"Lični kontakti, privatni i poslovni, jesu odlična osnova za uspostavljanje i razvijanje saradnje, oni otvaraju vrata, ali dugoročno, da bi se ti odnosi realizovali i razvijali, moraju se podići na institucionalni i korporativni nivo", kaže za "Vreme" Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, na pitanje koliko će njegovi kontakti i povezanost sa Nemačkom pomoći privrednoj razmeni dve zemlje. "Dolaskom na mesto direktora predstavništva u Nemačkoj i potpredsednika PKS, a potom i izborom za predsednika, lične kontakte sam stavio u funkciju jačanja saradnje institucija, privrednih asocijacija, privreda dve zemlje i kompanija pojedinačno – povezivanjem potencijalnih nemačkih i srpskih partnera i podrškom koju PKS pruža u realizaciji njihovih poslovnih planova."

"VREME": Pre oko godinu dana, osnovan je Forum Srbija Nemačka. Vi ste bili predsedavajući tog Foruma, i tada ste rekli da se "komunikacija između Srbije i Nemačke u poslednjih 20 godina odvijala prevashodno u političkom prostoru". Kada očekujete da se ovaj fokus promeni i pomeri, pa da dominantne budu privredne i društvene teme?

MARKO ČADEŽ: U poslednjih godinu dana odnosi Srbije i Nemačke značajno su intenzivirani. Fokus se sve više izmešta iz sfere politike ka ekonomiji i jačanju kapaciteta Srbije za evropske integracije. Ekonomske teme dominirale su i u agendama berlinskih razgovora, tokom posete premijera Vučića Nemačkoj, juna prošle godine i avgustovske konferencije "Zapadni Balkan", kao i na ovogodišnjim februarskim skupovima u Štutgartu (poslovni forum "Mislite na nove mogućnosti, mislite na Srbiju") i u Beogradu ("Beogradski dijalozi – reformama do privrednog oporavka i članstva u EU"). U međuvremenu, u Beogradu je u novembru zasedao nemačko-srpski poslovni savet tokom posete nemačkog vicekancelara i ministra privrede Zigmara Gabrijela koji je predvodio privrednu delegaciju Nemačke. Mesec dana ranije ovde su boravili i privrednici nemačkog Odbora za Istok. Na svim skupovima razgovaralo se o mogućnostima unapređenja bilateralnih partnerstava Srbije i Nemačke, uslovima za investiranje i poslovanje, o regionalnim projektima i povezivanju, evropskim integracijama i – reformama koje su preduslov za sve.

Srbija je od juna prošle godine napravila značajan reformski napredak, koji primećuju i nemački zvaničnici i privrednici. Jer, Nemačka od Srbije, kao i od drugih zemalja Zapadnog Balkana, očekuje političku stabilnost, razvoj međusobnih odnosa i ekonomske reforme. Sve što rezultati reformi budu vidljiviji, što naši institucionalni kapaciteti budu jači, što budemo sposobniji da dobro utvrdimo prioritete i pripremimo i realizujemo projekte, to će biti više ekonomije u razgovorima, još više nemačke podrške našim projektima, više nemačkih investitora u Srbiji i srpske robe na nemačkom tržištu. U jačanju veza dve privrede, privlačenju novih investitora u Srbiju i povećanju izvoza u Nemačku posebnu ulogu imaju nemačke kompanije koje ovde uspešno posluju i šalju dobru poruku ostalim nemačkim privrednicima.

Kakvu ulogu ima Privredna komora Srbije u privrednim odnosima između dve zemlje? Koje su aktivnosti preduzimane za poboljšanje ovih odnosa, a koje su u planu?

Jačanje privrednih odnosa Srbije i Nemačke u vrhu je liste prioriteta Privredne komore Srbije u procesu internacionalizacije srpske privrede radi unapređenja ekonomske saradnje sa inostranstvom, povećanja izvoza srpske privrede i priliva investicija u Srbiji. Te aktivnosti se sprovode kroz najrazličitije forme: od organizacije konferencija, foruma i bilateralnih susreta i umrežavanja nemačkih i srpskih kompanija, preko podrške jačanju kapaciteta domaće privrede da više izvozi i proizvodi, do podrške potencijalnim investitorima i stranim kompanijama koje ovde posluju. Posebno je važna saradnja sa nemačkim privrednim komorama, koje sada aktivno učestvuju i u reorganizaciji komorskog sistema Srbije i pripremama za uvođenje dualnog obrazovanja. Predstoji niz aktivnosti na jačanju naših kapaciteta kroz edukaciju kadrova PKS, ali i na privlačenju investicija nemačkih kompanija, između ostalog, kroz zajedničku organizaciju konferencija u nemačkim gradovima. Uskoro krećemo i sa obukom menadžera za izvoz po nemačkom modelu.

Privredna komora Srbije neguje dobre odnosa sa inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji i njihovim poslovnim asocijacijama. Sa Delegacijom nemačke privrede u Srbiji i sa Nemačko-srpskim poslovnim udruženjem (DSW) aktivno sarađujemo, a naše zajedničke aktivnosti, kao što je organizacija poslovnih događaja u Srbiji i Nemačkoj, poseta naših privrednika i preduzetnika na specijalizovanim sajmovima u Nemačkoj, usmerene su ka razvoju svih vidova ekonomske saradnje Srbije i Nemačke. Zajedno sa DSW-om u maju ove godine organizujemo "Serbian Visions", prvi multikongres u Srbiji, kao specifičan koncept okupljanja organizacija civilnog sektora i privrede na jednom mestu, radi jačanja građanske inicijative i stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja.

Predstavnici PKS na ekspertskom nivou, aktivno učestvuju u radu Poslovnog saveta Srbija – Nemačka i sarađuju sa Forumom Srbija – Nemačka.

Po vašem mišljenju, gde su potencijali za napredovanje privrednih odnosa Srbije i Nemačke? Da li postoje neki "netaknuti izvori", odnosno privredne aktivnosti koje do sada nisu bile predmet pažnje privredne razmene, a mogli bi da budu značajan činilac?

Nemačka je godinama među vodećim privrednim partnerima Srbije – drugi spolјnotrgovinski partner, drugo izvozno tržište, jedan od najvećih stranih investitora i najveći bilateralni donator.

Na nemačko – srpskim poslovnim skupovima kao potencijalne prioritetne oblasti saradnje markirane su: rekonstrukcija i izgradnja infrastrukture, energetika i rudarstvo, auto-industrija (proizvodnja auto-komponenti), polјoprivredno-prehrambeni sektor, saobraćaj, IT i turizam. Nemačka preduzeća po svim anketama pokazuju povećano interesovanje za investiranje u Evropi, posebno u zemljama jugoistočne Evrope (JIE). U tom kontekstu, Srbija postaje sve zanimlјivije tržište. Najnoviji primer je investicija nemačkog Tenisa u stočarsku proizvodnju u Srbiji: nakon osnivanja kompanije u Srbiji predstoje velika ulaganja u farme svinja, pogone za proizvodnju stočne hrane, a u fabriku za preradu mesa po Tenis standardima za regionalno, evropsko i svetsko tržište.

Prema oceni Saveznog ministarstva privrede i energetike Nemačke, usled poznatih problema sa proizvodnjom u Aziji i izmenjenih logističkih zahteva u modnoj industriji, mogao bi uslediti talas nemačkih investicija u tekstilnu industriju i industriju obuće u regionu JIE. Slični trendovi se mogu očekivati i u industriji nameštaja. A sa dolaskom nemačkih kompanija otvara se mogućnost i za uključivanje domaće privrede u njihovu proizvodnju i dobavljačke lance. Naš interes je i dolazak vodećih nemačkih trgovinskih kuća poput Lidla i Kauflanda.

Šta su glavne prepreke u zakonskom okviru i (ne)primenjivanju zakona, koje sprečavaju intenzivnije poslovanje nemačke privrede u Srbiji? Postoje li aktivnosti PKS prema predlagačima zakona, Vladi, ministarstvima, poslanicima u parlamentu, u cilju poboljšanja i otklanjanja prepreka za pomenuto poslovanje?

Čak 92 odsto ispitanih nemačkih preduzeća koja ovde već posluju, ponovo bi odabralo Srbiju kao investicionu destinaciju. Planiraju i nova ulaganja i novo zapošljavanje. Rezultati ankete koju sprovodi Nemačko privredno udruženje u Srbiji među svojim članstvom najbolje govore o pozitivnom stavu nemačkih privrednika o poslovnoj klimi u Srbiji. Istina, i oni, kao i domaći privrednici, ukazuju na potrebu jačanja pravne sigurnosti, povećanja predvidivosti poslovanja i efikasnosti javne administracije. Zamerki na rešenja iz Zakona o radu i drugih zakona koji su u međuvremenu izmenjeni, verujem, neće biti u ovogodišnjoj anketi čiji bi rezultati uskoro trebalo da budu predstavljeni.

Privredna komora Srbije, u svakodnevnoj komunikaciji sa državnim institucijama i učešćem u radnim grupama za izradu novih i izmenu postojećih propisa, doprinosi otklanjanju prepreka na koje ukazuju i domaći privrednici i strane kompanije koje ovde posluju. Modernizacijom komorskog sistema Srbije jačamo sopstvene kapacitete za zastupanje privrede kako bismo obezbedili mnogo značajnije učešće privrede u zakonodavnom postupku – u pokretanju zakonodavnih inicijativa, izradi novih i izmeni postojećih zakonskih rešenja, sprovođenju suštinskih javnih rasprava, analizi efekata propisa, posebno kada je reč o novim finansijskim obavezama za kompanije.