Prošlo je četrdeset godina od kada je pank eksplodirao u Beogradu, a eho te eksplozije se, na svu sreću, i dalje čuje. U poslednjih nekoliko meseci tokom kojih nisam pisao za "Vreme" pojavilo se nekoliko pank izdanja koja su dobar pokazatelj kako ovaj vremešni žanr proživljava svoju petu deceniju, u kojoj ga istovremeno interpretiraju roditelji i deca. Da bismo izbegli žanrovske zamke, pod terminom pank podrazumevam sve što je progresivno, bučno i svira se na makar jednom žičanom instrumentu.

S.T.R.A.H / KVOG! Bend postoji od sredine osamdesetih i velika je šteta što ovako dobar album nije snimljen u ono doba. U trenutku kada je generacija novog talasa počela da posustaje, S.T.R.A.H. bi sigurno uveo preko potrebni novi kvalitet. Nažalost, to se tada nije desilo, ali nikada nije kasno da se otkrije ovakav dragulj. Britko, jasno i ubitačno sa tragovima krvi na košulji.

Bolesna Štenad / Gde su te manekenke, gde je taj kokain… BŠ su pank bend nove generacije koji se afirmisao tokom desetih godina i krunisao ih vrhunskim albumom i rasprodatom salom Amerikana (Dom omladine Beograda). Oni imaju kapacitet da u narednom periodu naprave veliki iskorak ukoliko se budu manje oslanjali na lokalni humor i interne fore i daju prednost muzici kojom nesporno odlično vladaju.

Crna Lista / Ipak bojim se rata. Spektakularna i neočekivana pojava beogradske superpank grupe koju čine ljudi iz prve pank generacije čije su karijere nepravedno potopljene katastrofalnom realizacijom projekta katastrofalnog imena ARA (Artistička Radna Akcija). Ako je suditi po prvom singlu i nastupu pred koncert grupe Paraf, njihova pojava i najavljeni album treba da obraduju sve koji imaju sluha (i duha).

Razni izvođači / Hali Gali – Ova kompilacija predstavlja najnoviju generaciju beogradskih pank bendova. Svih devet grupa sa ove kompilacije vladaju žanrom, bučni su, dobro sviraju i svi snimci su na dobrom produkcijskom nivou. Ipak, imam snažan utisak da nisu spremni da zagrizu do kraja, uđu u ring i pokušaju da pobede i svoje ideje prenesu širem auditorijumu. Kao da se zadovoljavaju salonskom pozicijom, a to nije dovoljno za uspeh. Nadam se da će se neki od njih odvažiti da se uhvate u koštac i pronađu put do publike koja ih čeka u velikom broju. Moraju da poveruju da mogu. Povrh toga, moraju da prihvate pravila igre kao i da Repetitor, kao uzor, ostave iz sebe. Da ne bude zabune, ovakvi projekti su za svaku pohvalu.

U Beogradu trenutno postoji oko pedeset grupa koje mogu da se upišu u gore navedu kategoriju. Ideja nepristajanja, artikulisana kroz bučnu i beskompromisnu muziku, pulsira u samom srcu grada čineći ga živim i zdravim. Priča započeta pre četiri decenije traje i još jedan je dokaz da je Beograd svetski grad sa velikim kapacitetima uprkos evidentnim pokušajima da se pretvori u Dubai na Savi.

DŽIBERI, NO PASSARAN!