ZA

Štednja energije, naučno je dokazano, pomoći će da vam stigne manji račun za struju. Međutim, kakve još koristi ima pojedinac od štednje energije, a ima li štete? Osim finansijske uštede (uključujući i sprečavanje skakanja cene struje), savesno trošenje energije povećava kvalitet životne sredine i utiče na manju zagađenost, a tako i na očuvanje zdravlja ljudi. Pomaže i u očuvanju bezbednosti – videli smo to na primeru Fukušime, ali i mnogim drugim. No, tu je i dugoročno dobro koje se ostvaruje: manji uticaj na klimatske promene, ili, preciznije, globalno zagrevanje. Tu se misli na emisiju CO2 sagorevanjem fosilnih goriva, zatim zagađenje koje se stvara tokom proizvodnje cementa, aerosoli, ozon… Iako čovek i njegove aktivnosti nisu u potpunosti krivi za ovaj proces, on svakako nosi deo odgovornosti. "Postoje neke nejasnoće, a uvek će ih postojati u pokušaju razumevanja kompleksnog sistema kao što je klima Zemlje. Ipak, postoje jaki, kredibilni dokazi, zasnovani na nekoliko nivoa istraživanja, koji dokazuju da se klima menja i da su veliki deo njih uzrokovale ljudske aktivnosti. Iako mnogo toga ostaje da naučimo, srž fenomena, naučna pitanja i hipoteze su ispitani temeljno i čvrsto su stajali pred ozbiljnom naučnom debatom i pažljivom evaluacijom alternativnih objašnjenja", stoji u zaključku Istraživačkog saveta Ujedinjenih nacija.

PROTIV

Zamislite da zaista štedite energiju onako kako zabrinuti ekolozi očekuju. I u svom svakodnevnom životu smanjite potrošnju, kako biste smanjili korišćenje fosilnih goriva i na kraju, emisiju CO2 koja dovodi do klimatskih promena. Zamislite da zaista smanjite osvetljenje i grejanje, kao i da po svojim vrlo slabo zagrejanim stanovima bauljate kroz mrak, obučeni u jakne i džempere. Da se oslanjate samo na energetski efikasne uređaje, ali budući da oko 60 odsto sve potrošnje u kući troše električni motori, da zapravo smanjite njihovu upotrebu – da se ređe kupate, ređe perete veš i sudove… Mada je svojevrstan asketizam, ova "klimatska" nehigijena po prirodi stvari povećava rizik od bolesti, a u krajnjem računu vaše će lečenje dovesti do emisije CO2 u mnogo većoj količini od one koju ste sačuvali od emitovanja svojim asketskim odnosom prema energiji. No, čak i da se ne ostvari taj sumorni scenario, koliko zapravo možete da uštedite energije? Da li ima načina da u svojoj kući ikako spasite planetu? Te podatke nikad nećete precizno naći – efekat je u odnosu na ukupnu potrošnju fosilnih goriva tako minoran da ništa neće izazvati. Sa druge strane, ispostavlja se da štednja energije čak šteti planeti – masovna upotreba energetski efikasnih uređaja je smanjila potrošnju energije po uređaju i stoga ih pojeftinila, pa se njihova upotreba povećala. Cela ideja kućne štednje energije je samo deo kampanje optimizacije energetskih kompanija, upravo onih koje do klimatskih promena i dovode.