U godini obeležavanja jubileja, deset godina od uspešne privatizacije fabrike u Vranju, o iskustvima, poslovnom ambijentu kao i budućim planovima u Srbiji, razgovarali smo sa Thanosom Trimisom, generalnim direktorom kompanije British American Tobacco za tržišta Srbije, Crne Gore i Bugarske.

Ove jeseni se navršava deset godina otkako je BAT kupio Duvansku industriju Vranje. Šta smatrate najvećim uspehom, a šta neuspehom u proteklih deset godina?

Srpsko tržište je oduvek zauzimalo veoma značajnu poziciju u našim poslovnim operacijama u jugoistočnoj Evropi, zbog čega smo se i odlučili za ovu akviziciju pre deset godine. Privatizacija Duvanske industrije Vranje je predstavljala prekretnicu u našim poslovnim operacijama u ovom regionu. Time je kompanija postala jedan od najznačajnijih stranih investitora, a ujedno i najveći britanski investitor u zemlji. Dosadašnja iskustva u Srbiji su pomešana. Još ne ostvarujemo željene finansijske rezultate zbog velikog broja, uglavnom eksternih faktora na koje ne možemo, ili možemo samo delimično da utičemo. Sa druge strane, postoje i elementi kojima smo izuzetno zadovoljni. Primera radi, činjenicom da talentovani ljudi iz Srbije predstavljaju neprocenjivi resurs za celu BAT grupaciju. U poslednjih deset godina, više od 30 naših kolega je otišlo iz Srbije da radi u BAT-ovim filijalama u inostranstvu – od Azerbejdžana, preko Češke, Nemačke do centrale u Londonu. Danas u našoj centrali u Londonu radi šestoro Srba na jako odgovornim poslovima za kompaniju globalno. To je najbolji pokazatelj da srpski menadžeri mogu da budu i te kako uspešni i u poređenju sa kolegama iz preko 180 drugih zemalja u kojima poslujemo. To su zaista stvari na koje smo ponosni.

Šta je bio konkretan doprinos BAT–a ekonomiji Srbije u poslednjoj deceniji?

BAT je bio jedan od pionira stranih investicija u Srbiji. Od privatizacije fabrike pre deset godina, direktno smo investirali u Srbiju preko 200 miliona evra, od čega je 115 miliona evra uloženo u kupovinu i modernizaciju fabrike u Vranju. Zahvaljujući ovim investicijama, danas se u Vranju proizvode vodeći globalni brendovi kompanije kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy. Potrebno je napomenuti i da iz naše fabrike u Vranju izvozimo u CEFTA region. Dodatno, a verujem mnogo važnije za srpsku ekonomiju i njene finansije, jeste činjenica da smo, sve ove godine, jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji. U poslednjoj deceniji uplatili smo 950 miliona evra u srpski budžet, prvenstveno kroz akcize i druge poreze – dakle, godišnje uplatimo u proseku stotinak miliona evra u budžet Srbije.

Kako BAT doprinosi unapređenju poslovne klime?

BAT je jedan od osnivača i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC), vodeće međunarodne poslovne asocijacije u Srbiji. Kroz aktivnosti u Savetu, kompanija se trudi da unapredi poslovnu klimu u zemlji kako bi se na taj način privukli novi strani investitori. Naš najznačajniji formalni doprinos jeste tzv. Bela knjiga koju objavljujemo svake godine i koja sadrži konkretne preporuke upućene Vladi sa ciljem unapređenja poslovne klime u Srbiji. Uvek ističemo da su, za dalja ulaganja stranih investitora u Srbiji, predvidivost regulatornog okruženja i politička i makroekonomska stabilnost zemlje od krucijalne važnosti. Kao kompanija, BAT se uvek trudio da bude ambasador Srbije i da je promoviše kao atraktivnu investicionu destinaciju na svim inostranim forumima na kojima smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva iz Srbije i sa tom praksom ćemo, zasigurno, nastaviti i u budućnosti.

Šta za BAT kao stranog investitora znači očekivani početak pregovora o punopravnom članstvu Srbije u EU? Kako će usaglašavanje regulative sa pravilima EU uticati na duvansku industriju u Srbiji?

Početak formalnih pregovora o članstvu u EU će značiti dalju sigurnost i stabilnost za svakog investitora, bilo stranog ili domaćeg. Približavanje EU će svakako biti i dodatni signal potencijalnim investitorima da je Srbija zemlja sa, za njih, poznatim i transparentnim pravilima igre. Kao kompanija, pozdravljamo svaki korak koji Srbija čini na putu ka formalnom članstvu u EU. Iako postoje brojne predrasude i zablude, Srbija je, zapravo, u najvećem delu regulative koja se tiče duvanske industrije već usaglašena sa aktuelnim pravnim okvirom Unije. U nekim oblastima, kao što je oglašavanje duvanskih proizvoda, ovde je regulativa čak i stroža nego što je to praksa u mnogim zemljama članicama EU. I u oblasti akciza smo usklađeni sa EU u pogledu mešovitog akciznog sistema koji EU definiše, kao i po pitanju metodologije obračuna minimalne akcize. Ono gde je neophodno dalje usaglašavanje jeste pitanje iznosa same minimalne akcize koja je u Srbiji, još uvek, daleko od minimalnih zahteva Unije. Novi zakon o akcizama, koji je stupio na snagu početkom ove godine, upravo je taj korak ka daljoj, postepenoj harmonizaciji sa EU i u ovoj oblasti.

Akcize su uvek aktuelne kada je u pitanju duvanska industrija. Kakav je vaš stav o trenutnom zakonu o akcizama?

Akcizna politika je od suštinskog značaja za poslovanje duvanskih kompanija, kako u svetu tako i u Srbiji. Imajući u vidu značajno učešće u budžetu poreskih zahvatanja na cigarete u Srbiji, akcizna politika na cigarete ima izuzetnu ulogu i za samu državu. U vezi s tim smatramo da sadašnji zakon o akcizama predstavlja korak u dobrom smeru, jer se istim postupno približavamo EU u oblasti oporezivanja duvanskih proizvoda.

Dakle, dinamika daljeg usaglašavanja sa EU u narednih nekoliko godina je dobra. Svako dodatno povećanje usvojenih stopa, odnosno kalendara, momentalno bi dovelo do pojave još većeg ilegalnog tržišta i, posledično, pada državnih prihoda. Samo bi se postigao kontraefekat, kako za industriju tako i za samu državu.

Ono što je dodatni pozitivni element trenutnog zakona jeste njegova predvidljivost u smislu akciznog kalendara, koji je definisan do 2016. godine. Na taj način smo u mogućnosti da planiramo svoje poslovanje u Srbiji u narednom periodu.

Da zaključim, iako predviđa ozbiljna povećanja akciza na svakih šest meseci u narednom periodu, verujemo da je, na kraju dana, reč o dobrom Zakonu.

Sada je od krucijalne važnosti, kako za državu tako i za industriju, da se dogovoreni kalendar ispoštuje, jer bi bilo kakvo odstupanje od istog dovelo do distorzije tržišta, uz istovremeno smanjenje državnih prihoda.

Ilegalna trgovina cigaretama i rezanim duvanom je jedan od većih problema duvanske industrije. Na koji način se borite protiv ovakvih pojava i kakva je situacija u Srbiji na tom planu?

Imajući u vidu dimenziju ovog problema, i u EU i globalno, saradnja sa državama u kojima poslujemo je od suštinske važnosti. Ovo je veoma značajan problem i za državu, jer svaka paklica cigareta ili bilo koja količina rezanog duvana koji se prodaju izvan legalnih tokova predstavljaju automatski gubitak za državni budžet, industriju, distributere, ali i same potrošače kojima se prodaje roba sumnjivog porekla.

Za BAT kao odgovornu kompaniju poslovanje u skladu sa zakonom je na prvom mestu, i naša kompanija podržava sve državne institucije u njihovim naporima u borbi protiv ilegalnog tržišta.

U Srbiji doskora nismo imali većih problema kada su ilegalni proizvodi u pitanju. Nažalost, početkom ove godine je došlo do eksplozije prodaje ilegalnog rezanog duvana na pijacama, ulicama, čak i preko interneta.

Ovakva prodaja rezanog duvana je protivna zakonima Republike Srbije, te apelujemo na nadležne državne organe da istu iskorene u najbržem mogućem roku. Protivzakonitom prodajom rezanog duvana gube i duvanska industrija i državni prihodi, jer je reč o sivoj ekonomiji, koja je uzela popriličnog maha u poslednjih nekoliko meseci.

BAT ulaže značajna sredstva u projekte korporativne društvene odgovornosti i pomoć lokalnoj zajednici. Možete li navesti neke od najznačajnijih?

U Srbiji kao i na tržištima širom sveta, intenzivna i kvalitetna saradnja sa lokalnom zajednicom među prioritetima je kompanije. BAT je jedan od začetnika koncepta društveno odgovornog poslovanja u Srbiji. U prethodnom periodu smo investirali oko milion evra u društveno odgovorne projekte u Srbiji. Naša kompanija je snažno posvećena ekonomskom razvoju lokalne zajednice koji podstiče kroz unapređenje preduzetništva kao ključnog faktora progresa.

Do sada smo implementirali brojne projekte u cilju odgovornog poslovanja, koji su bili usmereni ne samo na lokalnu zajednicu već na celokupno društvo. Programi usmereni na privrednike iz Pčinjskog okruga koji uključuju nagrađivanje najboljih malih i srednjih preduzeća, usavršavanje njihovih znanja i veština samo su deo doprinosa zajednici koji se ogleda i kroz volonterski angažman zaposlenih, podršku mnogim obrazovnim i kulturnim ustanovama i programima, kao i pomoć najugroženijima. Posvećenost pomaganju onima kojima je pomoć najpotrebnija iskazali smo i kroz donaciju dva stana najugroženijim porodicama koje su ostale bez krova nad glavom nakon razornog zemljotresa u Kraljevu 2011. godine.

Kao jasnu potvrdu svog društveno odgovornog poslovanja u Srbiji do sada, naša kompanija je dobila mnoge nagrade i priznanja, na lokalnom i na nacionalnom nivou.

U budućnosti planiramo da nastavimo saradnju sa lokalnom zajednicom kroz podršku lokalnim projektima. Trudićemo se da nastavimo sa transparentnom komunikacijom o svim obostrano važnim temama, kako za samu zajednicu u kojoj živimo i poslujemo tako i za nas kao kompaniju.