Proteklih nekoliko godina Ruma je znatno promenila svoj imidž. Postala je jedan od gradova sa ozbiljnim investicijama i stekla sertifikat opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem. Predsednik opštine Ruma Goran Vuković govorio je za "Vreme" o Rumi kao opštini potencijala koji treba da se iskoriste na najbolji način.

"VREME": Kako je Ruma privukla investitore sa kojima je realizovana saradnja?

GORAN VUKOVIĆ: Pre četiri godine smo otpočeli pripremu za taj proces. Obezbedili smo prostorno-plansku dokumentaciju i stvorili industrijske zone koje smo stavili na raspolaganje investitorima. To još uvek traje, ali kao rezultat truda imamo veliko interesovanje investitora. Izvesno je da će četiri kompanije započeti gradnju u toku ove godine. Reč je o britanskoj firmi "Agena". Oni su značajan investitor koji će zaposliti 200 radnika. Zatim, tu je i "Kalcedonija". Ove godine će otvoriti stotinak radnih mesta, a već sledeće planiraju oko 270 novih. Treći investitor je domaća firma "Insert d.o.o.", koja već ima 140 radnika u Rumi i primiće još stotinak u novi objekat koji je u izgradnji. Imamo i proizvođača šešira, koji zapošljava oko 70 radnika, dok je peti investitor firma koja se bavi proizvodnjom rasvetnih tela. Ova firma je kupila zemljište i mogla bi da ima oko 500 zaposlenih. Potrudili smo se da građani saznaju za te investicije. Problem je što oni još ne osećaju pune efekte svega toga.

Vlada Srbije je donela odluku ove godine da Ruma ustupi besplatno zemljište nekima od navedenih investitora. Da li investitori imaju još neke beneficije ukoliko odluče da ulažu u Rumi?

Četiri navedena investitora su dobila zemljište na korišćenje, na sednici Vlade ove godine. Pored besplatnog ustupanja zemljišta, investitori imaju olakšice kod komunalnog opremanja koje se inače plaća. To se odnosi na besplatno sprovođenje infrastrukture. Ovako olakšavamo stvaranje novih investicija u našem gradu. Sve to, naravno, radi privlačenja što većeg broja investitora koji će rešiti problem zapošljavanja. Prema našoj računici, oslobađanje od infrastrukturnog opremanja nama se isplati samo kroz porez na zarade. Pored toga, treba imati na umu da taj novac kroz plate uđe u opštinu, podiže standard stanovništva i pokreće neke druge delatnosti. Ništa nije poklonjeno, već je uloženo da bi nam se kroz određeni vremenski period isplatilo.

Kada navedeni investitori počinju sa proizvodnjom?

Svi oni će do kraja ove godine početi proizvodnju. Vrednost zemljišta koje je ustupljeno vratiće se za tri godine. Tako da ne treba razmišljati kratkovido u smislu da što pre uzmemo novac. U svakom slučaju, to je samo neki direktan efekat koji je lako merljiv. Onaj drugi, značajniji je povećanje standarda života građana. Poljoprivreda takođe ima od toga koristi te se samim tim povećava kupovna moć.

Koliki je broj nezaposlenih u Rumi i kako rešavate taj problem?

Broj nezaposlenih je od 5500 do 6000, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Mi ćemo sa samo četiri investitora stvoriti negde oko 700 novih radnih mesta, a to iznosi oko 15 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Mislim da je to značajan rezultat koji godinama nismo imali. Treba istaći da smo merama stimulacije i subvencionisanjem zapošljavanja iz budžeta opštine izdvajali sredstva. Pored ovih sredstava dobili smo i pomoć od Republike Srbije i od Pokrajine Vojvodine. Kao rezultat toga smo prošle godine imali negde oko 180 novozaposlenih, po čemu smo bili rekorderi u Sremu. Ove godine ćemo svima koji su završili fakultete omogućiti stručnu praksu, da kao pripravnici nađu svoje prvo zaposlenje. Tokom godine dana o trošku opštinskog budžeta mogu da steknu radno iskustvo koje im je uslov da kasnije nastave i polože stručne ispite, ako je potrebno. Ono sa čime lokalna samouprava mora trenutno da se izbori jeste i odnos ponude poslova koji postoje na tržištu sa kvalifikacijama koje poseduju potencijalni radnici. Poslodavci uglavnom traže radnike srednje stručne spreme, uspevaju čak i one sa osnovnom školom da obuče za rad, a veoma malo traže stručnjake. Nadamo se da će kada konkurencija postane veća ovo biti ispravljeno.

Koliko je važan strateški položaj Rume?

Ruma je geografski odlično pozicionirana. Imamo auto-put koji prolazi pored grada, imamo put Novi Sad – Šabac. Na ukrštanju ova dva puta formirali smo industrijsku zonu, računajući da će ona biti atraktivna. Kada prolazimo Evropom vidimo industrijske zone i kapacitete izgrađene pored auto-puteva. Ruma ima sreću i da je blizu Beograda. Najbržom vezom se dolazi do aerodroma. Imamo prugu i železničku stanicu koja je bila jedan od glavnih čvorišta stare Jugoslavije. Ovde imamo i kapacitete koji omogućavaju investitorima neograničenu električnu energiju, za razliku od nekih drugih sredina gde treba graditi takva postrojenja, koja su jako skupa. Pored toga smo i gasifikovali teritoriju cele opštine.

Šta biste izdvojili kao glavni potencijal Rume?

Izdvojio bih rumska izvorišta koja su po kvalitetu među četiri ili pet najboljih u Srbiji. To su podzemne vode na dubini od 110 do 120 metara. Ovo izvorište prolazi ispod Save i u tom sloju šljunka je Drljinska voda koja je mnogo čistija. Kapaciteti su takvi da možemo da izgradimo jedan regionalni vodovod koji bi snabdevao ceo Srem pitkom vodom. Sve su to resursi koji do sada nisu iskorišćeni. Od kada smo pre četiri godine preuzeli lokalnu samoupravu, često sam govorio da je Ruma opština neiskorišćenih potencijala. Ruma nije imala jedan hektar zemljišta, a u ovom trenutku imamo preko 300 hektara opštinskog zemljišta i na toj površini mogu da se izgrade industrijski objekti koji bi mogli da zaposle i do 30.000 ljudi.

U kojoj privrednoj grani leži najveći potencijal Rume?

Insistirali smo na tome da ne ograničavamo investitore vrstom industrije. Ruma je poznata po industriji obuće, po kožarskoj industriji, pa i po "Rumaplastu". Ranije je razvijala takozvanu "veliku privredu". U tranziciji je najveći deo te privrede sačuvan. Problem je agroindustrijski kompleks koji je prešao u privatne ruke. "Agro-Ruma" je imala i do 2000 radnika i dobro se zarađivalo. Danas taj kompleks zapošljava nekoliko stotina radnika, uglavnom traktorista. "Rumaguma" danas radi sa skoro istim brojem ljudi kao pre petnaest godina. "Industrija" i "Rumaplast" su takođe očuvane.

Pre dve godine Ruma je dobila sertifikat NALED–a za opštinu sa povoljnim poslovnim okruženjem. Kako ste ispunili sve uslove za dobijanje sertifikata i kako izlazite u susret željama investitora?

Napravili smo blokove koje nudimo investitorima. Trenutno nismo delili parcele na delove zato što želimo da to prepustimo njima. Oni imaju različite zahteve, a mi možemo svakom da izađemo u susret. Skoro sve naše parcele imaju glavni pristupni put. Veoma je bitno da se osposobi opštinska administracija i da u svakom trenutku bude na usluzi investitoru. Naša opština je obezbedila pomoć u ovakvim procedurama, jer postoji radnik opštinske uprave koji sređuje i prikuplja potrebnu dokumentaciju.

Da li ste imali još neke vidove podrške u prilagođavanju Grada za potencijalna ulaganja?

Imali smo značajnu podršku SIEPA. Podržala je investicije u Rumi kao u najnerazvijenijim krajevima, tako da je i to uticalo na dolazak investitora. Od evropskih fondova dobili smo operativni grant od 300.000 evra za unapređenje upravljanja građevinskim zemljištem, a tu je i projekat "Echange 3" koji je delom zaslužan za investicije koje danas imamo.

Na koji način je vaš dosadašnji rad uticao na kvalitet života građana?

Građani bi trebalo da znaju da smo uložili velike napore da uprkos krizi uradimo sve ono što smo mogli. Možemo reći da smo u izbornoj kampanji 2008. godine dali obećanja da ćemo stvoriti uslove da se privuku investitori, da ćemo izgraditi bazen. Glavna obećanja smo ispunili. Izgradnja bazena je krenula, to će biti jedan od najsavremenijih objekata u Srbiji. Obećali smo da ćemo rešiti problem smeštaja dece u zabavištima. Sada smo obezbedili 400 mesta više nego što je potrebno. Mislim da je sve ovo dovoljno da bi nam birači ponovo dali poverenje. Možda nismo uradili sve što smo želeli ali smo uradili sve što smo mogli.