Mladi ljudi se danas u svetu suočavaju sa različitim i ozbiljnim izazovima, a jedan od njih je svakako pronalaženje posla. Sada već svima poznat termin "milenijalaca" ili "milenijalsa" i njihove navike menjaju polako svet u kome živimo, stvarajući nove izazove kako za privredu tako i za obrazovni sektor. Naime, velika ekonomska kriza iz 2007. i 2008. godine dovela je do promene u navikama mladih ljudi i oni sve češće putuju, traže nova iskustva i stiču savremena znanja koja su veoma značajna i zahtevna za primenu, a neretko to čine na univerzitetima širom sveta gde izučavaju uskospecijalizovana polja.

Iako je veoma teško pronaći podatke koliko se tačno studenata iz Srbije nakon studija vrati u matičnu državu i koji je njihov obrazovni profil, još je teže utvrditi kako se kreću njihove karijere po povratku iz inostranstva. Ipak, neke grube naznake o tome kako izgleda trend povratka postoje i u domaćim izvorima, a u Srbiji se mogu naći i pozitivni pomaci u usklađivanju sistema obrazovanja sa potrebama privrede jer su kompanije prepoznale taj resurs.

Precizniji podaci o broju naših studenata u inostranstvu izneti su na Forumu mladih lidera krajem maja ove godine na Zlatiboru, kada je ih je pred prisutnim posetiocima predstavio Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. "Svake godine u inostranstvo ode oko 20.000 studenata srpskih fakulteta, i to pre svega studenti koji studiraju tehničke ili medicinske nauke", rekao je tom prilikom profesor Kovačević.

Kako je u nedavnom intervjuu izjavio Aleksandar Jakovljević, predsednik Organizacije studenata Srbije u inostranstvu, veliki broj ljudi koji se vraća u Srbiju iz inostranstva posle završenih studija čine oni iz većih gradskih sredina i polja društvenih nauka, koji se bave specifičnim naukama, trenutno nerazvijenim u Srbiji. Da situacija bude još interesantnija, postoje i veoma pozitivni primeri svršenih studenata prirodnih nauka koji su se vratili i otvorili svoje kompanije, a posebno je zanimljivo što neki od njih to čine sa velikim uspehom i u manjim gradovima u Srbiji.

Ako sve navedeno imamo u vidu kada govorimo o profilu i broju mladih stručnjaka, bitno je potom uraditi analizu kako bi kompanije, država i društvo mogli da olakšaju mladim ljudima povratak i dalje usavršavanje u našoj zemlji. Neki od modela koji se primenjuju u manjim državama poput naše jesu bolje prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama tržišta, iskorišćenost savremenih tehnologija koje zahtevaju nova i moderna znanja, kao i razvoj sada već svima poznate startap zajednice kroz podsticanje preduzetništva.

Zadržimo se na prvom pomenutom modelu kao na početnoj tački od koje kreće uža specijalizacija u karijeri kandidata za buduće zaposlenje, čime god ti mladi ljudi odlučili da se bave. Jednostavnije rečeno, mnogi stručnjaci iz sveta obrazovanja saglasni su u ocenama da obrazovanje mora da pomnije prati trendove u današnjem svetu, spremajući mlade za budućnost i dolazak novih izazova na tržištu rada, ali i da mladi moraju što više sebe da unapređuju tokom i posle fakulteta.

"Na našim fakultetima imamo mnogo teorije, a malo prakse. Studije su nam teške, svaka godina ima mnogo predmeta, a i stalno se dodaju novi. Pravimo studijske programe ne osluškujući stvarnu i realnu potrebu. Nije realno da se student sa dobijenom diplomom odmah direktno uključi u sistem. Diploma jeste ulaznica, ali znanje mora stalno da se nadograđuje, morate stalno da učite i da se usmeravate ka onome što je aktuelno na tržištu rada", rekao je Miloš Đuran, profesor kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta sa Instituta za hemiju i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti na zlatiborskom Forumu mladih lidera.

Sa druge strane, oni koji se vraćaju iz inostranstva imaju izazove nešto drugačije prirode, koji su u osnovi veoma slični onima s kojima se susreću domaći studenti. Ono sa čime se suočavaju mladi prilikom povratka iz inostranstva gde su studirali uskospecijalističke osnovne, master ili doktorske studije jesu najčešće uslovi otežanog pronalaska posla zbog neusklađenosti onoga šta su završili u inostranstvu i potreba samih kompanija.

Jedan od primera rešavanja ovog problema jeste Naftna industrija Srbije, koja kroz svoj program "Energija znanja" obrazovanim mladim stručnjacima omogućava zaposlenje i na taj način obezbeđuje ključni kadrovski potencijal za dugoročni razvoj kompanije. Tako su do sada program stipendiranja u ovoj kompaniji prošla 94 studenta, a većina njih posle uspešno završenih studija danas radi u ovoj kompaniji. Nije manje važno napomenuti ni da NIS kroz model stipendiranja mladih ljudi na najboljim svetskim univerzitetima, organizovanja prakse za njih u kompaniji, stvara dobar ambijent za stručni kadar u našoj zemlji, omogućavajući im nakon završenih studija sigurno zaposlenje u toj kompaniji. Među tim mladim ljudima je i Anđela Avramović, stipendista NIS-a na studijama Nacionalnog mineralno-sirovinskog univerziteta "Gornij" u Sankt Peterburgu, koja je ovakav program kompanije okarakterisala kao veoma pozitivan za mlade ljude. "Studirati u inostranstvu i imati plaćen smeštaj, fakultet i učenje jezika, pritom još imati posle toga obezbeđeno radno mesto, jedinstvena je prilika koja se ne ispušta i ja sam jako zahvalna što sam je dobila", kroz osmeh kaže Anđela.

Sa druge strane, kako bi prilagodila studijske programe potrebama tržišta i obezbedila kvalitetan kadar, ova kompanija je uspostavila program saradnje sa obrazovnim i naučnim institucijama. Za učenike Tehničke škole u Zrenjaninu pokrenut je smer "Rukovalac postrojenja u proizvodnji nafte i gasa", dok su za studente osnovani programi "Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa" na Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu, kao i studijski programi i moduli "Inženjerstvo nafte i gasa" i "Geologija nafte i gasa" na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

Ovo je samo jedan od primera kako srpske i strane korporacije mogu da pomognu mladima u snalaženju nakon njihovog povratka kao formiranih stručnjaka iz inostranstva, ali i da utiču na obrazovne institucije prilikom formiranja budućih studijskih programa, kako bi bolje osluškivali šta je to što privredi treba.

Čini se da je upravo bolja saradnja na liniji privreda – obrazovne institucije ključna da se ona krajnja i najbitnija karika, mladi i obrazovani kadrovi, poveže u snažnu pokretačku lokomotivu budućeg razvoja Srbije.

Pored navedenog, napretkom interneta i novih tehnologija, mladima su novi uzori i uspesi njihovih vršnjaka iz Srbije postali mnogo bliži i pristupačniji. Uspešne studente iz zemlje ili povratnike iz inostranstva sve češće nalazimo i na naslovnim stranicama medija kada se nađu u žiži interesovanja javnosti zbog svojih naučnih, poslovnih ili drugih uspeha.

Ključno pitanje u ovoj priči jeste: kako spojiti toliko delova koji utiču na razvoj mladih i kompanija sa tržištem koje se menja brže nego ikada? Odgovor bi, na kraju, trebalo da leži u konstantnoj promeni koje ne treba da se plaše ni mladi ni preduzeća, baš kao ni naučne i obrazovne institucije. Treba ipak biti veoma oprezan u oceni na koji način doći do ovih ciljeva koji čine veoma dugačku listu prioriteta za prilagođavanje srpskog obrazovanja privredi i njenim potrebama. Jedan od ključnih momenata za kompanije koje posluju u Srbiji i predstavnike prosvetnog sektora biće zajedničko delovanje na polju stipendiranja, usavršavanja i specijalizacije mladih ljudi kako bi bilo što više njih koji će svoju budućnost videti u ovoj zemlji. "Domovinsko tlo svima je drago, slatko i ugodno", rekao je pre mnogo vekova Marko Tulije Ciceron, a to je zasigurno na umu mnogim mladim ljudima koji su u ovom trenutku na studijama ili specijalizaciji u inostranstvu. Na domaćim kompanijama i institucijama je da te mlade ljude motivišu na napredak u svojoj karijeri i podstaknu njihov dalji profesionalni razvoj.