Peti talenti

U partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Univerzitetom u Beogradu, kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija svečano je obeležila raspisivanje petog, jubilarnog programa "Coca-Cola talenti". Dvogodišnjim programom "Coca-Cola talenti", kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija ulaže u razvoj i stručnost budućih poslovnih lidera. Program je prepoznatljiv po tome što studentima obezbeđuje vrhunske obuke, seminare, priliku da se upoznaju sa najboljim praksama kompanije i da kroz bogat mentorski program steknu znanje i praktično iskustvo које inače ne mogu da dobiju samo kroz klasičan sistem obrazovanja

Izabrani studenti imaće mogućnost da rade u poslovnom okruženju i da se oprobaju u radu na sedam različitih realnih projekata iz oblasti najbližih njihovom profesionalnom interesovanju. Takođe, programom je obuhvaćena i novčana podrška u iznosu od 2000 evra po godini studija. "Coca-Cola talenti" program ima za cilj da ohrabri i motiviše mlade da ostanu u zemlji i svojim profesionalnim razvojem doprinose razvoju društva u celini.

"Razvijanjem našeg poslovanja rastu i potrebe kompanije za lokalnim kadrom, zbog čega želimo da svoju ekspertizu iz oblasti oblikovanja vrhunskih menadžera uložimo u mlade i pomognemo im da za vreme studija steknu veštine i znanja neophodna za upravljanje složenim poslovnim procesima. Time doprinosimo njihovom razvoju i unapređenju društvene zajednice u kojoj poslujemo", izjavio je generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija Sotiris Janopulos.

"Univerzitet u Beogradu je svih pet godina unazad podržavao program ‘Coca-Cola talenti’, dok se ove, jubilarne godine u program uključio kao partner u projektu. Veliko nam je zadovoljstvo što smo u prilici da sarađujemo sa kompanijom Coca-Cola Hellenic Srbija na ovom, za studente važnom programu, koji im pruža priliku da steknu mnoga praktična znanja i iskustva koja će ih pripremiti za ono što ih očekuje kada započnu svoju karijeru i pomoći im da lakše dođu do prvog zaposlenja. Iskreno se nadam da će program ‘Coca-Cola talenti’ podstaći i ostale kompanije koje posluju u Srbiji da se pridruže ovoj inicijativi", rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Naučna elita u emigraciji

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, po odrednici "odliv mozgova" Srbija je među 139 zemalja rangirana na 136. mesto, a od okolnih država lošije je plasirana samo Bosna i Hercegovina. Ekspert za migracije, prof. dr Vladimir Grečić rekao je za "Blic" da potencijal srpske naučne dijaspore iz svih delova sveta broji više od deset hiljada ljudi i premašuje razmere današnje naučne zajednice Srbije.

Najveći broj srpskih naučnika živi i radi u SAD, a među njima je čak 2000 doktora nauka.

"Srbiju je tokom poslednje dve decenije napustila jedna sjajna naučna elita. Najveći broj, više od 60 odsto, otišao je u SAD koje su za naučnike migrante ‘obećana zemlja’. Od 46.757 naših građana kojima su SAD u periodu 2000–2009. izdale useljeničke vize, oko deset odsto ima visoko obrazovanje. Broj naučnika i inženjera iz naše zemlje koji rade u SAD premašuje šest hiljada, od čega je više od dve hiljade doktora nauka. Samo u toku tri školske godine, od 2000. do 2002, na univerzitetima SAD doktorirala su 253 građanina Srbije. Od tog broja, nažalost, u zemlju se do danas vratilo samo njih tridesetak", rekao je profesor Grečić, autor knjige Srpska naučna dijaspora.

Mame u klupi

Na inicijativu Nacionalnog saveta Egipatske nacionalne manjine, Osnovna škola za obrazovanje odraslih "Branko Pešić" u Zemun Polju počela je sa predškolskim programom nazvanim "Mala škola".

Cilj programa je da se mališani iz romskih porodica, starosti do šest godina, pripreme za polazak u redovnu osnovnu školu tako što će učiti da čitaju i pišu, ali i da stiču osnovne kulturne i higijenske navike.

Prema zvaničnim podacima, veliki broj romske dece nikad ne završi osnovnu školu, a oko 80 odsto Roma na teritoriji Beograda potpuno je nepismeno. Međutim, u klupama pored predškolaca naći će se i njihove majke, koje su iz brojnih razloga prekinule obrazovanje i napustile školu i tako ostale nepismene.

"Došli smo na ideju da putem predškolskog programa ‘Mala škola’ na vreme uključimo romsku decu u obrazovni sistem, kako ne bi kasnili za svojim vršnjacima kako bi se što pre socijalizovali i još više zainteresovali za školu, jer većinu đaka u našoj školi čine ‘prerasla’ romska deca, koja sa više od deset godina starosti polaze prvi put u prvi razred. Oni idu u školu po skraćenom postupku jer prema Zakonu o obrazovanju, deca do 17. godine mogu da konkurišu za upis u srednju školu. Prema dosadašnjim podacima, osamdeset odsto naših učenika završi osnovnu, a svega šezdeset upiše srednju školu. Primenom ovog programa nadamo se da će se ovaj procenat u narednim godinama znatno povećati", rekla je direktorka škole Jovanka Stojić.