Zbog novog tarifnog sistema EPS-a i visokih računa za električnu energiju koji pristižu vlasniku etažnog grejanja, ovo pitanje je u centru pažnje javnosti.

Uvek kada nedostaje energenata za grejanje stanovništva, a pogotovo kada nastane veliki disparitet u njihovoj ceni (obično na štetu električne energije) trošenje najplemenitijeg vida energije bilo je najprihvatljivije za stanovništvo. Ukoliko i nije bila najjeftinija, ona je bar bila najsigurniji način grejanja, što je građanima bitnije od cene.

Da bi se održala optimalna sobna temperatura u savremeno izolovanoj porodičnoj zgradi, u proseku treba 40 vati po kubnom metru. Ukoliko kuća ima 70 kvadratnih metara grejne površine, odnosno zapreminu 196 kubika, tada za petnaestosatni boravak u njoj treba potrošiti oko 118 kilovat-sati električne energije.

Električni kotlovi za zagrevanje kuća najviše su se ugrađivali u Vojvodini (pa i u ostalim krajevima) početkom devedesetih godina kada se cela kuća mogla zagrevati za deset ili manje od deset maraka mesečno. Tada je električna energija bila veoma jeftina. U Vojvodini je 1995. godine bilo oko 30.000 potrošača koji su koristili kotlove za zagrevanje prostorija i tople vode. Danas je taj broj znatno manji jer je gasifikacija Vojvodine obuhvatila oko 170.000 potrošača, a mnogi od njih su se ranije grejali na struju.

Domaćinstva su uglavnom kupovala električne kotlove od 24 kilovata, koji su se mogli uključivati ručno ili automatski. U zavisnosti od temperature vode i podešenosti termostata u kući, kotao se automatski aktivira.

Ovakav sistem ne radi na principu akumulacije (kao TA peći), nego intenzivno radi tokom petnaestočasovnog dnevnog ciklusa i pruža pun komfor ukućanima.

Vreme rada kotlova poklapa se s vremenom najvećeg opterećenja elektroenergetskog sistema (prepodnevni vrh od osam do deset časova i večernji – popodnevni od 17 do 20 časova), te predstavlja veliki problem jer kapacitet akumulacije energije ovakvog sistema ne osigurava ni tri sata normalne temperature bez rada grejača. S obzirom na novi tarifni sistem i cenu električne energije, danas su električni kotlovi nejneekonomičniji termički uređaji za zagrevanje prostorija.

Računicu su shvatili i građani bez posebnog tehničkog znanja pa su počeli da povećavaju akumulaciju svojih kotlova i prelaze na noćni rad grejača. Na ovaj način, kotlovi rade kao termoakumulacione peći samo s vodenim akumulatorom energije. Da bi se ispunio dnevni zahtev od 118 kilovat-sati toplotne energije, potrebno je imati dobro izolovan dodatni kotao od oko 2000 litara vode, uz izolaciju staklenom vunom debljine bar sedam cm koja mora da bude izolovana sa svih šest strana jer bi u protivnom gubitak toplote bio isuviše velik.

Na početku grejne sezone kotao s velikom akumulacijom mora da se puni energijom ceo dan. Kasnije, tokom normalnog rada energija se dopunjuje noću, što je za korisnika povoljno zbog cene, a za elektroenergetski sistem je povoljno sa stanovišta ravnomernog opterećenja.

Na ovaj način vlasnici kotlova postižu znatnu uštedu prilikom obračuna potrošene električne energije jer imaju mogućnost dogrevanja vode u nižoj, dakle, četiri puta jeftinijoj tarifi. Međutim, planirano poskupljenje električne energije do postizanja ekonomskih cena usklađenih s međunarodnim standardima učiniće luksuznom svaku pomisao na upotrebu električne energije za zagrevanje.