju stoje i iskustva kolega iz drugih zemalja. Kada govorimo o ovom regionu, najznačajnija je praksa u Rumuniji i Češkoj, gde su filijale Societe Generale grupe vodeće banke na tržištu.

Da li je vaša banka imala rizične plasmane u Srbiji i kako vidite situaciju sa nenaplativim kreditima u Srbiji? Prema podacima EIB–a iz juna, Srbija u regionu prednjači po rastu problematičnih kredita, a iza nje je samo Crna Gora.

Činjenica je da je od 2008. godine naovamo na tržištu došlo do povećanja docnje po kreditima, posebno kada su u pitanju zaduženja pravnih lica. I neki klijenti Societe Generale banke imaju poteškoće sa otplatom obaveza prema banci, ali se, generalno, taj broj kreće u prihvatljivim okvirima. Razlog leži najpre u našoj dobro koncipiranoj politici rizika, zasnovanoj na kriterijumima koje nismo menjali ni nakon promena na tržištu, u kvalitetnoj bazi klijenata od kojih sa nekima imamo zaista dugoročan i partnerski odnos. S početkom krize shvatili smo da je neophodno pojačano pratiti klijente i tražiti adekvatna rešenja za probleme koje neki od njih imaju, vodeći računa da ona budu prihvatljiva za obe strane. Posebno kada je u pitanju privreda, rešenja moraju da budu specifikovana i prilagođena konkretnom klijentu i konkretnoj situaciji.

Koliko je bankama u Srbiji isplativa kupovina državnih hartija od vrednosti i sa kojom ročnošću?

Societe Generale banka svaki kvalitetan izvor finansiranja usmerava pre svega na svoje klijente, a kupovini državnih zapisa pribegava samo u situacijama kada je potrebno privremeno plasirati viškove likvidnih sredstava. Dobro je da postoji mogućnost plasiranja sredstava na različite rokove, u evrima ili dinarima, kao i da se polako razvija i sekundarno tržište državnih hartija od vrednosti. Državne hartije mogu poslužiti bankama i kao zaloga za kratkoročne pozajmice od NBS-a, pa dobro upravljanje uključuje pravilno raspoređivanje sredstava, kako bi se, pored profitabilnosti, osigurala i njihova sigurnost.

Kako ocenjujete monetarnu politiku koju vodi Narodna banka i kako trenutna regulativa vezana za obaveznu rezervu utiče na vaše plasmane?

U 2011. godini pred Narodnom bankom Srbije je veoma težak zadatak da održi cenovnu stabilnost. Ova godina je puna izazova, od globalnih kretanja, koja nikome ne idu naruku, uključujući i nepredvidivi rast cena energenata i hrane, preko regionalne osetljivosti, do naših lokalnih prilika, računajući i na sve izazove za makroekonomsku politiku koju sa sobom nosi predizborni period. Stoga je jasno zašto NBS pokušava svim svojim instrumentima da obezbedi kontrolu inflacije i da često nije tako jednostavno na duži rok upravljati repo stopom na dinar i pratiti promptno dejstvo deviznog kursa. Međutim, trenutna regulative vezana za obaveznu rezervu, pogotovo kada je reč o deviznim i indeksiranim kreditima, ne ostavlja mnogo prostora bankama za relaksaciju uslova kreditiranja. Zapravo, sa novim merama uslovi kreditiranja su poskupeli, čak i za dinarske kredite, zbog indirektnog dejstva devizne obavezne rezerve koja se delimično izdvaja u dinarima. Naravno, ako se NBS ponovo vrati ranijem rešenju da u obračun obavezne rezerve uvede pojedina izuzeća i odbitne stavke, ima izgleda da do kraja godine sagledamo i ovaj pozitivan aspekt.

Tvorac evra, nobelovac Robert Mandel, savetuje fiksiranje dinara u odnosu na evro. Kako iz bankarskog ugla ocenjujete tu opciju?

Ekonomija u Srbiji nije dovoljno stabilna da bi podnela teret i izazove fiksnog deviznog kursa. Dalje, iskustvo Srbije sa fiksnim kursom iz relativno bliže prošlosti govori u prilog da ako ne postoje potpuno čvrste makroekonomske osnove, ali i jedinstvena politička i društvena svest o potrebi fiksnog kursa, bolje je njime ne eksperimentisati, jer se može pretvoriti u opasno oruđe za urušavanje krhkih ekonomskih osnova.

U maju je usvojen Zakon o zaštiti korisnika bankarskih usluga, o kome se dosta polemisalo u Skupštini, a bankari su ga dosta kritikovali.

Mi u Societe Generale banci smo izuzetno ponosni na korektan odnos prema klijentima, i brinemo o njihovim interesima što smo uvek stavljali ispred profita i tržišnog učešća. Naši ugovori su uvek bili precizno formulisani, i jasno definišu obaveze obe strane. Ugovorena fiksna kamata je fiksna tokom celog perioda otplate, a promenljiva samo prati kretanje bazne stope (referentne kamate Narodne banke kod dinarskih, odnosno euribora kod kredita indeksiranih u evrima), dok bančina margina ostaje neizmenjena do poslednje rate kredita. S obzirom na to da je upravo to najvažnija obaveza koju je novi Zakon propisao bankama, za nas je to samo pravna regulacija poslovanja koju smo mi već sprovodili u praksi.

Kakvi su vam budući planovi i koji su najveći uspesi u ovoj godini?

Od samog početka smo se razvijali postepeno, organskim rastom, u nameri da naš razvoj bude zasnovan na realnim zahtevima tržišta, a sa druge strane stabilan i u skladu sa trenutnim potrebama naših klijenata. Najpre smo radili samo sa privredom, a 2001. godine otvorili smo svoju prvu ekspozituru za rad sa fizičkim licima. Za deset godina, uspeli smo da od jedne dođemo do broja od sto ekspozitura, od čega je jedanaest otvoreno ove godine. Smatram velikim uspehom to što smo nastavili da investiramo u nove ekspoziture i nova radna mesta i u ovim izazovnim vremenima.