Već tri decenije beogradski sastav Kanda, Kodža i Nebojša uspeva ne samo da opstane, nego i da prosperira i napreduje, krećući se uglavnom ničijom zemljom između agresivnih, zauvek štetnih ekstrema na kojima počiva ovdašnja scena. Aktuelno objavljivanje njihovog neobičnog retrospektivnog albuma Popis istovremeno osvetljava najmanje dve važne činjenice: da ovde postoje bendovi čiji opus je vredan novih osvrta i prevrednovanja u skladu sa duhom modernog vremena, i da postoje izdavači koji su spremni da ih u tome podrže. Dvostruki album, na crnom i belom vinilu, dvostruki CD sa bonus numerama Righteous i Ahead There i uvažavanje s kojim je projekat dočekan u javnosti, predstavljaju ohrabrujuće znakove normalizacije prilika u plasmanu istinski vredne popularne muzike. Dostojanstven javni tretman bendova i pojedinaca koji godinama, u uslovima bliskim pragu nepodnošljivog, kontinuirano napreduju u umetničkom smislu, paralelno unapređujući kompletnu scenu, preduslov je približavanja publike sferi razumevanja dubljih odjeka muzike koja se ovde stvara i izvodi, a ne samo sve ciničnije i neprijatnije površinske jeke.

Popis je ono što mu ime kaže: rekapitulacija plemenitih, inteligentnijih i nekako uljudnijih "prekida stvarnosti" (što njihove pesme nesumnjivo jesu), od početka karijere KKN do danas. To nikako nije standardna best of kompilacija jer su stare pesme tretirane na novi način, uz dodatak iskustva, rutine i pripadajućeg nadahnuća. Pristup je, može se reći, hronološki, pa se tako – iz vizure sada uveliko odraslog benda koja postaje i vizura publike – može pratiti njihovo svojevrsno odrastanje u javnosti. Na tom putu ovaj bend se nije ni spoticao ni lutao jer je, sada se to jasno vidi, od samog početka znao prema kakvom cilju se kreće. Ne deluje da je taj cilj imao veze sa bilo čim drugim osim afirmacije i odgovarajuće upotrebe simbioze talenta i veštine. Umesto da se priklanjaju diktatu silom tupe javnosti, kojoj nedostaju kriterijumi i za ustajanje iz kreveta, ovi ljudi su otkrili u čemu su dobri, a onda su to radili – i rade – najbolje što umeju.

Potpuno svesni kako stvarnost izgleda, ali i kako treba da je projektuju oni koji znaju kako bi trebalo da izgleda, Kanda, Kodža i Nebojša su snimili još jedan izuzetan album koji ne laže, ne krade, ne manipuliše, ne opsenari i ne želi ništa što je tuđe.