Zastrašujući napad, tj. pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića koji je za portal "Žig info" iz Grocke pisao kritičke tekstove o korupciji, kriminalu i malverzacijama tokom gasifikacije te opštine, nije samo ogolio neslobodu medija u ovoj državi. Napad na Milana Jovanovića, naime, kao reflektor osvetlio je i pitanje solidarnosti, i to neke nove solidarnosti prema novinarstvu i slobodi javne reči. Prema čoveku koji je pisao na osnovu svojih istraživanja, podataka i prema svojoj savesti, ali protiv lokalnih moćnika.

MUK OD DRŽAVE

U gluvo doba noći, 12. decembra 2018, novinaru i bivšem policajcu, penzioneru Milanu Jovanoviću, osobe sada već poznate javnosti i istražnim organima Molotovljevim koktelima zapalile su garažu i automobil, a požar se brzo proširio i na kuću. Pucano je pritom na ulazna vrata kako ni on ni supruga ne bi mogli da izađu. Oboje su preživeli samo zato što su pobegli kroz prozor sa zadnje strane kuće. "Ostali smo samo u pidžamama", kaže za "Vreme solidarnosti" Jovanović, "komšije su odmah priskočile u pomoć, dali su nam svoju garderobu da imamo šta da obučemo. Supruga i ja smo ostali bez ičega, sve je izgorelo, nije nam ostalo ama baš ništa."

Sva novinarska udruženja odmah su reagovala i zahtevala od policije i tužilaštva da što pre rasvetle zločin, kao i okolnosti pod kojima se dogodio. Medijska koalicija je navela da "slučaj mora biti istražen do kraja ne samo zbog teških posledica i ozbiljnih pretnji po život Milana Jovanovića i njegove supruge, već i zbog njegovih sumnji da su nalogodavci napada moćni pojedinci iz rukovodstva opštine Grocka". Jovanović je i ranije imao saznanja da se sprema njegova likvidacija i o tome obavestio policiju: "Mnogo je teže na lokalu", kaže za "Vreme solidarnosti", "odmah se zna ko piše, odakle su informacije, i vidite dokle je to došlo. Ovo je treći put. Prethodni put, predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović lično je naručio moje ubistvo licima koja je trebalo da dođu i da me likvidiraju. Lice koje je trebalo da učestvuje u toj grupi došlo je i obavestilo me. Uredno sam podneo prijave i sudu i tužilaštvu i policiji, sve je uredno dostavljeno, ali niko ništa nije preduzeo." Predsednik opštine Grocka, Simonović, pod sumnjom da je nalogodavac, uhapšen je više od mesec dana nakon napada na Jovanovića, 25. januara, i određen mu je pritvor. Uhapšeni su i izvršioci zločina i pomagači, a istraga je u toku. Za to vreme, Jovanović sa suprugom živi u iznajmljenom stanu koji 24 sata obezbeđuje policija, ali tek posle ponovnog upada u njihov stan. Na naše pitanje da li mu se za sve ovo vreme obratio neko iz državnih institucija, odgovara: "Nikada mi se niko nije javio, ni iz opštine, ni iz Grada, ni iz Republike, iz bilo koje ustanove. Dobro, iz opštine nisam ni očekivao, oni su mi i zapalili kuću, ali sam mislio da će da reaguje Grad Beograd, opština Grocka je beogradska opština, da će da reaguje Vučić, da će da reaguje Vlada, ali prepušten sam sebi. A kako ću da izađem iz ove krize sam, ne znam."

Uz veliku zahvalnost i ljudsko "svaka im čast" Jovanović ističe Fondaciju "Slavko Ćuruvija" koja mu je obezbedila značajna sredstva; ističe i kolegu Veljka Lalića, glavnog urednika "Nedeljnika", koji mu je poklonio novčani deo nagrade UNS-a od 2000 evra; gospođu iz Zemuna koja mu je poklonila dva aparata za kiseonik i zdravstvenu ustanovu iz Niša koja mu je poslala količinu lekova dovoljnu za mesec dana.

Uz priču o sebi i ono što se njemu dogodilo vezuje i slučaj Željka Matorčevića, urednika portala "Žig info", kome se, kako kaže, takođe niko nije obratio sa državnog nivoa kada su mu jesenas nanete teške telesne povrede: "Niko ga nije pozvao, niti šta pitao, kao da ne postojimo, kao da smo građani drugog reda. Ali pomoć medija i to da kolege obraćaju pažnju na nas, misle i pišu o nama – to dosta znači."

SOLIDARNOST!

Fondacija "Slavko Ćuruvija" prva je preuzela inicijativu i odmah nakon napada pozvala novinarske i nevladine organizacije i udruženja, sve druge organizacije i građane, da uplatom dobrotvornog priloga što pre sakupe pomoć. Akciju prikupljanja pomoći pokrenuli smo noćas, izveštavali su tada na svom sajtu, kako bismo sakupili novac za najurgentniji problem – lekove, inhalator i aparat za kiseonik, koji su 70-godišnjem Milanu neophodni jer boluje od bronhijalne astme i ima tri bajpasa. Novac za aparat smo prikupili u rekordnom roku od osam sati.

"Apsolutno nismo očekivali da ćemo ovoliko da sakupimo", kaže za "Vreme solidarnosti" Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije "Slavko Ćuruvija". "Bili smo zaprepašćeni brzinom i velikim odzivom, za nekoliko sati smo premašili cifru. Shvatili smo da postoji velika solidarnost i odlučili da sakupimo više. Krenuli smo od 100.000 dinara da nabavimo kao najurgentnije aparat za kiseonik. U međuvremenu se pojavila žena koja je poklonila svoj aparat i onda smo u hodu menjali plan za šta sakupljamo i koliko, ali odgovor ljudi je prevazišao očekivanja. Onda je ideja bila da podignemo lestvicu i da sakupimo za higijenu, odeću, da vidimo da li možemo da tu kuću popravimo. Ideja je da pokušamo da prikupimo što više novca i doprinesemo da se Milan vrati u normalan život."

Obaveštenja koja su iz Fondacije plamtela tih dana govorila su i više od uplaćenih suma. "Za manje od 24 sata sakupili smo skoro 750.000 dinara. Hvala svima na donacijama! Idemo dalje! Solidarnost!" Ili: "Za pet dana kampanje prikupljanja pomoći uplaćeno je preko milion i po dinara!" Ivana Stevanović iz Fondacije smatra da se ovaj slučaj u kome su ljudi zaista pokazali solidarnost u osnovi razlikuje od solidarnosti na kakvu smo ranije navikli, a to znači najpre prema bolesnoj deci. "Ovo je jedna od akcija koja se bazično tiče ljudskih prava, pomalo i politizovane situacije gde su ljudi masovno pokazali solidarnost s novinarom u penziji, lokalnim novinarom koji nije poznat svima, i veoma mi je drago zbog toga. Reakcija javnosti pokazala je i koliko je užasan taj događaj bio, ljudi su reagovali na težinu zločina, a onda su pokazali i izuzetnu solidarnost. Na našem računu bilo je zaista velikih uplata i uplata iz celog sveta, a to je nešto na šta nismo navikli kada je u pitanju novinar. S Milanom su razgovarali i predstavnici međunarodnih organizacija, posetili su ga, pitali ga šta mu je potrebno. Sa nama su kontaktirale razne organizacije, ali je prosto neverovatno da niko, baš niko od vlasti nije došao da pruži simboličnu podršku čoveku kome se to desilo. Nisu mu dali ni bilo kakvu materijalnu podršku, a mogli su bar nešto."

Kada su stigli rezultati postupka utvrđivanja materijalne štete, dobra vest je bila ta što je zapaljenu kuću novinara Jovanovića moguće renovirati, a ona druga odnosila se na procenu veštaka po kojoj ukupna vrednost građevinskih radova na kući i garaži i radova na obnovi električne instalacije, kao i procenjena vrednost kućnih aparata i tehnike, iznosi oko četiri i po miliona dinara. U akciji Fondacije "Slavko Ćuruvija" do sada se slilo oko polovine tih sredstava, pa se apel za prikupljanje pomoći do daljnjeg nastavlja.

"Jovanović sa suprugom sada živi u iznajmljenom stanu", kaže Ivana Stevanović, "i plaća kiriju novcem koji je zapravo namenjen popravci kuće da bi imao gde da se vrati. S druge strane, Grad Beograd ima toliko stanova na raspolaganju i u svom vlasništvu, i najmanje što su mogli da urade jeste to da mu obezbede stan. Međutim, ako ga primi neki funkcioner ili mu nešto pomogne, tako šalje jasnu poruku da vlast stoji uz nezavisne medije i novinare. A ovako, šta kažu? Uhapsićemo nalogodavce onda kad nam ‘zavrnu ruku’ u Davosu, a zapravo ne pokazujemo nikakvu vrstu ni solidarnosti ni odgovornosti time što ga nismo ni posetili ni pomogli na bilo koji način."

ŠTA JE PROFESIONALNA SOLIDARNOST?

Na sajtu o slobodi medija "Cenzolovka" rečeno je da su primeri kada su novinari nastavili da istražuju korupcionaške i druge afere zbog kojih su njihove kolege stradale ili su imale više sreće pa su "samo" bile proganjane i zatvarane, spadaju u najsvetlije tradicije novinarstva. Na tu tradiciju već se bio pozvao Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, koji je uputio apel novinarima u Srbiji da se angažuju i istraže priče koje je započeo Milan Jovanović.

"Predlažem", rekao je Matić, "da sve vodeće srpske redakcije istraže, natenane i iz početka, barem po jednu priču Milana Jovanovića koju je ‘Žig info’ objavio o tome kako se odlučuje i kako se troši novac poreskih obveznika u opštini Grocka. To bi bila solidarnost na delu." U svom saopštenju dalje je poručio: "Ako se tako organizujemo i rasvetlimo ove priče, u svakom kutku Srbije će se znati: ko pokuša da pretnjama i nasiljem ućutka lokalne novinare koji pišu o nepodopštinama moćnika, dobiće ogroman publicitet u medijima diljem Srbije. To bi bio najbolji način da zaštitimo i naše kolege iz Grocke, a ubuduće i sve naše kolege iz malih medija širom Srbije."

Govoreći o slobodi medija, Milan Jovanović je za "Vreme solidarnosti" ocenio da su to ovde samo prazne priče. "Žao mi je što nas, slobodnih novinara nema više, ali nadam se da će biti bolje jer vidim da i neki mlađi novinari počinju da se bude. Sada imam toliko informacija da kada bih pisao godinu dana, ne bih mogao sve da napišem. U pismima koja dobijam, porukama, informacijama, ljudi pišu sve ono što ranije nisu smeli da kažu ili nisu znali kome da kažu, sve mi to sada nude, ali da oni ostanu anonimni. Ljudi se, ipak, još uvek boje."