Slovačka: Dobro je biti u EU

Svetska ekonomska kriza u Slovačkoj najviše se odrazila na situaciju na tržištu rada, jer je broj onih koji traže posao porastao za 36,3 odsto u odnosu na oktobar prošle godine, dok je stopa nezaposlenosti sa 7,51 odsto u oktobru 2008, porasla na 10,33 odsto u martu ove godine. Smanjenja su najuočljivija u automobilskoj, metalskoj i tekstilnoj industriji. Hetes je ukazao na to da se tendencija pada nastavlja i dalje, što je izuzetno loše za Slovačku kao malu i izvozno orijentisanu zemlju. U tom smislu, Vladine mere za smanjenje uticaja finansijske krize na zaposlenost jesu od krucijalnog značaja. Mere ublažavaju posledice krize kroz obezbeđivanje sredstava za uplatu dela doprinosa zaposlenima koji rade na novouvedenim poslovima, i za pokrivanje troškova doprinosa zaposlenima i poslodavcima koji imaju teškoća u poslovanju.

Vlada ima programe za podršku onih kojima su otežani uslovi za pronalaženje posla kroz edukaciju i dokvalifikaciju, a takođe podržava i unutarregionalnu mobilnost radne snage i zapošljavanje lica sa posebnim potrebama.

Od početka marta 2009. do kraja 2012. godine predviđeno je da radnici kojima je radno vreme skraćeno zbog neprilika u kojima se našao poslodavac dobijaju nadoknadu prema ugovoru sa sindikatom. U slučaju da se pojavi tehnološki višak, poslodavac ima obavezu da o tome obavesti Biro za zapošljavanje. Dodatni principi odnose se na pojednostavljivanje procedure za traženje posla, što bi trebalo da ima pozitivan uticaj na povećanje zaposlenosti. Hetes je napomenuo da ne zna kako će svet izgledati posle krize, ali je izvesno da tržište više nikada neće biti isto. Neke grane i sektori će nestati, nastaće drugi, a socijalne institucije će se sve više baviti starima, usled globalnog problema sve većeg starenja populacije.

U svom izlaganju, Hetes se posebno osvrnuo na pogodnosti koje u kriznim vremenima donosi članstvo u Evropskoj uniji. Na sastanku Saveta Evrope u decembru 2008. doneta je odluka o Planu ekonomskog oporavka u iznosu od 1,5 odsto BDP-a Evropske unije, što iznosi oko 200 miliona evra. Ovaj plan omogućava svojevrstan okvir za napore zemalja članica i osigurava njihovo jedinstvo radi maksimalnih efekata mera za ublažavanje krize.

Slovenija: Tri paketa

Prvi put u poslednjih dvadeset godina privredni pokazatelji u Sloveniji su negativni. Privredni rast opao je od početka godine za oko četiri odsto, a broj nezaposlenih se u poslednja tri meseca povećao za 15.000. Danas u Sloveniji ima 81.000 nezaposlenih. Pošto je Slovenija do sada imala izuzetno nisku stopu nezaposlenosti, koja je u 2008. iznosila oko 4,4 odsto, novi trendovi su izuzetno zabrinjavajući. Istovremeno, raste broj molbi za vanrednu novčanu i socijalnu pomoć.

Slovenačka Vlada usvojila je do sada dva paketa antikriznih mera, a tu je i treći koji je predstavljen pre nekoliko nedelja, ali se još uvek radi na razradi detalja.

Prvi paket mera odnosi se na kratkoročne ciljeve. Usvojen je Zakon o delimičnom subvencionisanju punog radnog vremena, koji je u januaru stupio na snagu. Ovaj zakon omogućava preduzećima subvencije u iznosu od 60 evra po radniku, u slučaju skraćenja radne nedelje na 36 sati. Do danas, molbu za delimično subvencionisanje punog radnog vremena predala su 562 preduzeća za 47.313 radnika, što je oko 5,5 odsto aktivnog stanovništva.

Drugi paket mera usvojen je u martu. Namenjen je pre svega finansijskoj likvidnosti, povećanju privrednog rasta i očuvanju radnih mesta. Državnim garancijama, novčani tok se usmerava od banaka ka privredi. Istovremeno, preduzeća dobijaju podsticaj da investiraju u nove tehnologije i projekte koji brinu o očuvanju energije i životne sredine. Kada je reč o tržištu rada, mere se odnose na usmeravanje sredstava iz programa aktivne politike zapošljavanja ka rizičnim grupama koje je kriza najviše pogodila.

Treći paket mera predstavljen je javnosti pre tri nedelje. Najznačajnija mera iz ovog paketa je osnivanje takozvanih fondova rada. Preduzeća će imati mogućnost da pošalju radnike na čekanje u periodu od najviše šest meseci. Za to vreme, radnici ostaju zaposleni, ali primaju posebnu nadoknadu. Visina te nadoknade i način finansiranja (koliki deo sredstava obezbeđuje država, a koliko poslodavac) još uvek su predmet pregovora sa socijalnim partnerima. Ideja o fondovima rada, prema Svetlikovim rečima, dobro je prihvaćena i među radnicima i među poslodavcima.

Nemačka: Mere deluju, za sad

Nemačka je u martu počela primenu specifičnog sistema socijalne zaštite u uslovima krize. Korisnici ovog sistema su svi oni koji su osigurani kod Saveznog zavoda za rad. Uplaćivanjem doprinosa oni su stekli pravo na naknadu u slučaju gubitka posla. Kada je reč o kategoriji siromašnih, u nemačkom sistemu oni su podeljeni u četiri grupe, na radno sposobne, radno nesposobne, penzionere i azilante.

Sistem socijalnog zbrinjavanja u Nemačkoj finansira se iz posebnih fondova u koje sredstva uplaćuje zaposleno stanovništvo, ali i poslodavci. Osim toga, i država ima posebne fondove za amortizaciju, koji služe ovoj svrsi.

Za razliku od većine zemalja u regionu, Nemačka je prilikom osmišljavanja kriznog sistema socijalne zaštite imala u vidu i kategoriju ljudi kojima preti gubitak posla. Za njih se odvajaju sredstva kojima se doplaćuje skraćeno radno vreme, čime država motiviše poslodavce da ne pribegavaju otpuštanju u roku od šest meseci. I poslodavci koji gube na likvidnosti imaju pravo na novčanu pomoć. Radnik koji izgubi posao ima pravo na naknadu od 60 do 67 odsto poslednje mesečne plate tokom godinu dana. Sistemom su obuhvaćeni i oni koji rade više poslova, pa ako jedan izgube, dobijaju parcijalnu naknadu. Fahinger objašnjava da ovakva mera služi kao kratkoročni faktor stabilnosti: "Važno je da obezbedimo kvalitet životnog standarda, a bez obzira na lošu situaciju, želimo da on bude bolji od trenutnog."

Korisnicima Saveznog zavoda za rad koji ostanu bez posla data je mogućnost da nađu takozvani mini-posao (mini job). Kasnije imaju mogućnost da sa ovakvog posla pređu na neki sa punim radnim vremenom.

Kada je reč o kategorijama materijalno siromašnih, sredstva za njih se obezbeđuju iz poreskih prihoda. Ljudi iz ove kategorije imaju pravo na pomoć od 834 evra mesečno i to: 340 evra za troškove domaćinstva, 311 evra za stanarinu i grejanje, 167 evra za socijalno osiguranje i 16 evra pomoći. Fahinger smatra da je veliko pitanje da li je ovaj iznos dovoljan, s obzirom na činjenicu da je prosečan prihod nemačkog domaćinstva u 2008. godini prelazio 2000 evra. Pritom, raste broj ljudi koji zavise od ovog vida pomoći.

"Ovaj sistem za sada deluje, ali dalji pad potražnje i novi dramatični potresi mogli bi uz njegovu pomoć da budu samo delimično ublaženi", kaže Fahinger.