Bečej, Aranđelovac i Zvezdara su najbolji u zaštiti službenika na položaju od neželjenog političkog mešanja, dok su najlošiji Valjevo, Aleksinac, Prokuplje i Vršac. Zvezdara, Niš i Vlasotince su najaktivniji u objavljivanju informacija na zvaničnom sajtu, a Odžaci, Despotovac i Aranđelovac su najmanje aktivni. Niš i Vlasotince, zajedno sa Aleksincem, najviše poštuju budžetski kalendar i planiraju prihode i rashode, dok su Valjevo, Vršac i Prokuplje na dnu rang-liste – ovo su neki od rezultata istraživanja projekta Pratim JA (javne administracije) sprovedenog tokom 2022. sa ciljem da se utvrdi rad lokalnog nivoa vlasti u Srbiji. Sedamnaest jedinica lokalne samouprave (sedam gradova, devet opština i jedna gradska opština) koji su analizirani je odabrano kako bi se ravnomerno pokrio što veći broj različitih upravnih okruga, a pored toga, kriterijume su činili i broj stanovnika, stepen razvijenosti, multietnički sastav stanovništva i civilno društvo koje postoji u njoj.

Rezulati pokazuju da su najbolje javne uprave u Srbiji Subotica i Bečej, a za njima slede Zvezdara, Užice i Novi Pazar. Međutim, čak i najbolje javne uprave su tek na nešto više od 60 odsto ispunjenosti svih zahteva dobrog upravljanja, što je ocena 2 na skali od 0 do 5. Samo sedam gradova i opština je ocenjeno ocenom 3, dok je osam lokalnih uprava dobilo ocenu 2, a dve su ocenjene ocenom 1.

Nalazi su pokazali da nijedna od analiziranih 17 jedinica lokalne samouprave (JLS) nema usvojen poseban planski dokument koji se odnosi na unapređenje njenog rada, kao i da najveći broj uprava organizuje javne konsultacije u manje od 90 odsto slučajeva, a svega pet lokalnih uprava objavljuje informacije o javnim konsultacijama u okviru posebne internet stranice ili banera na početnoj stranici, što dovodi do toga da građani i ostale zainteresovane strane često nisu ni obaveštene da se dešava javna rasprava.

Samo osam od analiziranih 17 lokalnih uprava nema vršioca dužnosti na položajima, već lica postavljena na osnovu konkursa. Kada su u pitanju izvršilačka radna mesta, u procesu zapošljavanja poštuju se zakonski propisi, ali sprovođenje javnih konkursa bi moglo biti transparentnije, naročito u pogledu objavljivanja javnog konkursa u većem broju medija od zakonskog minimuma, uvođenja pored usmene i pisane provere znanja i veština, i javno objavljivanje odluke o izboru. Nedovoljno transparentan proces utiče i na percepciju građana, pa je ona izrazito negativna – svega 3,5 odsto smatra da se službenici u lokalnim upravama zapošljavaju potpuno na osnovu kompetencija, dok 83 odsto smatra da kao važan faktor postoje političke i lične veze.

Na sajtovima lokalnih uprava uglavnom su lako dostupni, potpuni i ažurni statuti uprava. Međutim, uprave su manje ažurne kada je reč o objavljivanju planskih dokumenata i ostalih dokumenata od značaja za javnost. Dokumenta se najčešće ne objavljuju na jezicima nacionalnih manjina: Novi Pazar i Subotica, na primer, koji na svojim sajtovima imaju lako dostupne gotovo sve dokumente, ne poštuju obavezu da ih učine dostupnim javnosti na svim jezicima u službenoj upotrebi.

Postoji neujednačena praksa i pružanja usluga na jezicima nacionalnih manjina. Ni kada su ostale važne stvari u vezi sa pružanjem usluga u pitanju opštine se nisu naročito pokazale, pa tako jedinstveno upravno mesto – koncept da na jednom mestu u lokalnoj upravi građani mogu pribavljati sve informacije i podnositi zahteve – postoji samo u osam od posmatranih 17 lokalnih uprava. Neujednačena je i praksa korišćenja portala eUprava – građani većine gradova i opština nemaju mogućnost da ovim putem dobiju usluge svoje lokalne uprave. U tek nešto više od 50 odsto analiziranih sajtova su informacije o javnim uslugama lako dostupne jer se do njih dolazi sa tri klika, ili manje, od početne stranice. Kada je reč o nesmetanom pristupu i dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom, tek nešto više od 60 odsto lokalnih uprava zadovoljava sve tehničke standarde.

Kada je reč o planiranju, analiza ukazuje da su lokalne uprave bolje u planiranju prihoda, nego rashoda. U najvećem broju gradova i opština je odstupanje između planiranih i ostvarenih prihoda u 2020. iznosilo manje od 15 odsto, dok je odstupanje u pogledu rashoda u većini lokalnih uprava iznosilo između 15 i 40 odsto. Procedure javnih nabavki se sprovode u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, ipak, u većini lokalnih uprava je identifikovan nizak nivo kompetitivnosti. U nešto više od 50 odsto postupaka prosečan broj ponuđača je manji od dva, dok je u dve trećine više od 50 odsto postupaka okončano tako što je ugovor dodeljen jedinom ponuđaču koji je učestovao.

Više informacija: www.pratimja.rs