Tri i po meseca po završetku izbora, Srbija još nema konstituisan parlament. Ne zna se ni ko će biti mandatar, a kamoli kada će vlada biti formirana. A sve ovo se dešava u jeku rata u Ukrajini, odnosno najvećoj krizi u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Pravosuđe odavno ne funkcioniše kao grana vlasti, a oni delovi tužilaštva i sudstva koji nisu pod čvrstom kontrolom SNS-a ubrzano se “pacifikuju” i “čiste”. Jedina vlast koja u državi funkcioniše je predsednik, koji se pita za sve i neskriveno odlučuje o sudbini cele zemlje. Nije to novost, ali sada to nije samo faktičko nego i takoreći formalno stanje.

Društvo se već priviklo da zlokobnu hipertrofiju dubokog političkog i sistemskog poremećaja i na državu u kojoj jedan čovek zamenjuje celokupnu državnu strukturu – skoro da svi pristaju. Od obolelih građana koji od Vučića traže pomoć u lečenju, preko radnika koji očekuju od da im zaštiti radnička prava, do javnosti kojoj svakodnevno saopštava kontradiktorne stavove o najvažnijim državnim pitanjima.

Da li je u Srbiji blokiranje auto-puta jedini način komuniciranja građana i vlasti?

O ovome smo razgovarali na tribini nedeljnika “Vreme” održanoj u sredu 20. jula u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu. Govornici su bili predsednički kandidat na aprilskim izborima i osnivač pokreta “Srbija centar” (SRCE) Zdravko Ponoš, glavni urednik nedeljnika “Vreme” Filip Švarm, urednik i kolumnista “Vremena” Teofil Pančić, advokat Nikolaj Petronijević i građanska aktivistkinja i osnivačica udruženja “Res publika” iz Kragujevca Bojana Vlajović Savić. Moderator je bio novinar “Vremena” Nedim Sejdinović.

Izveštaj sa tribine u PDF-u