Ako neko iz Britanije dobro poznaje poslovne okolnosti u Srbiji, to je Džejms Tornli, viši partner srpskog ogranka velike revizorske kuće KPMG, ali i jedan od osnivača Britanskog poslovnog kluba u Srbiji. Tornli posluje u Srbiji već jedanaest godina, a za "Vreme" govori o neophodnim koracima za uspostavljanje dugoročnog razvoja Velike Britanije i Srbije.

"VREME": Britanski poslovni klub je osnovan pre nešto više od dve godine. Kako ocenjujete njegov dosadašnji rad? U čemu se razlikuju Britansko–srpska privredna komora i Britanski poslovni klub?

DŽEJMS TORNLI: Da krenem od poslednjeg pitanja. Komora je nevladina i nestranačka organizacija registrovana u Britaniji a cilj joj je da razvija poslovne odnose između naše dve zemlje. Njeni članovi su pojedinci, korporacije i institucije koje mogu doprineti razvoju ekonomske saradnje. Klub je, za razliku od Komore, domaće, manje formalno udruženje pojedinaca zainteresovanih za razvoj ekonomskih odnosa Londona i Beograda koje danas broji preko stotinu članova. Dosadašnji rad bih ocenio zadovoljavajućom ocenom. Aktivno smo se bavili identifikovanjem prepreka većoj ekonomskoj saradnji, ali i oblasti u kojima bi srpska i engleska privreda mogle da sarađuju. Sa ovom praksom ćemo nastaviti i u Beogradu i u Londonu, sa jasnim ciljem da pomognemo stvaranje uslova za nesmetanu razmenu robe i usluga između Britanije i Srbije.

U Srbiji ste duže od jedne decenije. Kako biste okarakterisali razvoj bilateralnih privrednih odnosa Srbije i Velike Britanije u ovom periodu? Kako ovaj odnos vidite ubuduće?

Mogu slobodno da kažem da se ekonomski i trgovinski odnosi naše dve zemlje odlično razvijaju uprkos relativnoj udaljenosti dva tržišta i nešto slabijim trgovačkim odnosima dve zemlje kroz istoriju. Sa ekonomskim, jačaju i bilateralne veze dve zemlje, a posebno dva glavna grada – Londona i Beograda. Ne znam koliko je široj javnosti poznato da londonsko tržište kapitala i britanske finansijske i pravne ustanove često igraju važnu ulogu u domaćim komercijalnim transakcijama ali i kod državnog prikupljanja sredstava.

Ova saradnja postaje sve vidljivija i građanima jer se srpski poljoprivredni proizvodi, poput pečurki i voća, sve češće mogu naći na rafovima engleskih supermarketa. Obraćam pažnju na takve detalje kada sam u Engleskoj i toga je sve više. Uskoro će i kragujevački fijat 500l krstariti engleskim ulicama, a kada smo već kod automobila, Tigar gume takođe osvajaju englesko tržište gde grade reputaciju bezbednog proizvoda čiji vrhunski kvalitet odskače od njegove cene.

Naravno da bi se ova saradnja mogla proširiti, a svi indikatori koje dobijamo govore u prilog tome da se to upravo i dešava. Ne bi trebalo nikoga da iznenadi, na primer, ako se uskoro jedno veliko srpsko preduzeće pojavi na londonskoj berzi i time otvori novu stranicu u ekonomskim odnosima naše dve države.

U jednom od ranijih intervjua izjavili ste da "srpske kompanije moraju mnogo da se potrude da uvećaju atraktivnost svojih preduzeća". Na koji način se poboljšava atraktivnost jednog preduzeća?

Ova opservacija se podjednako odnosi i na domaća, srpska preduzeća kao i na svako drugo preduzeće bilo gde u svetu. Standardi kvaliteta i očekivanja kupaca rastu iznenađujućom brzinom. Naveo bih samo nekoliko oblasti čijim poboljšanjem srpske kompanije, koje žele da izađu na strana tržišta bilo kao trgovinski partner, investitor ili destinacija za investicije, mogu znatno povećati svoje šanse za uspeh. Pre svega tu je evaluacija efikasnosti upravljačke strukture, ali i pitanje veće transparentnosti vlasničkih odnosa. Podjednako je važno da se poradi i na procesima upravljanja kvalitetom u proizvodnji, te da se unapredi upravljanje ljudskim resursima.

Po vašem mišljenju, kao šefa revizije KPMG, koliko kompanija iz Srbije bi moglo da uspešno posluje na tržištu Velike Britanije? Uz pretpostavku da je reč o malom broju, kako uskladiti privrednu saradnju dve zemlje sa tolikom razlikom u ekonomskom razvitku?

Iznenadili biste se koliko bi kompanija moglo da uspe na tržištu Velike Britanije. Znam za dosta odličnih srpskih kompanija u oblasti poljoprivrede, inženjerstva i IT sektora koje bi bez problema mogle da se takmiče na britanskom tržištu. Ostrvo je ogromno tržište i nudi puno mogućnosti za srpske firme, koje bi tu uz pažljiv rad mogle naći trajnu i isplativu destinaciju za svoje proizvode i usluge. Iz razloga koje sam naveo u prethodnom odgovoru, neophodno je da ovom problemu pristupimo realno i racionalno kako bismo izbegli eventualna razočarenja, te stvorili uslove za održiv i dugoročan razvoj ekonomskih odnosa naših zemalja.