Intervju – Dr Nevena Karanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja
Radimo po planu
Da bi se stanje poboljšalo, potrebno je dosledno sprovođenje utvrđenog Plana aktivnosti, ali i učešće celog društva, što je mnogo više od aktivnosti Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sistema. Jedino tako rezultat neće izostati
Iako su doskora bile pogubnije za muški pol, bolesti srca i krvnih sudova sada sve češće pogađaju žene. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je od ovih bolesti 2009. godine umrlo 25.740 muškaraca i 31.211 žena.
Imajući u vidu činjenicu da su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova, Ministarstvo zdravlja iniciralo je izradu programa prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti – Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine "Srbija za zdravo srce".
"Na nivou evropskih strukovnih udruženja, u čijem radu učestvuju i naša strukovna udruženja, odavno je postignut konsenzus oko smernica i preporuka za prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju bolesti srca i krvnih sudova", kaže u intervjuu za "Vreme zdravlja" dr Nevena Karanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. "Za ovu oblast je trebalo napraviti strategiju razvoja u skladu sa potrebama zdravstvenog sistema, ali i sa ekonomskim mogućnostima Srbije. Svi pozvani stručnjaci su se veoma rado odazvali ovoj inicijativi Ministarstva zdravlja, svesni da dosledno sprovođenje Nacionalnog programa može znatno smanjiti obolevanje i prevremeno umiranje. Radna grupa Ministarstva zdravlja, sastavljena od pedesetak eminentnih kardiologa, kardiohirurga, vaskularnih hirurga, endokrinologa, fizijatara, epidemiologa i lekara preventivnih grana medicine, završila je ovaj veliki posao u roku od šest meseci."
"VREME ZDRAVLJA": Sa kojim ciljem je pokrenut Nacionalni program "Srbija za zdravo srce"?
DR NEVENA KARANOVIĆ: Smanjenje broja prevremenih smrtnih ishoda, poboljšаnje kvаlitetа i produženje očekivаnog trаjаnjа životа zа sve stаnovnike Srbije je krajnji cilj kome težimo. U Srbiji se godišnje registruje blizu 22.000 novoobolelih i više od 7000 smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti. One čine više od polovine svih smrtnih ishoda (56,7 odsto). Od аkutnog koronаrnog sindromа godišnje se leči skoro 13.000 bolesnikа u 54 koronаrne jedinice. Da bi se stanje poboljšalo, potrebno je dosledno sprovođenje utvrđenog Plana aktivnosti, ali i učešće celog društva, što je mnogo više od aktivnosti Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sistema. Jedino tako rezultat neće izostati, o čemu govore iskustva drugih zemalja koje su danas članice Evropske unije.
Kakvi su dosadašnji rezultati Programa?
Za sada se sve odvija po Planu aktivnosti. Posle godinu dana od početka realizacije Programa, planiranom edukacijom povećаli smo broj obučenih lekara, sestara i radioloških tehničara zа interventne kardiološke procedure. Najsavremeniji terapijski pristup sada se radi sedam dаnа u nedelji 24 sаtа dnevno ne samo u kliničkim centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, već i u KC Kragujevac, KBC Zemun i KBC Bežanijska kosа. Po prvi put se od prošle godine interventne kardiološke procedure primenjuju i u jednoj opštoj bolnici – u Valjevu, a ovih dana se završava instaliranje opreme i u Užicu. Edukacija kadrova vrši se za potrebe još dve opšte bolnice – u Zaječaru i Leskovcu. I u njima će do kraja 2011. godine početi da se rade kateterizacije srca i koronarografija, a zatim i interventne terapijske procedure. Ove procedure znatno rasterećuju kardiohirurgiju, čiji su kapaciteti povećani oktobra 2010. godine kada je počela sa radom nova kardiohirurgija u Kliničkom centru u Nišu. Početkom 2011. Ministarstvo zdravlja je kupilo opremu i edukovani su kadrovi, tako da su krajem 2010. godine počela sa radom još dva pejs-mejker centra, u Valjevu i Šapcu. Sada ih je 19 u Srbiji, što je optimalan broj. Sredstvima Ministarstva zdravlja, prošle godine su prošireni i kapaciteti intenzivne nege na Klinici za vaskularnu hirurgiju KCS-a. Što se tiče preventivnih aktivnosti, njihovi rezultati se ne mogu videti tako brzo. Ipak, dosledno sprovođenje zakona o kontroli duvana već pokazuje da građani na drugačiji način gledaju na ovaj značajan faktor rizika, što će u periodu od nekoliko godina dati i prve pozitivne pokazatelje uspešnosti prevencije.
Da li Srbija u ovom trenutku ima kapacitete za efikasnu borbu protiv srčanih bolesti? Imamo li dovoljno zdravstvenih ustanova, lekara i obučenog medicinskog osoblja? Da li su nam zdravstvene ustanove adekvatno opremljene za dijagnostiku i lečenje koronarnih bolesti?
U mreži zdravstvenih ustanova radi dobro obučen kadar za sve vrste aktivnosti vezanih za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika. Neke službe su razvijenije od drugih, pa su Planom aktivnosti Nacionalnog programa definisani koraci kojima će se postići ujednačavanje uslova na celoj teritoriji Srbije i povećanje nedovoljnih kapaciteta. Naša procena je da u ovoj oblasti možemo da razvijemo optimalne kapacitete za dve do tri godine.
Nažalost, od srca sve češće oboleva i mlađa populacija. Šta savetujete onome ko posumnja da ima srčanih problema?
Periodični preventivni pregledi u domovima zdravlja su pravi način da se zdravstveno stanje prati i da se na vreme otkriju faktori rizika i promene zdravstvenog stanja. Izabrani lekari u domovima zdravlja imaju dovoljno znanja da zbrinu svaku osobu sa specifičnom kliničkom slikom, da joj pruže adekvatnu terapiju i upute je na bolničko lečenje, ukoliko je to potrebno.
Kakvi su planovi u okviru Nacionalnog programa "Srbija za zdravo srce" u ovoj godini?
Tokom juna završava se evaluacija konkursa Ministarstva zdravlja zа projekte vezane za oblast bolesti srca i krvnih sudova, kao i za usаvršаvаnje lekаrа i drugog medicinskog kаdrа. Do kraja godine počeće da rade jedinice zа interventnu kаrdiologiju u Užicu, Leskovcu i Zаječаru. U Kliničkom centru Srbije, kаo referentnoj ustаnovi, planirano je uvođenje novih metodа zа kompleksne pаcijente ("stent-valvule"). Domovi zdravlja kontinuirano rade na prevenciji bolesti. Država i struka su se obavezale da građanima obezbede jednaku dostupnost znanja vezanih za prevenciju, ali i primenu savremenih dijagnostičkih i terapijskih postupaka u oblasti kardiovaskularnih bolesti, bez obzira u kom delu Srbije žive. Deo odgovornosti, ipak, ostaje na pojedincu, koji bi trebalo da vodi brigu o svom zdravlju, jer su vodeći faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, povišene vrednosti masnoća u krvi, visok krvni pritisak i konzumiranje alkohola – faktori koji se mogu izbeći kako bi se sačuvalo zdravlje.
Kakve rezultate očekujete?
Primena ovog Nacionalnog programa bi trebalo da u srednjoročnom periodu pokaže prve rezultate: smanjenje broja pušača i gojaznih, manju izloženost stanovnika drugim faktorima rizika, primenu najsavremenijih metoda lečenja akutnog infarkta miokarda na teritoriji cele zemlje, kao i povećanje kapaciteta u oblasti kardiohirurgije. Time bi se znatno smanjio broj prevremeno obolelih i umrlih od bolesti srcа i krvnih sudovа, što i jeste naš glavni cilj.
Skraćenje lista čekanja za operaciju srca
Kakva budućnost je pred listama čekanja na operaciju srca?
U Ministarstvu zdravlja smo tokom aprila i maja imali sastanke sa Posebnim radnim grupama za redefinisanje kriterijuma za stavljanje na listu čekanja. Ovaj posao je završen, a naš plan je da liste čekanja budu centralizovane. Tokom 2010. godine skraćene su liste čekanja na operaciju srca na nekoliko načina. Boljom organizacijom posla i u dopunskom radu zaposlenih povećan je broj kardiohirurških operacija u javnom sektoru. Skraćenje lista čekanja je postignuto i sklapanjem ugovora sa privatnim "Beogrаdskim KBC-om", u kome je urađeno 250 operаcijа, i sa bolnicom Adžibаden u Istаnbulu, gde je obavljeno 150 operаcijа. Na novoj kardiohirurgiji u Nišu pre neki dan je urađena stota operacija na otvorenom srcu. Zahvaljujući svim ovim aktivnostima, tokom 2010. godine srce je operisalo oko 5100 osiguranika, što je oko 12 odsto više nego u prethodnoj godini. Prosečno vreme čekanja na kardiohiruršku intervenciju danas je do četiri meseca u tri kardiohirurške ustanove, dok je na Institutu "Dedinje" to vreme znatno duže. Republički Fond je početkom juna raspisao konkurs za najpovoljniju ponudu za pružanje usluga kardiohirurgije.
