Prema aktuelnim podacima, u Srbiji se godišnje rodi nešto više od 65.000 dece. Svako od njih, bilo da je zdravo ili bolesno, ima podjednaka prava na život, a svi mi smo obavezni da im ga omogućimo i obezbedimo.

Svetski standardi u važna merila opšte razvijenosti neke zemlje, a pre svega stanja u zdravstvu, svrstavaju smrtnost novorođenčadi i odojčadi. U prvom slučaju to znači umiranje dece tokom prvog meseca, a u drugom ukupnu smrtnost dece mlađe od jedne godine. Prema podacima studije "Aktuelno stanje i mogućnosti unapređenja neonatalne zdravstvene zaštite u Srbiji", koja je avgusta prošle godine izrađena u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" u Beogradu uz podršku UNICEF-a, u Srbiji tokom prvog meseca i tokom prve godine života umire gotovo dvostruko više dece nego što je prosek u zemljama Evropske unije.

Profesor dr Borisav Janković, pedijatar neonatolog i jedan od autora studije, kaže da je pri definisanju nacionalnih Milenijumskih razvojnih ciljeva 2006. godine, a na osnovu analize brojnih parametara, kao realno planirano da se "do 2015. godine stope smrtnosti novorođenčadi i odojčadi snize ispod evropskih proseka iz 2006 godine, što za neonatalnu smrtnost znači manje od 3, dok je za ukupnu smrtnost dece do kraja prve godine života projektovana redukcija stope ispod 3,5". U 2013. godini, kada su za potrebe pomenute studije rađena istraživanja, ove brojke su bile prilično udaljene od željenih ciljeva: stopa neonatalne smrtnosti iznosila je 4,8, a stopa smrtnosti dece do prvog rođendana 6,3.

Po profesoru Jankoviću, uzroci smrtnosti novorođenčadi na koje društvo može i treba da utiče se u najmanju ruku podjednako nalaze u "konstitucionalno-organizacionom i materijalnom domenu". Naime, od 58 porodilišta u Srbiji, 40 posto njih ima manje od 500 porođaja godišnje, dok u beogradskim porodilištima Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" i Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, kao i u novosadskom porodilištu "Betanija", godišnje se prosečno rodi po 7000 beba, tako da "ove krajnosti ukazuju da se znatan broj dece kod nas rađa u suboptimalnim uslovima. Prema godišnjem Euoroperistat Perinatalnom izveštaju, u porodilištima opterećenim velikim brojem porođaja moguće su pojave dehumanizacije, kao i prioritetnog fokusiranja patoloških, a izvesnog stepena zanemarivanja normalnih trudnoća i porođaja. Na drugoj strani, prema istom dokumentu, lekari u porodilištima sa malo porođaja nemaju dovoljan ‘volumen iskustva’, frekvencija korišćenja složene opreme je retka usled čega se ona neredovno održava. Takva porodilišta ne mogu uvek adekvatno da reaguju u slučaju prevremenog porođaja ili kod rođenja bolesne bebe." Profesor Janković kaže da, naravno, takva "mala" porodilišta ne treba zatvoriti. "Treba ih koristiti za trudnoće i porođaje bez smetnji, i u njima treba obezbediti veoma kvalitetnu dijagnostiku tokom trudnoće i u slučaju identifikacije rizika po plod, trudnicu pre porođaja upućivati u porodilišta nekog od univerzitetskih centara namenjena trudnoćama i porođajima visokog rizika."

U tom smislu, kaže profesor Janković, "po opštevažećim pravilima, neonatalni mortalitet je moguće značajnije smanjiti samo ukoliko se 80 do 90 odsto dece sa najvećim rizikom, a to su ona rođena pre vremena sa težinom ispod 1500 grama, u potpunosti zbrine u prostoru samog porodilišta. To podrazumeva da se u slučaju pretećeg porođaja trudnica sa još nerođenom bebom transportuje u porodilište sa svim savremenim mogućnostima neonatalne intenzivne terapije i nege. Kod nas je procenat potpunog zbrinjavanja dece sa najvišim rizikom u tako opremljenim porodilištima nešto viši od 30. Sadašnji sistem organizovanja nameće da se dete rodi ili pre vremena sa težinom manjom od 1500 grama ili bolesno, i tek onda se radi potpunog zbrinjavanja transportuje u drugu ustanovu, najčešće u Institut za neonatologiju, Institut za majku i dete, Dečju kliniku u Tiršovoj ili u novosadski Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. To je u znatnoj meri pogrešno, jer i najbolje organizovan transport povećava rizik za prevremeno rođenu i bolesnu novorođenu decu. Ovo je ‘urođena’ koncepcijska greška našeg sistema neonatalne zdravstvene zaštite, kod nas je neonatologija, posebno intenzivna nega prerano rođene i bolesne dece, izmeštena iz porodilišta", kaže profesor Janković, i ilustruje kako to rade u svetu. "Pre izvesnog vremena u Institutu za majku i dete su bila dva profesora iz Hajdelberga u čijoj bolnici su upravo planirali izgradnju novog odeljenja neonatalne intenzivne nege tik uz porodilište, zato što je do sad bilo na spratu iznad! Hoće da se transport bebe od porođajne sale do neonatalne intenzivne nege smanje na najmanju moguću meru!

Kod nas, u Beogradu, porodilište u Višegradskoj ima intenzivnu neonatalnu negu koja uglavnom odgovara važećim standardima, ocenjuje profesor Janković, a odnedavno, zahvaljujući rekonstrukciji prostora i novoj opremi, takve mogućnosti postoje i u bolnici "Narodni front". Kragujevac ima dobro koncepcijsko rešenje: njihova ginekološka klinika je spojena sa dečjom, tako da se transport bolesne novorođene dece svodi na najmanju moguću meru. "Međutim, rad ovih ustanova u znatnoj meri otežava ozbiljan nedostatak kadrova što se naročito odnosi na odeljenja neonatologije u porodilištu u Višegradskoj i Dečijoj klinici u Kragujevcu gde su takođe neophodne temeljna rekonstrukcija prostora i zamena dotrajale opreme. Niško porodilište sa svojih 3500 porođaja, kao međuregionalni i univerzitetski centar, pokriva gravitaciono područje sa više od 10.000 porođaja, a još uvek nema rešen problem zbrinjavanja dece rođene sa manje od 1500 grama. Novi Beograd, kao jedna od najvećih opština u Srbiji na čijoj teritoriji se godišnje rodi oko 2400 beba, nema sopstveno porodilište. Postoji predlog da se podigne porodilište u okviru zgrade Instituta za majku i dete, što bi bila kombinacija po svim važećim pravilima, ali…"

Prema podacima iz porodilišta, svako treće dete u Srbiji rođeno je carskim rezom. "Carski rez je opravdan samo ako postoji medicinski razlog. Roditelji pogrešno misle da je carski rez bolji za majku i za dete od prirodnog porođaja. To je ozbiljna hirurška intervencija, sa svim mogućim neposrednim i udaljenim komplikacijama za majku. Značajno je da totalna anestezija suprimira dojenje, a posle carskog reza bebe često imaju probleme zato što im na porođaju ostane voda u plućima. Kasnije dete ima mnogo veći rizik da bude gojazno ili sklono različitim alergijskim poremećajima. Novija istraživanja pokazuju i da se za 25odsto povećava rizik od autizma kod dece rođene carskim rezom. Taj procenat sa aspekta individualnog možda nije veliki, ali na nivou populacije – svakako jeste."

Početkom ove godine javnost je burno reagovala na medijske izveštaje o neadekvatnoj ishrani budućih i novih mama u porodilištima, o nekomfornim uslovima i neadekvatnom odnosu medicinskog osoblja prema njima. "Objektivno govoreći, najveći broj naših porodilišta još dugo neće zadovoljiti evropski standard po kome, recimo, nema porođajnih sala u kojima se u boksovima istovremeno porađa nekoliko žena, već postoje porođajne sobe koje podrazumevaju privatnost." Dobra vest je da je pre mesec dana završena izrada standarda porodilišta i ustanova za zbrinjavanje novorođene dece, koje je uradila radna grupa Agencije za akreditaciju, zdravstvenih ustanova Srbije uz svesrdnu podršku UNICEF-a. Profesor Janković, član pomenute radne grupe, objašnjava da bi "porodilište dobilo akreditaciju mora da, osim medicinskih preduslova, obezbedi uslove za ‘baby friendly’ program – što pre svega podrazumeva permanentni kontakt između majke i bebe od rođenja do odlaska kući, čime se favorizuje i podstiče prirodna ishrana. Osim toga, akreditacioni standardi predviđaju da roditelji imaju mogućnost da pre porođaja obiđu porodilište, pogledaju gde će im se roditi dete, da dobiju potpune informacije o mogućnostima smeštaja, kao i da uz uvažavanje profesionalnih pravila izaberu način porođaja."

"Baby friendly" program se u svetu primenjuje od 1991. godine, a pokrenuli su ga Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF. Cilj programa je promocija, zaštita i podrška dojenju, kao i boravak bebe uz majku i dojenje na zahtev bebe. U Srbiji se ovaj program primenjuje od 1995. godine. Profesor Janković kaže da su urađeni i akreditacioni standardi "baby friendly plus", odnosno set namenjen bolesnoj novorođenčadi, čime se insistira da i bolesno dete bude s majkom onoliko koliko god je to moguće. U Institutu za majku i dete je to već moguće, a u Institutu ta neonatologiju, između ostalog, postoje program podsticanja razvoja prerano rođene dece i banka mleka kojom se i bolesnoj deci omogućava humano mleko.

Ishrana majčinim mlekom ima neprocenjiv značaj za rast i razvoj deteta, a time i za njegovo zdravlje tokom celog života. Sve je više dokaza da ishrana u prvih 1000 dana života ima presudan uticaj na naše zdravlje za ceo život. Dojenje je i više od toga. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Zbog toga su zaključci prvog svetskog samita posvećenog dojenju, održanog u Madridu 2012. godine, da je niska stopa dojenja javno-zdravstveni problem, a ne izbor načina života.

U našoj zemlji stopa isključivog dojenja odojčadi u prvih šest meseci je samo 13 odsto, pa je podrška prirodnom hranjenju veliki državni interes. Olga Stanojlović, pedijatar sa tridesetogodišnjim iskustvom na neonatologiji, inače šef odeljenja neonatologije Bolnice za ginekologiju i akušerstvo KBC Zvezdara, ističe da je "pravo svake bebe da joj se omogući majčino mleko, ali je i pravo žene da odluči da li hoće ili neće da doji svoje dete. Jer, dojenje se ne može nametnuti niti narediti, može se samo podstaknuti, pokazati, poučiti, podržati i odnegovati."

Sa 2500 porođaja godišnje, KBC Zvezdara je peta u Srbiji po broju porođaja i nastoji da u potpunosti sprovede program "baby friendly" počevši od obilaska porodilišta budućih mama iz škola za trudnice domova zdravlja. Olga Stanojlović posebno ističe podršku i pomoć dojenja. "Prvi kontakt majke i bebe, koža na kožu, je od neprocenjivog značaja. To je trenutak kada se majka i dete prvi put pogledaju, kada se majka zaljubi u svoju bebu. Posebno bih naglasila značaj prvog podoja još u porođajnoj sali u prvom satu posle porođaja. Smatra se da je to ‘sveti sat’, momenat kad se formira porodica, pa je idealno da je tada i tata prisutan, a optimalno je da ih u tom trenutku osoblje što manje uznemirava. Podjednako je važno da kontakt majke i bebe posle carskog reza bude dva do četiri sata nakon operacije, kao i prisustvo roditelja bolesnog novorođenčeta u prostoru intenzivne nege. Pomoć i podrška majci za uspešno uspostavljanje dojenja potrebna je sve vreme boravka u porodilištu. Za to je, osim obuke i posvećenosti, neophodan i dovoljan broj babica i pedijatrijskih sestara što je, moglo bi se reći, gorući problem našeg zdravstva jer u svim porodilištima nedostaje veliki broj zdravstvenih radnika."

Porodilište je, iako važna, samo jedna karika u podršci dojenju, kaže Olga Stanojlović, zato što zdrava porodilja i beba tu provedu samo dva-tri dana. "Potrebno je još u trudnoći početi s obukom i podrškom dojenju. Međutim, ginekolozi su nedovoljno uključeni, iako su važna karika zato što žena ima poverenja u svog lekara. Takođe je i po izlasku majke iz porodilišta potrebna pomoć patronažnih sestara i osoblja dečjeg dispanzera."

Olga Stanojlović naglašava da "najnovije preporuke SZO posvećene unapređenju dojenja (BFHI 2009. g.) naglašavaju da je u implementaciji ovog programa važna uloga ne samo zdravstvenih ustanova već i lokalne zajednice, a pre svega državnih institucija. Neophodan je sveobuhvatan, multisektorski napor na svim nivoima da se zaštiti, promoviše i podrži optimalna ishrana odojčadi i male dece. Ovo uključuje odgovarajuću zakonsku regulativu, socijalnu promociju i podršku zdravstvenom sistemu i zdravstvenim radnicima. Globalna strategija na nivou države podrazumeva da su, uz zdravstveni sektor, uključeni i predstavnici Vlade, prehrambenog sektora, predstavnici finansijskih institucija, Vladinog socijalnog sektora, akademskog sektora, nevladinih organizacija, stručnjaka za komunikaciju kao i stručnjaka za monitoring i evaluaciju. Potreban je sveobuhvatan napor da se makar približimo preporukama Komiteta za ishranu UN po kojima do 2015. godine treba postići da bar 60 odsto dece bude isključivo dojeno." Jer, svako dete ima pravo da bude zdravo.

Priče iz prakse

Po rezultatima istraživanja "Sloboda rađanju – iskustva žena na porođaju u Srbiji", koje je početkom marta sproveo NVO Centar za mame, 11 odsto žena je izjavilo da zbog lošeg iskustva na porođaju nikada više ne želi da se porodi, 65 odsto porodilja ne učestvuje u donošenju odluka o načinu porađanja, kod više od četvrtine žena porođaj je negativno uticao na odnos sa bebom, a kod 14 odsto žena na odnos sa partnerom, dok 68 odsto njih nije uspešno počelo da doji bebu. U istraživanju su anketirane 2583 žene iz Srbije.

"Filozofija kojom se vodi Centar za mame vrlo je jednostavna: ako je mama dobro, cela porodica je dobro. Danas ne možemo pričati o pravima i tretmanu dece, kao ni o poboljšanju uslova za decu, a da ne pričamo o tome šta se dešava mamama i kako to može da utiče na celu porodicu", kaže Jovana Ružičić, direktorka Centra. "Biti mama danas u Srbiji može da bude puno izazova. Od trenutka kada žena ostane u drugom stanju, počinje period koji često umesto da bude najlepši, bude najbrižniji – žene se brinu da li će ostati bez posla, da li će uspeti finansijski da izdrže sve što ih čeka sa dolaskom bebe na svet i sa raznim troškovima koje idu uz vođenje trudnoće, koji mahom nisu predviđeni ali su obavezni ako želite da u porodilištu imate dobar tretman. Žena već u porodilištu dobija poruke koje nisu podsticajne već zaplašujuće i zabrinjavajuće, što se nastavlja i nakon izlaska iz porodilišta – tekstovi o medijski poznatim mamama koje su za par dana povratile manekensku liniju, mnoge lokacije koje su mame pre bebe posećivale nisu dostupne sa kolicima, očekivanja društva da mame preuzmu veći deo obaveza oko beba. Ogroman pritisak, ogromna očekivanja društva i često traumatičan start majčinstva često dovode do toga da se nova mama ne oseća srećnom i kompetentnom, u trenutku kada je za bebu i sve oko nje, a posebno za nju samu, bitno da se dobro oseća. Sve to negativno utiče i na celu porodicu, na odnos između partnera, i naravno na odnos prema detetu i na atmosferu u kojoj dete raste."

I udruženje "Roditelj" nastoji da se izbori za bolje uslove roditeljstva kako bi i deci bilo bolje. "Jedna od važnih naših tema svakako je zdravlje dece", navodi Angelina Radulović. "Svedoci smo da je naša zemlja, koja je veliki borac protiv bele kuge, to samo na papiru: novac za inkubator, neophodan za zaštitu prevremeno rođene dece, skupljao se humanitarnom akcijom ‘Bitka za bebe’. Uz takvu, dakle slabu materijalnu situaciju zdravstva, neadekvatan odnos prema budućim majkama i porodiljama u porodilištima doživljava se kao da su porodilišta uređena tako da odgovaraju potrebama zdravstvenih radnika. Udruženje "Roditelj" se trudi da edukuje roditelje da dobiju prava koja im pripadaju. Iako ne možemo da zalazimo u lekarski deo posla, trudimo se da iniciramo promene koje mogu da utiču na kvalitet lečenja dece a mogu odmah da se implementiraju: baby friendly, prisustvo oca na porođaju i u bolnici dok je dete na bolničkom lečenju, promovišemo dojenje kao najvažniji deo zdravog početka života. Važna nam je i saradnja sa zdravstvenim radnicima koji ličnom inicijativom rade u korist bolje zdravstvene zaštite dece u Srbiji. Ništa od toga ne zahteva ogromna sredstva, već samo volju. Implementacija, naravno i primena, naših predloga pozitivno bi uticala na bebe, njihov zdrav početak života."

Sonja Ćirić, Katarina Stevanović