Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, piše na njihovom sajtu, "obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda", što obuhvata i konkretne aktivnosti kojima se sprovodi osposobljavanje učenika i studenata da slobodno izražavaju svoje mišljenje, i kojima se te aktivnosti ocenjuju. Naime, Zorana Lužanin, pomoćnica ministra, kaže da je "uspostavljanje i negovanje vaspitnih funkcija škole prioritetni cilj strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine."

"VREME": Da li se u našem školstvu posebno neguje sloboda izražavanja mišljenja mladih?

ZORANA LUŽANIN: Podrazumeva se, odnosno preporučuje se, da svaki nastavnik ili saradnik podstiče slobodno izražavanje mišljenja. Slobodno izražavanje mišljenja spada u vaspitne funkcije škole.

Da li postoje dokazi, dobijeni, recimo, putem nekog istraživanja, o zastupljenosti slobode izražavanja? Kako biste je ocenili?

Želim da naglasim da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u poslednjih godinu dana sve odluke donosi na osnovu podataka. Opredeljenje Ministarstva je da svaka odluka mora biti zasnovana na podacima, pa će zato Ministarstvo u narednom periodu raspisivati pozive za istraživanja čiji su rezultati potrebni kako bi se donele odluke, odnosno za definisanje obrazovnih politika.

Da li se uvažava mišljenje mladih u oblikovanju školskih programa i radu škole? Molim vas, navedite primere.

Kao primer želim da navedem veliko istraživanje koje je sproveo stručni tim za reformu visokog obrazovanja u maju 2014. godine i koje je obuhvatilo 7500 učenika četvrtog razreda srednjih škola. Cilj istraživanja je bio prikupljanje mišljenja i stavova učenika završnog razreda srednjih škola o nastavi u srednjoj školi, odluci o nastavku školovanja, kao i načinu pripremanja za prijemne ispite. Dobijeni rezultati su izuzetno važni i na osnovu njih smo videli da učenici žele da fakultete upisuju putem mature, odnosno preko liste želja. Drugi zaključak je da učenici, u znatnoj meri, nisu zadovoljni sadržajima i načinom realizacije nastave.

Da li se nastavnici upućuju da neguju i poštuju slobodu izražavanja mišljenja? Na koji način?

Stručno usavršavanje nastavnika je obavezno za svakog učitelja i nastavnika. Kroz ove vrste programa postoji mogućnost da nastavno osoblje bolje upozna načine kako da neguju i poštuju slobodu izražavanja mišljenja. U toku je izrada novog pravilnika za stručno usavršavanje u okviru kojeg se definišu i prioritetne oblasti za programe stručnog usavršavanja. Ministarstvo će još jednom sagledati trenutno stanje i kao prioritete definisati oblasti u kojima postoji najveći nesklad između realnosti i onog što strateški želimo da dostignemo. Sigurno je da će jedna od prioritetnih oblasti biti i ocenjivanje, jer nam rezultati sa završnih ispita na kraju osmog razreda pokazuju da ocenjivanje nije dovoljno objektivno i da smo svedoci stalnog porasta vukovaca.

Da li postoje prepreke u ustaljivanju slobode izražavanja mišljenja kod dece i mladih, da li je možda tradicionalno mišljenje da oni nemaju pravo glasa?

Možda je najveća prepreka što u velikoj meri stariji ne razumeju dovoljno mlade. Umesto da se okrenemo ka mladima i čujemo njihovo mišljenje i stavove, često ih zatrpavamo našom pričom kako je bilo nekada kada smo mi bili mladi ili u školi. Škola pre 30 godina i škola danas se mnogo razlikuju. Prioritetna funkcija škole više ne bi trebalo da bude samo prenošenje informacija, jer su izvori informacija današnjem učeniku dostupni na svakom mestu. U školi bi morali da nauče kako da obrađuju sve informacije, da kritički pristupaju njima i, pre svega, kako da nauče da uče tokom celog života. Prošlo je vreme kada vam škola obezbeđuje znanje za ceo radni vek. To je činjenica koja treba da bude vodilja u svim novim reformama.