Poslednjih godina Evropska unija prolazi kroz jednu od svojih najozbiljnijih kriza. Višestruka finansijska, politička, ekonomska i socijalna kriza na koju Unija pokušava da nađe adekvatan zajednički odgovor, ozbiljno je ugrozila evropski projekat.

Izbori za Evropski parlament i novu komisiju biće podsticaj za preispitivanje trenutne strukture i politika EU i iznedriće predloge za reforme. Iako kriza još traje, neki znakovi privrednog oporavka su vidljivi na evropskom kontinentu, mada nije izvesno da li će se on nastaviti. Nezaposlenost i siromaštvo su i dalje na visokom nivou u mnogim zemljama članicama EU. Kriza je takođe navela mnoge građane EU da se suprotstave proširenju, često iz straha da će dalja ekspanzija dovesti do migracija i da će nove članice skupo koštati građane Unije.

S obzirom na trenutnu situaciju, može se javiti sumnja u prednosti pridruživanja EU, odnosno nastavka procesa pridruživanja bržom dinamikom i sa većim entuzijazmom. EU će se nesumnjivo menjati i restrukturirati, ali neće izgubiti svoj značaj za Balkan. Države članice će ostati glavni trgovinski partneri svih zemalja u regionu u doglednoj budućnosti. U EU, nakon krize, njeni građani će najverovatnije biti manje rezervisani u pogledu proširenja nego što su to danas, a političarima u državama članicama biće lakše da lobiraju za proširenje. Sve zemlje Balkana će se pridružiti Evropskoj uniji koja će biti drugačija u odnosu na sadašnju, najverovatnije u pozitivnom smislu.

Alternative evropskim integracijama su iluzorne. Ideje da će zemlje Balkana pristupiti Evropskoj asocijaciji slobodne trgovine (EFTA), ili nekom drugom režimu slobodne trgovine sa EU, a da nisu punopravne članice EU, nisu samo nerealne već takođe manje primamljive, jer povlače za sobom obaveze bez povlastica u vezi sa finansijskom podrškom i bez uticaja na donošenje odluka. Takođe, druge zemlje bi mogle postati atraktivni ekonomski i politički saveznici za zemlje Balkana, od dalekih Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine, pa sve do bližih zemalja poput Rusije i Turske. Međutim, one nisu u stanju da ponude isti nivo ekonomske i političke integracije kao EU, niti su takvi odnosi zasnovani na podjednako stabilnim temeljima i stoga imaju više izgleda da budu nestalni.

Pridruživanje EU ostaje jedinstveni mehanizam za dalji nastavak transformacije političkih sistema zemalja Balkana koje bi inače ostale izvan procesa reformi. Proces integracije sam po sebi podstiče promene i od ključnog je značaja za sve zemlje u regionu. Drugi modeli privrednog rasta i političke stabilnosti obično se zasnivaju na strategijama koje pridaju veći značaj faktorima koji nisu raspoloživi na Balkanu, kao što su velike količine prirodnih resursa ili privrede velikog obima sa jeftinom radnom snagom i strategijama, a manji značaj demokratiji i vladavini prava. Takve strategije su neizvodljive ili će imati ozbiljne nedostatke u smislu dugoročne održivosti. Da bi se proširenje nastavilo i bilo uspešno, reforme se moraju ozbiljno shvatiti; puko ispunjavanje birokratskih formalnosti bez stvarnih efekata nije više dovoljno. Proces pridruživanja treba razumeti ne samo kao sredstvo kojim se pristupa u članstvo ekskluzivnog kluba već kao jedinstvenu mogućnost da se sprovedu sveobuhvatne reforme.

Novoosnovane institucije EU predstavljaće šansu da se pitanje pridruživanja Balkana postavi visoko na dnevni red EU. Ako su zemlje u regionu u stanju da jasno artikulišu svoju opredeljenost za pridruživanje i viziju za lokalne reforme, mogu da doprinesu promeni dinamike procesa, tako što će se pokazati ozbiljnost zemlje i ponovno uspostaviti veza između pridruživanja i reformi.

Da bi proces pridruživanja uspeo, zemlje Balkana treba da ubede ne samo institucije EU već podjednako i države članice u prednosti proširenja na Balkan. Ovo zahteva suočavanje sa strahovima i bojaznima u pogledu proširenja prema zemljama koje su iskusile sukobe tokom devedesetih godina. Kao takvo, proširenje nije samo tehnički proces već treba da postane deo nove priče, i na lokalnom nivou i u okviru EU, o cilju i funkciji proširenja EU. Dovršetak procesa širenja EU na Balkan podrazumeva EU kao jedan mirovni projekat i zajednicu uspešnih demokratija.