Dodatno

Aleksandar Fira

Podela državne svojine

Skoro sva pokrenuta osnovna pitanja položaja lokalne samouprave ustvari su po svojoj prirodi ustavna pitanja i moraju se rešiti ustavom. Ne poput našeg iz 1974. koji je bio debela knjiga i indijskog koji je još deblji od njega. Ali ta pokrenuta pitanja moraju da imaju temelj u ustavu. Ne smemo da zaboravimo činjenicu da postoji veliki nesporazum oko toga šta se sve podrazumeva pod terminom lokalne samouprave. Ona je u stvari jedinstvo teritorijalne i funkcionalne samouprave, a ova druga funkcionalna samouprava je u visokom stepenu još zapuštenija od teritorijalne. Katasrofalno stanje u zdravstvu, školstvu, kulturi je rezultat tog odnosa, odnosa totalnog zapuštanja funkcionalne samouprave bez koje savremenog društava nema i u tom smislu ako želimo u zajednicu država, neophodno je da se shvati da je domen zakonodavnog regulisanja lokalne samouprave samo u odnosu na osnovna opredeljenja ustava. Probaću to sasvim kratko da dokažem. Bez rešavanja pitanja opštinske imovine sve priče o samostalnosti opštine su priče za malu decu. Ta državna svojina koja je, čitaj, republička svojina, ima da se podeli. To isto važi za izvore finansiranja. Da pretpostavka nadležnosti ide u korist izvornih prihoda opštine ona je obrnuta. Sledeća stvar jeste nedostatak koji je manje ustavni, a više zakonodavni. Mi smo imali za sobom mnoštvo negativnih iskustava, ali savremene demokratije bez participativnog elementa ne može da bude, nego će se samo rađati različiti oblici partokratije koji će biti uvek idealan izgovor za ukidanje svakog političkog pluralizma. Logično bi otuda bilo očekivati da se na nivou lokalne samouprave ostvaruje najveći deo ljudskih prava i sloboda. Moram reći da je u poslednjih dve tri godine učinjen napredak u sferi političkih prava koji se ne sme potcenjivati… Ali, skoro potpuno su ignorisana socijalno-ekonomska prava. Ovde je sa razlogom kritikovana pasivnost i Akademije nauka, ali mislim i drugih naučnih institucija. Postoje vrlo ozbiljni i opravdani razlozi zbog čega je to tako. U tom pogledu ja ne znam na kom smo mestu ali smo sigurno blizu dna kad je reč o procentu izdvajanja za razvoj nauke i još više o postupku kojim se to radi. Da se to ne radi ni po kakvim objektivnim kriterijumima nego u visokom stepenu o subjektivnoj oceni i volji ranije vlasti.

Iz istog broja

Milan Jovanović

Pružiti šansu zakonu

Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka

Đorđe Staničić

Kodeks ponašanja

Đorđe Staničić, generalni sekretar Asocijacije gradova i opština

Stiven Rozenberg

Veće nadležnosti gradonačelnicima

Stiven Rozenberg, šef Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji

Vladimir Petrović

Decentralizacija zdravstvenog fonda

Vladimir Petrović, lekar

Radoslav Stojanović

„Debeli“ predlog zakona

Profesor Radoslav Stojanović

Rodoljub Šabić

Obaranje režima i gradnja sistema

Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u prethodnoj Vladi

Dr Stevan Lilić

Ćud radikalskog predloga

Dr Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta

Dr Mijat Damjanović

U vlasti siromašnih duhom

Dr Mijat Damjanović, dekan Fakulteta političkih nauka

Podlistak - samouprava

Strogo kontrolisana vlast

Anica Nikolić, Jelena ĆosićFotografije:Nenad StankovićAutori su studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu