Najveći grad srpskog dela Banata i njegov politički, privredni, kulturni i sportski centar, Zrenjanin je grad sa oko 140.000 stanovnika i više od 20 nacija. Bogat tradicijom dugom gotovo sedam vekova, kao naselje pod imenom Bečkerek prvi put u istorijskim spisima pominje se 1326. godine. Ovaj grad imao je uspone i padove, a gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, govorio je za "Vreme" o investicijama pomoću kojih bi ovaj grad uskoro mogao ponovo da zasija starim sjajem.

"VREME": Koji su prioriteti Zrenjanina kada je reč o privlačenju investitora?

IVAN BOŠNJAK: Kao lokalna samouprava, sebi smo zadali pet prioriteta. Prvi je zapošljavanje ljudi. Želimo ne samo da dovedemo nove investitore već i da poboljšamo uslove za one koji su već ovde, bilo da se radi o domaćim ili stranim investicijama. Drugi prioritet je povećanje efikasnosti rada lokalne samouprave u pravcu bolje komunikacije sa ulagačima, kako bi sve što im je potrebno dobili u što kraćem roku. Treće je pokretanje malih gazdinstava, privrednika i svih koji mogu da pokrenu svoj posao od kuće. To se odnosi na trećinu stanovništva koje živi u selima, pa zbog toga želimo da izjednačimo komunalne uslove života u selima i gradu, da bi se, pogotovo mladim ljudima, omogućilo da žive normalno. To je četvrto na listi prioriteta, dakle da stanovništvo van grada bude dobro povezano i da ima sve gradske usluge na raspolaganju. Peti prioritet nam je nadogradnja obrazovanja. Društvenog, kulturnog, socijalnog i sportskog života u našem gradu i naravno, u širem kontekstu, zaštite životne sredine.

Da li postoje razvijene strategije privlačenja investitora?

Imali smo strategiju razvoja koja je planirana do kraja ove godine. Sada radimo na izradi strategije koja će obuhvatiti period od sledeće do 2020. godine. Prvo smo morali da rešimo problem raspolaganja zemljištem u našoj industrijskoj zoni. U Zrenjaninu postoji i Poslovni inkubator i Zona unapređenog poslovanja, pomoću kojih smo rešavali ovaj problem. Tako je doneta odluka da će Grad obeštetiti vlasnike zemljišta koje im pripada po Zakonu o restituciji.

Koja je svrha Biznis inkubatora koji postoji u Zrenjaninu?

Biznis inkubator je prostor u kome se po određenim uslovima dobija mogućnost da pokrenete start up preduzeće, odnosno svaki investitor može da dobije svoj kancelarijski prostor koji je u vlasništvu Grada Zrenjanina. Upravo desetak stranih investitora je tako počelo u Zrenjaninu, sa jednom kancelarijom i jednim čovekom, a sada recimo "Drekslmajer" zapošljava 2400 ljudi. "Modital" je isto tako počeo i nadamo se da će svi zainteresovani prepoznati ovu mogućnost za razvijanje svojih poslova.

Da li postoje još neke olakšice za investitore?

Potencijalnim investitorima nudimo jeftino zemljište, uređenu komunalnu infrastrukturu i efikasnu lokalnu samoupravu. Imamo mnogo iskustva sa investitorima. Zahvaljujući radu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zaposlenima koji su zaduženi konkretno za ubrzavanje potrebnih procedura, sve je pojednostavljeno. U Zrenjaninu odnedavno postoji i Kancelarija za brze odgovore, gde se lokacijska i građevinska dozvola dobijaju za samo 15 dana. Ostalo je još da poradimo na saglasnostima koje moraju da se dobiju od državnih preduzeća, kako bi procesi tekli bez zastajkivanja.

Koji investitori su najznačajniji u Zrenjaninu i koliko dugo su prisutni?

Po obimu proizvodnje svakako je najznačajniji "Dijamant", bivša industrija ulja. Ova fabrika je sada u vlasništvu hrvatskog "Agrokora". Drugi je "NIS", koji na teritoriji Zrenjanina i uopšte na području Banata ima svoju proizvodnju i dugu tradiciju jer i potiče odavde. Od "NIS-a" smo dobili zahtev da u Zrenjaninu oformimo dva naftaška odeljenja. Dali smo im na raspolaganje našu Tehničku školu, u kojoj je pre 15 godina postojalo naftaško odeljenje. Tehnologija se u međuvremenu promenila, pa je ukinuto, ali sada postoji potreba za tim. Zato želimo da naše mlade ljude, osposobimo da nakon školovanja rade za ovu kompaniju širom sveta. Takođe postoji mogućnost da, u dogovoru sa rektoratom u Novom Sadu, Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" otvori i visokoškolsko odeljenje naftaša.

Naravno, tu je i već pomenuti nemački investitor "Drekslmajer" koji je prošle jeseni završio svoju drugu halu u saradnji sa kompanijom "Fijat automobili Srbija" (FAS), oni proizvode kablove za auto-industriju. U jednoj smeni zapošljavaju 800 ljudi, a ima tri smene, tako da je to dobar primer investicije koja je otvorila 2400 radnih mesta. Veoma su korektni prema zaposlenima, organizovali su prevoz za radnike, imaju oko 100 zaposlenih trudnica, a planiraju gradnju još jedne hale gde će se zaposliti još 800 ljudi.

Imamo ukupno 22 investitora. Pojedini posluju u režimu Slobodne zone. To znači da je sve što uvoze oslobođeno carine i to je značajan podsticaj za investitore. Predviđeno je da se Slobodna zona proširi kada bude bilo potrebe za tim.

Da li postoje najave novih investicija?

Postoje. Interesovanje je veliko. Imamo devet investicija u planu, ali još uvek traju pregovori. Francuski "Mekaplast" koji pravi plastične obloge za FAS će proširiti svoj kapacitet, slovenačka "Kolpa" će u zavisnosti od ruskog tržišta, proširiti svoju proizvodnju. Pančevački "Almeks" je kupio staru skrobaru i očekuje se početak njihovog rada u Zrenjaninu. "Viktorija grupa" je svoju skrobaru locirala u našoj bivšoj šećerani i to je sada "Viktorija Starč". U "Almesku" će oko 150 ljudi imati posao. Tu je i "Beohemija", koja proizvodi deterdžent. Jedno brodogradilište se otvorilo, a nadamo se da će i problem sa Jugoremedijom uskoro dobiti svoje rešenje. Takođe, postoji jedan vrlo ozbiljan investitor koji bi trebalo u narednih godinu dana da se opredeli za ulaganje negde u Srbiji, pa se nadamo da će Zrenjanin biti njihov izbor.

Na opštem planu, tri glavne stvari bi trebalo da se urade u naredne četiri godine. Završetak obilaznice oko Zrenjanina je jedna od njih. Zatim postrojenje za preradu i prečišćavanje vode za piće i regionalna deponija.

Zrenjanin je dobio brojna priznanja kao grad pogodan za investicije. Na koji način komunicirate sa investitorima i koje oblasti još planirate da razvijate?

Po izboru časopisa "Fajnenšel tajms" uvršteni smo na 48. mesto na svetu među 10.000 gradova najboljih za investiranje. U okviru NALED-a smo kvalifikovani kao opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. Takođe smo 2006. godine proglašeni za "Grad budućnosti", aktivno učestvujemo u Stalnoj konferenciji gradova i opština.

Organizujemo brojna sportska takmičenja. Planiramo da programski obogatimo manifestaciju "Dani piva", kako bismo dobrom ponudom i programom poboljšali i turističku ponudu. Postoji još mnogo potencijala poput lovnog i ribolovačkog turizma na naše četiri reke. U Banji Rusandi u Melencima planiramo da razvijamo zdravstveni i kongresni turizam. Početkom godine organizovali smo Internet konferenciju "Webiz", gde smo za tri dana u gradu ugostili preko 500 mladih programera. Često smo domaćini košarkaškim i rukometnim reprezentacijama. Trudimo se da organizujemo, osim koncerata popularne muzike, i koncerte za ljubitelje klasične muzike. Kulturni centar Zrenjanina je oživeo. Posle mnogo vremena u Narodnom pozorištu "Toša Jovanović" imamo pet premijera.

Da li ljudi u Zrenjaninu osećaju napredak u smislu povećanja investicija?

Mi smo svemu tome optimistično pristupili. Sada imamo dobru polaznu osnovu, dobru komunikaciju, trudimo se da se predstavimo u najboljem svetlu i nadamo se da ćemo tim putem nastaviti. Ljudi još uvek ne osećaju direktno poboljšanje, ipak su nam se tri velika pogona nedavno ugasila.

Da li postoje oblasti za koje mislite da bi mogle da se razviju u budućnosti?

Zrenjanin ima još jednu veliku šansu za razvoj, a to je u okviru oblasti obnovljive energije. Na tome bi trebalo da se radi i na širem planu. Ovde je zemljište pogodno i za poljoprivredu. Gradnja plastenika i staklenika trebalo bi da se intenzivira. Privatna zadruga "Carska bašta" već godinama radi u naselju Mužlja, i oni su proširili svoj rad na više opština. Imamo i jedan projekat čiji je radni naziv "Hiljadu metara staklenika mesečno", što je ujedno i cilj koji želimo da ostvarimo u skorijoj budućnosti. Zrenjanin je privlačan investitorima zbog dobrog strateškog položaja. Imamo sreću da posedujemo dosta građevinskog zemljišta u blizini dobrih puteva, imamo reku, železnicu… Izlazimo na osam kilometara dunavske obale i četrdeset kilometara obale Tise, to je veliki rečni potencijal. U neposrednoj blizini grada i industrijske zone "Ečka" nalazi se aerodrom. Kada bi se u njega ulagalo, mogao bi da bude veliki kargo centar. Za vreme Drugog svetskog rata aerodrom "Ečka" je trebalo da bude najveći aerodrom van nemačke teritorije, pa ćemo pokušati da i to bude jedna od ključnih tačaka za ekonomski razvoj.