Dok neki građani veruju da će ulazak u EU rešiti sve naše probleme i da će time početi zlatno doba, drugi tvrde da će članstvo uništiti kulturni identitet i privredu. Mladen Jovanović kaže da je realnost potpuno drugačija, te da Evropska unija ne može čarobnim štapićem rešiti sve probleme Srbije, ali ne može ni da uništi ono važno za jednu državu: "Evropska unija stvoriće novo okruženje, u kojem će od nas zavisiti da li će naši životi biti bolji. Dakle, to je nova realnost i velika prilika da zaista bude bolje, ali je pitanje da li ćemo mi u Srbiji, kao građani, kao civilno društvo, kao država, imati kapaciteta da iskoristimo sve te prilike i krenemo dalje."

Jedan od koraka na tom putu je i osluškivanje lokalne zajednice, kako lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, tako i samih građana. Ulaskom u EU, navodi Jovanović, usvaja se i standard punog poštovanja autonomije lokalnih samouprava koji osim u političkom odlučivanju, podrazumeva i davanje do tri puta više novca iz javnih prihoda.

U zapadnoj Evropi postoji intenzivan dijalog građana i političkog sektora, veliki je broj narodnih inicijativa, peticija i referenduma koji donose značajne promene kako na lokanom, tako i na nacionalnom nivou. Sa druge strane, u centralnoj i istočnoj Evropi pojavljuju se negativni trendovi. Dosta je primedbi civilnog društva na unazađivanje prava građana koja su ostvarili tokom pregovora i procesa pristupanja Evropskoj uniji. Zato, Jovanović naglašava, mehanizmi koji kreiraju i štite demokratiju zavise pre svega od građana.

Iako su lokalne samouprave važan faktor i izvor informacija u procesu pregovora sa EU, u Srbiji imaju ulogu izvršioca ideja centralne vlasti. Umesto glasa zajednice, navodi Jovanović, čuje se glas centra na lokalu i sprovode se centralističke ideje o tome kako lokal treba da izgleda. Sa druge strane, od velike je važnosti da lokalne zajednice istinski učestvuju u procesu evrointegracija, jer će 70–80% propisa biti sprovođeno upravo na tom nivou.

"Mi trenutno imamo visoko centralizovan proces pregovora o ulasku u Evropsku uniju, koji je razumljiv, jer Evropska unija ne bi trebalo da pregovara sa svakom lokalnom zajednicom. Međutim, Evropska unija računa da mi živimo u državi u kojoj je taj glas sa lokala prepoznat, da su identifikovane potrebe lokalnih zajednica i da se podrazumeva da kada pregovaraju sa Republikom Srbijom, pregovaraju i o interesu tih lokalnih zajednica", kaže Jovanović.

Čitava ova situacija uzrokovala je da ni lokalna samouprava, niti civilno društvo ne razumeju sasvim proces evropskih integracija, nisu informisani, edukovani i nemaju dovoljno kapaciteta da sprovedu sve ono što država obećava Evropskoj uniji.

Postoji velika zainteresovanost organizacija civilnog društva, kaže Jovanović, ali naglašava da nema dovoljno resursa u organizacijama izvan Beograda. Nesklad između zainteresovanosti, vremena i resursa rezultovao je i nedovoljno prevedenim birokratskim procesom na jezik koji će razumeti građani, ali i organizacije sa manjim kapacitetima.

Vođeni ovakvim iskustvima, konzorcijum organizacija civilnog društva na čelu sa Trag fondacijom od 2016. godine je u komunikaciji sa građanima u više od pedeset gradova i opština kako bi sam proces pregovora i pristupanja EU približili građanima.

"Ono što mi pokušavamo jeste da lokalnim samoupravama, ali i organizacijama civilnog društva i republičkoj vlasti damo primer kroz naše delovanje. Konzorcijum će 28. maja održati konferenciju u beogradskom hotelu Zira i predstaviti šta lokal poručuje akterima u procesu evrointegracija. Imamo potvrde da će doći ljudi iz državnog vrha, Delegacije Evropske unije i ostalih bitnih faktora u ovom procesu", najavljuje Mladen Jovanović.

Trenutna politika, koja se ogleda u shvatanju Evropske unije kao pružene ruke milosrđa, navodi Jovanović, ne odgovara aktivnim i svesnim ljudima u društvu. Oni, dodaje, imaju i opravdan strah da zbog sporog procesa pristupa naše zemlje EU dolazi do prepreka za razvoj privrede jer iako možemo da putujemo nesmetano zahvaljujući viznoj liberalizaciji, put roba iz naše zemlje ka zemljama članicama nema neometen prolaz.

"O ovakvim stvarima nedovoljno se priča, zato moramo da promenimo narativ koji glasi da je Unija neka nagrada, koja konstantno treba da dođe kroz 5 do 7 godina. Velika je odgovornost na nama, građanima, jer nismo razvili kapacitet i dovoljno se informisali da vršimo pritisak na političku elitu", zaključuje Jovanović.