Početkom godine, kompanija Messer Tehnogas dospela je u žižu javnosti kada je postao prvi industrijski potrošač koji je raskinuo saradnju sa EPS-om i potražio drugog snabdevača. Iako je u Srbiji, sa prekidima, još od 2000. godine, generalni direktor Messer Tehnogasa kaže za "Vreme" da su još uvek zbunjujuće neefikasnost i opstruktivnost administracije i apsurdnost pojedinih propisa. "Slučaj EPS" je samo jedan od primera.

"VREME": U Srbiju ste prvi put došli pre više od decenije, potom otišli 2002. i vratili se 2005. kao generalni direktor "Messer Tehnogasa". Možete li da uporedite ova dva perioda svog boravka u Srbiji – iz privrednog, društvenog, ali i ugla kompanije?

ERNST BODE: Messer je u Srbiju došao 1997. godine, preuzevši većinski paket akcija tadašnjeg Tehnogasa. To je bila jedna od prvih velikih privatizacija i jedna od prvih stranih investicija u Srbiji. Zbog tadašnje vlasti i situacije u zemlji, suočavali smo se sa mnogobrojnim problemima, međutim, ostali smo u Srbiji. U periodu do 2002. godine korenito je promenjena organizacija kompanije, uveden je socijalni program, jedna smo od prvih kompanija u Srbiji koje su uvele SAP.

Posle mog drugog povratka u Srbiju, 2005. godine, situacija jeste bila bolja od one tokom mog prethodnog boravka, ali je bilo očigledno da se planirane reforme nisu odvijale očekivanom brzinom i da je mnogo započetih poslova stajalo u mestu. Iako se privreda Srbije u periodu do 2008. godine razvijala, nije dovoljno iskoristila priliku za korenitu i kvalitetnu tranziciju kako bi repozicionirala zemlju, rešila geopolitičke probleme na prihvatljiviji način, pronašla rešenje za ekonomske probleme i generisala zdrav i održiv ekonomski rast.

Od mnogih intervjua koje ste dali, kao da se godinama ponavlja ista rečenica: "Javna administracija je spora i nepripremljena, zakoni i podzakonski akti su neadekvatni, njihova implementacija zahteva veliki napor sa slabim rezultatima, a mešanje vlade u ekonomiju je i dalje značajno." Zbog čega se ovakvo stanje uopšte ne menja?

Neki ključni zakonski propisi i administracija u Srbiji i dalje su neefikasni, zbunjujući, ponekad čak i opstruktivni, i to je jedan od najvećih problema koji je trebalo rešiti još davno. Bespotrebni i anahroni propisi i birokratske procedure, nekompetentnost i ravnodušnost u javnom sektoru usporavaju razvoj zemlje i onemogućavaju kompanijama da se razvijaju i ostvare svoje planove. Nadam se da će nova vlada uspeti u svojoj nameri da redukuje propise i skrati zagušujuće administrativne procedure da bi se oslobodili pozitivna energija, preduzetnički duh i snaga ljudi ove zemlje i onoga što je preostalo od privrede. Iako se dosta radilo na usklađivanju podzakonskih akata sa zakonima i iako se situacija u određenim oblastima pomerila nabolje, ostalo je još mnogo stvari da se uradi, da bi se omogućilo efikasno poslovanje u Srbiji i da se vreme, koje se može utrošiti na stvaranje konkretnih i važnih rezultata, ne troši na birokratiju i nepotrebnu nervozu.

Recite nešto više o poslovnim uspesima kompanije Messer u prethodnoj godini, najvažnijim investicijama i očekivanjima za drugu polovinu 2013.

Messer je do sada ukupno investirao preko 100 miliona evra. 2012. godina bila je ponovo uspešna godina za Messer Tehnogas i pored brojnih problema sa kojima smo morali da se suočimo i rešavamo nakon odlaska U.S. Steel-a iz Srbije. U.S. Steel je bio naš najveći kupac i naše postrojenje za razlaganje vazduha u Smederevu bilo je projektovano za zadovoljenje potreba ove čeličane. Gubitak tako velikog sistema mogao je imati drastične posledice na rezultat Messer Tehnogasa, za grad Smederevo, celokupnu industriju i samu državu.

Najvažnija investicija koja nas očekuje je novo postrojenje za razlaganje vazduha u Boru, vredno preko 20 miliona evra, koje će biti izgrađeno za snabdevanje nove borske Topionice kiseonikom i azotom. Početak rada postrojenja trebalo je da bude u januaru 2014. godine, ali opet zbog izuzetno spore i glomazne administracije, ta investicija će znatno kasniti .

Početkom 2013. godine, suočili smo se sa neplaniranim drastičnim poskupljenjem električne energije od skoro 70 odsto. Ovaj cenovni šok odnosio se na 27 potrošača na visokom naponu, među kojima smo i mi i naše postrojenje u Smederevu. Iako smo, za razliku od ostalih 26 kompanija, imali mogućnost da nabavimo električnu energiju od drugog snabdevača, ipak smo imali povećanje cene od preko 50 odsto, što će imati uticaja na naš rezultat 2013. godine.

Pre izbijanja svetske ekonomske krize izjavili ste da je profit Messera u Srbiji iznad 12 odsto. Koliko se način poslovanja promenio od 2009. do danas, i na koji način se Messer prilagođavao novonastalim uslovima?

Godine 2009, kada je počela ekonomska kriza u svetu, industrijska proizvodnja u Srbiji je bila u padu, kao i bruto domaći proizvod. Godine 2010. i 2011. došlo je do blagog rasta, ali je potom 2012. usledio novi pad. Stanje industrije je u direktnoj vezi sa našim poslovanjem jer industrija troši tehničke gasove koje mi proizvodimo. Tu je i već pomenuto povlačenje U.S. Steela iz Srbije, kao i gašenje peći u ovoj železari. Način poslovanja se nije mnogo menjao tokom ovih nekoliko godina, ali je najvažnije što smo na vreme preduzimali mere kojima smo uspeli da sprečimo drastične posledice okolnosti na koje nismo mogli imati uticaja. Mnogi naši veliki kupci su takođe imali problema, ali smo u duhu istinskog partnerstva smo se trudili da ih podržimo i pomognemo im da te probleme prevaziđu.

Pomenuli ste neočekivano poskupljenje struje. Možete li nešto više da kažete o toj odluci da postanete prvi industrijski potrošač koji je prestao da posluje sa EPS–om?

Od 1. januara 2013, pod izgovorom liberalizacije tržišta električne energije u Srbiji, EPS je povećao cenu struje za industrijske potrošače na visokom naponu za skoro 70 odsto. Među 27 pogođenih kompanija, velikih industrijskih preduzeća, bili smo i mi. Dva meseca smo ukazivali na moguće posledice ekstremnog poskupljenja na privredu Srbije i tražili da se poskupljenje izvrši postepeno, u periodu od nekoliko godina, kako ne bi došlo do cenovnog šoka na tržištu i kako bi pogođene kompanije imale vremena da se prilagode novonastalim okolnostima, međutim, nismo naišli na razumevanje. Stoga smo odlučili da preuzmemo rizik i budemo prvi u Srbiji koji je umesto EPS-a izabrao drugog snabdevača, jer smo od kompanije Gen-I, koja je trgovac strujom, dobili povoljniju cenu od one koju nam je ponudio EPS. Sa dosadašnjim iskustvom možemo da kažemo da je odluka bila ispravna i da se Gen-I pokazao kao veoma korektan, kompetentan i fleksibilan partner. I dalje se ipak pitamo kako je moguće da je kompanija koja se bavi trgovinom strujom mogla da nam ponudi bolju cenu od proizvođača struje i da nadležna ministarstva nisu bila u mogućnosti da učine nešto da zaštite privredu i podrže je u periodu krize. Električna energija na visokom naponu sada je u Srbiji 30 odsto skuplja nego u razvijenijim i konkurentnijim privredama kao što je nemačka.

Tom prilikom ste rekli: "Ponekad pomislim da mali ostaci zdrave industrije i biznisa ovde svima smetaju, i da bi bilo najbolje da sve ugasimo." Da li i dalje isto mislite? Ovo pitam jer bi, prema poslednjoj anketi AHK u Srbiji, 88 odsto nemačkih firmi ponovo investiralo u Srbiju.

Iskreno me veoma raduje što je velika većina nemačkih investitora, kao, verujem, i drugi investitori, zadovoljna svojim investicijama u Srbiji. Pitam se, međutim, kakvi bi bili rezultati ankete da su sve kompanije dobile povećanje cene struje od skoro 70 odsto i da plaćaju struju 30 odsto više nego u Nemačkoj. Ta nova cena struje odnosila se na samo 27 preduzeća, od kojih smo mi jedina nemačka kompanija. Veći broj ovih kompanija – u odnosu na druge zemlje to je veoma malo potrošača na visokom naponu, što samo po sebi govori o stanju srpske industrije – čine još uvek zdrav deo privrede Srbije i svoje obaveze prema EPS-u plaćaju na vreme. Ukazivali smo da EPS ovim povećanjem cene dalje slabi srpsku ekonomiju i prebacuje teret svoje nelikvidnosti samo na nas. Veoma je frustrirajuće kako, kada želite da se krećete napred i kada imate planove za razvoj, često osetite da vas usporavaju potpuno neobjašnjivo ponašanje, nepojmljivi zakoni ili apsurdni i anahroni propisi.

Srbija ipak ima veliki potencijal za budući razvoj koji treba prepoznati i iskoristiti. Već je isuviše vremena utrošeno i trebalo bi zaista ozbiljno i profesionalno početi sa radom. Srbija ima dobru i obrazovanu radnu snagu i potrebno je osloboditi pozitivnu energiju ljudi i stvoriti okruženje gde će i poslovanje i život ljudi uopšte postati lakši i bolji.

"Vreme uspeha!" je redovni podlistak nedeljnika "Vreme", izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu.

Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković

Podlistak u PDF-u