Romi su evropska najranjivija i najmarginalizovanija grupa danas, i ujedno su među najvećim gubitnicima u tranzicionom periodu. Početkom devedesetih bili su među prvima koji su izgubili svoje poslove. Čak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope mnogo pre nastanka ekonomske krize, siromaštvo Roma bilo je veoma izraženo, pa čak i do deset puta veće nego što je to slučaj sa neromskim stanovništvom. Iako su zemlje poput Mađarske, Republike Slovačke i Češke napravile izuzetno velike pomake tokom devedesetih, položaj Roma ipak i dalje predstavlja jednu od najkritičnijih tema na njihovom putu ka približavanju EU.

Uslovi u kojima sada većina Roma živi su neverovatni. Postoji velika socijalna i ekonomska nejednakost između većinskog evropskog stanovništva i Roma, od kojih veliki broj živi u ekstremnom siromaštvu. Ukoliko ne dođe do promena, ovo konstantno siromaštvo može postati veliki teret u daljem prosperitetu Evrope, tako što će biti podjednako velika tragedija kako za romsko tako i za neromsko stanovništvo.

Visok stepen nezaposlenosti, i to većinom među mlađom populacijom, smešta Rome u začarani krug siromaštva i asocijalizacije, koja dalje vodi u sve niži životni standard i mnoge od njih ostavlja u marginalizovanim naseljima u kojima nemaju čak ni struju i vodu. Nedostatak obrazovanja uskraćuje Romima mogućnost dobijanja posla i ograničava njihove dalje mogućnosti.

Više od 600.000 dece školskog uzrasta koja žive u zemljama koje treba da postanu članice EU nikada nije išlo ni u osnovnu školu, a čak manje od jedan odsto Roma ima neko više obrazovanje. Mnogi takvi đaci najčešće su gurnuti u najlošija odeljenje ili su smešteni u specijalizovane škole, uglavnom zbog toga što nisu imali mogućnost da pohađaju predškolsko obrazovanje ili zato što ne znaju jezik većinskog stanovništva.

Nejednakost između bogatih i siromašnih danas kada se suočavamo sa svetskom ekonomskom krizom ne postoji samo u zemljama u razvoju već, kako navodi Svetska banka, "džepovi siromaštva" jesu nešto uobičajeno u svim zemljama. Samo tokom 2000. godine, blizu 80 odsto Roma u Bugarskoj i Rumuniji živelo je sa manje do 4,3 dolara dnevno. Romi su narod koji je oduvek bio deo Evrope, narod kome mnoge države nisu posvećivale pažnju koju zaslužuje.

Zahvaljujem se Vladi Republike Srbije koja je 9. aprila 2009. usvojila Strategiju za poboljšanje položaja Roma u Srbiji, i to je prvi dokument od Drugog svetskog rata naovamo koji garantuje boljitak romskoj nacionalnoj zajednici u Srbiji. Internacionalna unija Roma poziva Savet Evrope, Komisiju, Parlament i druge evropske institucije da omoguće osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama da ovu ekonomsku krizu prebrode na što bezbolniji način. One moraju da preuzmu brzu i odlučnu akciju kako bi izbegli da finansijska kriza preraste u opštu društvenu krizu. Vlade takođe posebnu pažnju treba da obrate na ispunjavanje obaveza preuzetih za rešavanje dugoročnih i održivih rešenja za Rome IRL i povratnike na osnovu sporazuma o readmisiji.