"Mi iz godine u godinu rastemo u Srbiji, imamo dobar rezultat, povećavamo obrt, zapošljavamo više ljudi i radimo na njihovoj edukaciji. Jednom rečju, pratimo ceo taj ogromni sistem DHL-a na globalnom nivou", kaže za "Vreme" Darko Babić, generalni direktor DHL-a za Srbiju. "Jedino gde ne možemo da ih pratimo jesu savremene tendencije u vezi sa flotom naših vozila. Mi, kao DHL, sa Renoom smo razvili vozila na električni pogon, i kada me pozovu iz centrale i pitaju "zašto ne naručite vozila na električni pogon, jer u Evropi kad naručimo takvo vozilo, dobijamo besplatan parking dve godine i razne povlastice?", kažem im da mi takva vozila ovde nemamo gde da punimo. Ali, kao deo DHL-a zadovoljan sam na koji način smo prepoznati u okviru svoje mreže, pre svega u mnogim parametrima koji govore o postignutim rezultatima ovde u Srbiji."

"VREME": Pre nekoliko godina, od malih i srednjih preduzeća DHL Srbija je imao 30 odsto ukupnog prihoda. Kakva je struktura danas, ko su vaši korisnici u Srbiji?

DARKO BABIĆ: Na prvom mestu treba pomenuti multinacionalne kompanije, naše globalne klijente, kojih ima 76 u Srbiji. Ali, fokus, ne samo Srbije nego svih zemalja na svetu, jeste na malim i srednjim preduzećima (MSP). Mi ćemo podići kapacitet našeg avio-saobraćaja u Srbiji, dobićemo veći i brži avion, tako da ćemo Srbiju na bolji način povezivati sa svetom, za kraće vreme i u većem kapacitetu. Sledeća stvar je razvoj drumskog saobraćaja, kamionskog i vodnog saobraćaja, na prvom mestu pomorskog, kontejnerskog. U Britaniji je napravljen čitav program za pospešivanje razvoja MSP-a, a koji su podržali premijer Kameron, vlada, ministarstvo trgovine i Britanska privredna komora koji je dao fantastične rezultate. DHL u Srbiji, na isti način kao i DHL u Britaniji, želi da podrži jačanje MSP-a. Saradnju po ovom pitanju želimo da ostvarimo pre svega sa Privrednom komorom Srbije i nadležnim ministarstvom.

Da li ste već imali kontakte sa državom po tom pitanju?

Da, ali ne samo po tom. I ranije smo sarađivali sa državnim organima na različitim projektima. Između ostalog, pomenuo bih edukaciju članica regionalnih privrednih komora o carini i carinskim propisima. Sada želimo dalje da razvijemo program za MSP, gde ćemo im pomagati stručnim savetima i razmenom iskustava o tome na koji način oni mogu lakše da se povežu i trguju sa svetom.

Zašto su MSP fokus? Pitam ovo iz ugla Srbije, mnogi će vam reći da je ludost danas otvarati firmu u Srbiji.

Ne verujem. Koja je druga alternativa? Nema je. Možete ili da se predate i pobegnete, ili da ostanete u svojoj zemlji i razvijate se. Ne kažem da su ovde uslovi idealni, ali nisu ni tako strašni za početak nekog posla. Država mora da radi svoj deo posla, da edukuje svoje činovnike i službenike u smeru da olakšaju privredi život. Imate dobre i svetle primere, različite slobodne zone, od Subotice do Pirota, koje privlače velike igrače poput Siemensa ili Norma Grupe. Ako znamo da je Nemačka ovde zastupljena sa skoro 400 preduzeća, da je uložila više od dve milijarde evra i zapošljava više od 25.000 ljudi u Srbiji, nema potrebe pitati se gde treba da bude naš fokus – verovatno prema najjačoj ekonomiji u Evropi. U poslovanju DHL-a, 70 odsto pošiljki iz Srbije dostavlja se u Zapadnoj Evropi. Danas vam ne treba mnogo da privučete investitora, date nekom dobre uslove i on će da prenese proizvodnju ovde. Ti podsticaji su veoma važni, oni se ponovo uvode, i to je jedini način da privučete investitore, jer ih svi imaju u okruženju. Da li ćete dati podsticaj za radnu snagu, kroz oslobađanje poreza, to su poznate stvari koje svi rade, i to je sasvim u redu. Naravno, mislim da bi ti podsticaji morali da postoje i za domaće firme.

Ali, uzmimo hipotetički, bez obzira što ste vi globalna korporacija, ako država vama daje subvencije, onda vam preko poreza, direktno pomaže i plaća vaša konkurencija odavde.

DHL u Srbiji za 32 godine poslovanja niti je tražio niti dobio subvencije bilo koje vrste kao strani investitor. Za mene je neprihvatljivo da je i dalje 40 odsto transporta paketa u sivoj zoni. Koliko imate onih koji prevoze sve vrste robe za šta nisu registrovani, daju novac vozaču, kondukteru, prevoze sami, prevoze akciznu robu na sve moguće načine.

Kako uključiti to sve u sistem?

Krajnje jednostavno. Sistem postoji, zakon postoji, samo treba primeniti. To država mora sama da reguliše. Kad neko od globalnih igrača dođe ovde, poput DHL-a, Boscha, Siemensa, uopšte ne treba da se postavlja pitanje da li će da plaćaju sve poreze i doprinose. Od oko 400 nemačkih firmi koje su ovde, po istraživanju Nemačke privredne komore skoro 90 odsto njih izjavilo je da bi ponovo investirali u Srbiju. Više od polovine će unaprediti svoju proizvodnju, to je fantastična stvar, hajde onda da se povežemo i radimo sa njima, neka od domaćih MSP će sigurno imati ideja za biznis. To je najvažnije, da mi ovde budemo atraktivni i privučemo strani kapital. Jer, njima je jeftinije da mala porodična firma iz Vrnjačke Banje uradi deo alata za, na primer, Siemens, nego da ga uvoze iz Kine.