Zdravlje kože
foto: ahmet guler / freedigitalphotos.net
Sunčanje – za i protiv
Iako počinje da se smatra "neprijateljem broj 1", sunce još nije izgubilo lekovitu moć
Vreme demantuje sve. Do pre petnaest godina na snazi je bila ona "Ko se sunca krije, bolje da ga nije". Danas, uz vremensku prognozu, leti obavezno dobijamo i informaciju o indeksu UV zračenja sunca i savet da mu se ne izlažemo preterano. U eri kada preplanuli ten okolini šalje poruku da smo lepi, seksepilniji i uspešni, teško je "šetati" mlečnobelu put. U masi preplanulih, od kojih je nekima sunčanje modus vivendi i praktično imperativ (vidi okvir "Tenoreksija"), bledilo je sve samo ne socijalno poželjno.
Koliko, zaista, znamo o ceni koju koža mora da plati zarad seksepila?
Kada je izložena suncu, koža gubi više tečnosti, masnoće i svih drugih elemenata koji su joj potrebni. To doprinosi njenom starenju, ali i ozbiljnijim nuspojavama. Da bi se to povratilo, a posebno vlažnost, moraju da se koriste određeni hidratantni kremovi u toku sunčanja, ali i posle njega. Šta nam se dešava dok se sunčamo? Otprilike oko 50 odsto UV zračenja odbija se od kože, što znači da dolazi do refleksije, i to na kornealnom, površinskom sloju kože.
Za one koji letovanje provedu pržeći se na suncu, zarad lepog tena, nema većeg razočaranja od onog kada stignu kući i kada s perutanjem izgube boju. To se dešava zato što koža reaguje tako što odbacuje ono što joj ne treba. Da bi se bolje odbranila od sunčevog zračenja, kornealni sloj postaje sve deblji. Drugih 50 odsto UV zračenja amortizuje se lučenjem melanina iz pigmentnih ćelija i "hvatačima" slobodnih radikala, odnosno određenim oksidacionim procesima koji se dešavaju u koži. To su mehanizmi pomoću kojih se štitimo od UV zračenja.
Ipak, sunce nije izgubilo lekovitu moć i zato ga ne bi trebalo izbegavati. Najveća vrednost sunčevih zraka je stvaranje vitamina D u koži, koji nas štiti od mnogo čega, a naročito od maligniteta unutrašnjih organa, što su potvrdila naučna istraživanja. Da ne govorimo o njegovoj dobrobiti za kosti, za lokomotorni sistem uopšte, što je odavno poznato. Pored toga, vitamin D reguliše holesterol u krvi.
Za dobijanje dnevne doze vitamina D dovoljno je provesti svega pet do deset minuta na suncu. Nisu nam potrebni ni plaža ni kupaći kostim ni kreme protiv opekotina.
»Tenoreksija«
Osobe opsednute preplanulim tenom tokom cele godine možda ni ne mogu da kontrolišu svoju potrebu, smatraju pojedini naučnici. Najnovije istraživanje pokazalo je, naime, da te osobe podjednako čeznu za tamnijim tenom kao i narkomani u potrazi za novom dozom. Istraživači iz Dalasa napominju da opasni UV zraci aktiviraju "nagradni" prekidač u mozgu. Oni su testirali redovne korisnike solarijuma tako što su ih stavljali na dve desetominutne seanse i pritom im merili protok krvi kroz mozak. Kada su istražili njihovu moždanu aktivnost, zaključili su da je protok krvi povećan kroz određene oblasti povezane sa "nagradom" koje se aktiviraju kod pušača, alkoholičara ili narkomana kada imaju potrebu za narednom dozom. "Ljudi umiru zbog sunčanja, u pitanju je veliki zdravstveni problem. Otkrivanjem razloga možemo unaprediti prevenciju od ove opake bolesti – razvijanjem lekova protiv zavisnosti", rekao je dr Brajon Edinof sa Sautvestern univerziteta. Stoga, "tenoreksičarima" koji se oglušuju o upozorenja o zdravstvenim rizicima naučnici savetuju da potraže pomoć lekara.
Maligni melanom – najsmrtonosniji oblik raka kože, najbrže se razvija od svih oboljenja ove vrste i u znatnom je porastu u proteklih 30 godina.
Rak kože
Postoje tri osnovna tipa raka kože:
Rak bazalnih ćelija – najčešći oblik. Pojavljuje se obično kao zadebljala crvena promena na koži, ponekad kao čvorić ili čir, veličine svega nekoliko milimetara, koja ne zarasta. Razvija se polako i bezbolno godinama i najčešće se pojavljuje na licu, ali se može naći i na trupu ili udovima. Nema težnju da se širi.
Rak pločastih ćelija – drugi po učestalosti. Tokom nekoliko meseci može naglo narasti, čak i do nekoliko centimetara, ukoliko se ne leči. To su zadebljale promene koje mogu biti osetljive na dodir. Najčešće se viđaju na koži koja je izložena zračenju, na glavi i vratu. Može se proširiti do regionalnih limfnih čvorova, a zatim i do pluća, jetre i drugih organa, ukoliko se ne leči na vreme. Stalno prekomerno izlaganje suncu, naročito tokom 10 godina pre postavljanja dijagnoze, dovodi do četvorostrukog povećanja rizika od pojave ovog oblika raka kože.
Maligni melanom – može se javiti i bez vidljivog uticaja sunčevog zračenja na kožu, a mnogo češće se javlja kod osoba koje su u detinjstvu ili ranoj mladosti imale jake opekotine od sunca. Prekomerno sunčanje, pre 15. godine života, praćeno jednom ili više ozbiljnih opekotina, najznačajniji je faktor rizika za nastanak melanoma, koji se javljaju između 20. i 40. godine. Pojavljuje se kao tamnobraon promena na koži i predstavlja nekontrolisani rast melanocita. Melanomi su najmaligniji i najprogresivniji od svih malignih tumora kože i ako se ne leče na vreme, u početnom stadijumu, brzo se šire kroz organizam i izlečenje je retko uspešno. Melanomi se mogu pojaviti u relativno ranom životnom dobu, za razliku od nemelanomskih oblika.
Solarne keratoze – dosta česti benigni (dobroćudni) tumori kože koji predstavljaju nenormalan rast ćelija na površinama kože koje su često izložene delovanju sunca. One su tvrđe u odnosu na okolnu kožu, zbog nagomilavanja keratina, crvene ili neke druge boje, obično 3–10 mm veličine. Često se javlja više keratoza istovremeno. Procenjuje se da svaka 400. keratoza ili čak 20 odsto aktivnih promena postane maligno i razvije se u rak pločastih ćelija kože.
Mladeži – benigni tumori melanocita. Osobe sa većim brojem mladeža na koži podložnije su pojavi melanoma u poređenju sa onima koje ih imaju manje. Veliki broj melanoma se razvija iz mladeža koji su već postojali, ali mnogi melanomi nastaju i na naizgled normalnoj koži. Urođeni mladeži koji rastu preko 1,5 cm u prečniku, imaju šest odsto šansi da postanu maligni posle 18. godine.
Faktori rizika za maligni melanom
* veliki broj mladeža i pega
* svetla ili riđa kosa, svetla koža i plave ili zelene oči
* izlaganje velikim dozama UV zračenja odjednom, bez prethodne pripreme
* jače opekotine od sunca u detinjstvu
* određene bolesti (albinizam)
* rad ili čest boravak na otvorenom, u prirodi, bez zaštite
