Bez obzira na sve veću konkurenciju, kompanija "Dunav osiguranje" je prošle godine zabeležila značajan rast dobiti u iznosu od 245 miliona dinara, što je 70 odsto više nego u 2009. godini. Tim rezultatom jedina državna osiguravajuća kuća, koja je više od sto godina sinonim za osiguranje u Srbiji, ojačala je svoje pozicije lidera na tržištu, a nedavnom investicijom u mini solarnu elektranu pokazala da je kompanija budućnosti i važan institucionalni partner. "Veoma sam zadovoljna postignutim rezultatima. Stručni tim kojim rukovodim i svi zaposleni u kompaniji dali su svoj doprinos, shodno svojim odgovornostima. Naša ‘porodica’ postala je bogatija za još jednog člana, a to je "Dunav banka". Na taj način zaokružili smo ponudu u oblasti osiguranja, sa željom da razvijamo i bankoosiguranje, kao savremeni vid prodaje osiguranja na brz i efikasan način. Sva naša preduzeća, kao deo sistema kompanije proteklu godinu završila su sa pozitivnim rezultatima. Bilo je potrebno uložiti mnogo truda i rada, da se prebrode mnoge teške prepreke i unapredi proces upravljanja i rada u ‘Dunavu’", kaže u razgovoru za "Vreme", Milenka Jezdimirović, generalna direktorka "Dunav osiguranja".

"VREME": Kako ocenjujete razvoj tržišta osiguranja u našoj zemlji?

MILENKA JEZDIMIROVIĆ: Tržište osiguranja u Srbiji još je nerazvijeno. Prema podacima za 2009. godinu, premija po stanovniku u našoj zemlji iznosi 110 dolara, što je nedovoljno, a vidimo da je u Sloveniji 1418 dolara i Hrvatskoj 402 dolara po glavi stanovnika.

Učešće neživotnih osiguranja u Srbiji u ukupnoj premiji osiguranja iznosi 84 odsto, dok životna osiguranja učestvuju sa 16 procenata. Najzastupljenija neživotna osiguranja u Srbiji jesu imovinska osiguranja, koja učestvuju sa 26,8 odsto, osiguranje od auto-odgovornosti sa 26,7 odsto i osiguranje motornih vozila kasko sa 12,2 procenta. To su rezultati za prvi kvartal 2011. godine, uz napomenu da je nakon kratkotrajnog oporavka premije neživotnih osiguranja u 2010. godini u Srbiji ponovo uočljiv trend pada premije kod ove vrste osiguranja, što je, po meni, posledica i stanja u privredi i nivoa kupovne moći stanovništva.

U Srbiji posluje 26 osiguravajućih društava, od čega je 19 u većinskom stranom, a preostalih sedam u domaćem vlasništvu. Konkurencija je žestoka i istovremeno dobrodošla jer nas podstiče da podižemo nivo usluga, što je u interesu svih osiguranika, građana Srbije, a i privrede u celini.

Godišnje premije životnog osiguranja u Srbiji od oko 12 evra po glavi stanovnika, najniže su u okruženju. Da li smatrate da bi za razvoj bio važan veći podsticaj države?

Na razvoj tržišta osiguranja utiču mnogi faktori, od kojih svakako najznačajniju ulogu ima stabilnost makroekonomskih tokova, koji opredeljuju veću ili manju mogućnost građana da kupovinom polisa osiguranja zaštite sebe, porodicu i imovinu. Svetska ekonomska kriza nesumnjivo je ostavila posledice na životni standard naših građana, povećala nezaposlenost i kod većine građana uticala na formiranje egzistencijalne liste prioriteta. Ova ekonomska kriza obrušila se mnogo većom žestinom i na mnogo razvijenije i ekonomski moćnije zemlje Evrope i sveta, ali je kao posledicu imala i povećanu tražnju polisa životnog osiguranja. To je pouzdan pokazatelj da građani Evrope i sveta zaštitu za buduća i neizvesna vremena nalaze u životnom osiguranju.

Izuzetno važan faktor u ukupnom razvoju osiguravajuće delatnosti je permanentna i sveobuhvatna edukacija građana, razvoj kulture osiguranja i podsticanje individualne odgovornosti za obezbeđenje lične i porodične finansijske sigurnosti putem raznih oblika štednje u koje spada i obezbeđenje polise životnog osiguranja. Očekivanja naših građana u pogledu materijalne sigurnosti, naročito u poznim godinama, okrenuta su uglavnom ka državi. Upravo zato država mora stalnom edukacijom i stimulativnim merama da ohrabri i motiviše građane na veću štednju, kako bi teret odgovornosti i brige podelila s njima, kao što je to svuda u svetu. To podrazumeva i stvaranje povoljnog i podsticajnog ambijenta za mnogo brži razvoj životnih osiguranja. Uvođenjem poreskih olakšica, za poreske obveznike koji kupe polisu životnog osiguranja, razvojem finansijskih tržišta i prepoznavanjem delatnosti životnog osiguranja kao ozbiljnog partnera na kojeg može dugoročno da računa, država će dobiti značajan domaći izvor sredstava za krupne prioritetne investicije u okviru strateškog razvoja.

Za budući brži razvoj tržišta životnog osiguranja veliku odgovornost imaju i osiguravajuća društva, koja takođe treba da se uključe u proces edukacije i "finansijskog opismenjavanja". Naime, građani Srbije danas mnogo više znaju o raznim bankarskim uslugama, nego o uslugama životnog osiguranja, za koje kažu da su im nerazumljive. Ono što treba da ohrabri osiguravajuća društva da kreiraju transparentne i građanima dostupne usluge jeste činjenica da na lestvici poverenja u razne oblike štednje, životno osiguranje zauzima visoko mesto. Prva ključna činjenica koja treba da se prezentuje osiguranicima jeste da je novac koji osiguranik izdvaja za polisu životnog osiguranja uvek njegov i da je to svojevrstan vid štednje i zaštite od neželjenih rizika i neprijatnih događaja.

Prvo ste društvo za osiguranje u Srbiji koje je investiralo u korporativne obveznice, a nedavno ste u saradnji sa EPS–om i lokalnim samoupravama uložili sredstva u izgradnju postrojenja za proizvodnju solarne energije. Šta ova ulaganja na duži period donose državi, a šta vašim osiguranicima?

Kao potpisnici "Protokola o poslovnoj saradnji povodom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora", Kompanija "Dunav osiguranje" i JP EPS zajedničkim nastupom napravili su značajan korak ka realizaciji novih projekata razvoja iz obnovljivih izvora energije, što našu zemlju, pa i "Dunav" uvodi u novo poglavlje strateških opredeljenja u ovoj oblasti. Na ovaj način, počinjemo pripreme za intenzivno uključivanje u ostvarivanje ciljeva kojima težimo, a koji su orijentacija i u Evropskoj uniji do 2020. godine, u oblasti obnovljivih izvora energije.

Ovaj vid saradnje za "Dunav osiguranje" predstavlja dvostruku korist i to: širenje aktivnosti u sektoru investiranja u "zelenu" energiju, njenu proizvodnju i, svakako, najlukrativniju oblast investicija u energetici, ne samo Srbije već i cele Evrope. Drugo, svi projekti i njihova realizacija u ovoj oblasti su takođe predmet osiguranja, čime proširujemo i našu osnovnu delatnost.

"Dunav osiguranje" tako dokazuje svoju društvenu odgovornost, kao i činjenicu da je kompanija spremna i sposobna da prati najmodernije trendove u svetu, uz želju da maksimalno doprinese jačanju naših energetskih potencijala, ali i ukupnom boljitku naše države.

Ulažući sredstva u ovaj projekat, zajedno smo dali i značajnu podršku razvoju lokalnih samouprava u Srbiji, kojima će realizacija projekata koristiti i u pogledu zapošljavanja, povećanja prihoda opštinskog budžeta, kao i prihoda republičkog budžeta. Takođe, ovim smo pokazali da smo prepoznali nameru Vlade da se Srbija ravnomerno regionalno razvija i iznalazi i mobiliše investitore koji prepoznaju svoj interes i u ovakvim projektima, čime "Dunav osiguranje" nesumnjivo pokazuje da je značajan institucionalni partner sa namerom da na delu pokaže kako Vlada može naći veliku podršku i u nacionalnim kompanijama.

Kako vidite budućnost "Dunav osiguranja" po pitanju vlasničke strukture?

U budžetskom memorandumu, gde se utvrđuju planovi Vlade Srbije kada je u pitanju javni bilans, istaknuta je orijentacija da se do 2013. godine ne menja status državnog kapitala u kompaniji. Čini mi se da je to veoma mudra i važna odluka, budući da "Dunavu" predstoji temeljna reorganizacija i modernizacija u svakom smislu. Pred nama je i prekompozicija unutar sistema, s obzirom na to da deo viška radne snage moramo zaposliti i konačno rešiti na drugi odgovoran način. Uvođenje novog međunarodnog principa "Solvensy II" će svakako prinuditi menadžment da se time sve aktivnije bavi u narednom periodu.

U vreme kada je finansijski sistem u Srbiji toliko bankocentričan da je za osiguranje i fondove ostalo svega pet odsto tržišta, čini mi se da država treba da forsira veću uravnoteženost u finansijskom sektoru između bankarskog sektora, sa jedne strane i sektora osiguranja i fondova sa druge strane, kao što je to svuda u svetu. Budući da smo bankarski sektor skoro do kraja privatizovali, nisam sigurna da država ima dobre poluge za sprovođenje ekonomske politike, koja se značajno može odraziti i na oživljavanje privrede. Primer dobre prakse u Sloveniji je "Triglav osiguranje", a u Hrvatskoj "Kroacija osiguranje", koji su u većinskom vlasništvu države, a posluju veoma dobro. Ti primeri pokazuju kako bi i mi trebalo da rešimo sudbinu najveće domaće osiguravajuće kuće kada je reč o većinskom vlasništvu. Glavna orijentacija treba da bude ne pitanje vlasništva kapitala, nego uspešnost poslovanja. U Švedskoj je značajan deo krupne privrede u državnom vlasništvu, ali posluje odlično, a i u drugim zemljama ima dosta primera da državne kompanije veoma dobro posluju, pri čemu su neke od njih ušle u privatizaciju i nekih naših preduzeća. Praktično treba slediti ustaljenu međunarodnu orijentaciju da je privatizacija jedan od načina, ali ne i jedini način da se obezbedi razvoj tržišta kapitala posebno zemalja u tranziciji, što je u direktnoj vezi sa razvojem dobrog korporativnog upravljanja i što za posledicu ima rast privredne aktivnosti, povećanje štednje i smanjenje korupcije, uz povećanje lične i poslovne odgovornosti, pravičnosti i transparentnosti. Lično smatram da "Dunav osiguranje" ima sve uslove i stručne ekipe da uvede sve ove međunarodne principe i pokaže da nakon podržavljenja društvenog kapitala može biti još uspešnija kompanija sa dobro razvijenim principima korporativnog upravljanja.