Telenor fondacija je 19. aprila obeležila pet godina postojanja u Srbiji i predstavila godišnji Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju. Samo prošle godine, Telenor je kroz fondaciju izdvojio 42 miliona dinara za projekte i donacije usmerene na bezbednost dece na internetu, poboljšanje položaja ugroženih grupa, očuvanje životne sredine, umetnost, obrazovanje i pomoć institucijama od javnog značaja. O usklađenosti akcija sa globalnom CSR strategijom, saradnji sa nevladinim i državnim sektorom i dometima realizovanih projekata razgovarali smo sa Sandrom Štajner, izvršnom direktorkom korporativnih komunikacija Telenora.

"VREME": Koliko je teško ulagati u zajednicu u uslovima ekonomske krize kada kompanije obično smanjuju ili potpuno ukidaju budžete za CSR?

SANDRA ŠTAJNER: Od osnivanja Fondacije, najviše cenimo i podržavamo kvalitetne, razvojne i održive projekte koji dugoročno obezbeđuju određenu korist različitim slojevima društva. Sredstva koja ulažemo u projekat su u onom obimu u kome je to traženo, ali nam je važno da projekat ima dovoljno novca da se zaista i završi. Vodimo se jasnom vizijom sa ciljem da pomognemo razvoju društvenih potencijala i unapredimo i iskoristimo iskustvo i znanje koje već imamo i da poboljšamo položaj ugroženih grupa i bezbednost dece na internetu, uložimo u umetnost i obrazovanje, očuvanje životne sredine i pomoć institucijama od javnog značaja. U tom smislu, uvek nam je važna korist koju određena donacija ili projekat donosi društvu u kojem poslujemo i koliko će naš angažman dodatno podići ili razviti svest ljudi o određenom problemu. Bez obzira na otežavajuće uslove izazvane ekonomskom krizom, Telenor će uvek razvijati odgovorno poslovanje kroz stara i nova partnerstva i podržavati projekte koji pomažu društvu u kome poslujemo.

Telenor grupa se već deset godina nalazi na vrhu liste održivosti Dau Džons. Koliko društveno odgovorno poslovanje utiče na povećanje reputacije i poverenja?

Više puta smo isticali da je društveno odgovorno poslovanje neraskidivi deo Telenor grupe, koja je jedna od najvećih svetskih mobilnih operatora sa 140 miliona korisnika. Industrija telekomunikacija najbrže se razvija, dok su njeni socijalni i ekonomski efekti na društvo ogromni. Potpuno smo svesni odgovornosti koja je na nama, i trudimo se da budemo dosledni u tom savesnom odnosu prema društvu.

Na primer, istraživanje Boston konsalting grupe (sa kojom Telenor grupa sarađuje duže vreme) dokazalo je da razvoj mobilne tehnologije može u znatnoj meri da utiče na zdravstvenu zaštitu i kvalitet života ljudi (mobile healthcare). Neki od ključnih nalaza ove studije otkrivaju da upotrebom mobilne tehnologije u nekim azijskim zemljama trošak zdravstvene zaštite starijih ljudi može da se smanji i do 25 odsto; smrtnost majki i beba na porođaju može da se smanji za 30 odsto, a standardi lečenja tuberkuloze mogu da se poboljšaju i do 70 odsto. Svakako da sve ove aktivnosti utiču i na porast broja korisnika, jer se oni radije opredeljuju za operatora koji je društveno odgovoran i koji pomaže društvo u kojem posluje. Pažljivo i sistemski odabrani projekti su prepoznati i utiču i na povećanje reputacije i poverenje svih naših partnera.

Kako mapirate društvene probleme u koje ulažete? Koliko su oni usmereni na goruće društvene probleme, a kako te investicije povezujete sa vašim core biznisom?

Članovi Odbora Fondacije su stručnjaci iz različitih oblasti koji su pažnju Fondacije usmerili ka mladima, društveno ugroženim grupama i razvoju kulturne produkcije i tržišta umetnosti. Pre svega, fokusirani smo na probleme koji sistemski pogađaju određene oblasti, a odabrani projekti usmereni su na njihovo dugoročno rešavanje. Veoma je važno napomenuti da smo orijentisani na projekte kojima možemo pomoći korišćenjem mobilnih tehnologija, pa projekti koji u osnovi podržavaju ove tehnologije imaju veće šanse. Mobilne komunikacije doprinose društvenoj integraciji, i mogu biti odličan način da se pobede siromaštvo, nepismenost i loše zdravstveno stanje, kao i da se pomogne ljudima da unaprede svoje životne uslove.

Jedan od najznačajnijih CSR projekata Telenora u Srbiji je uvođenje filtera za blokadu materijala sa elementima seksualnog zlostavljanja dece na internetu, u saradnji sa MUP–om. Koji su rezultati ove akcije?

Norveški Telenor je 2005. prvi među mobilnim operatorima na svetu zaštitio pristup internetu specijalnim filterima. Pored Norveške i Srbije, filteri su postavljeni u Crnoj Gori, Švedskoj, Danskoj i Bangladešu. Kao internacionalna kompanija, bili smo svesni kolika je važnost ovog projekta, a voleli bismo da nam se i konkurencija pridruži, jer je zaštita dece projekat u kojem konkurencija ne treba da postoji. Naši korisnici koji s mobilnog telefona ili računara pokušaju da pristupe sajtu takvog tipa, prebacuju se na "Stop granicu", gde je od početka projekta do sada registrovano 116 takvih slučajeva.

Koji su najznačajniji projekti koje je Telenor sproveo u saradnji sa UNICEF–om?

Saradnja sa UNICEF-om za nas je veoma važna. Projekat "Povezivanje" je rezultat naše odlične saradnje s njima i Ministarstvom zdravlja. Cilj projekta je da na dugoročnom nivou podignemo opštu, zdravstvenu, administrativnu, pravnu i telekomunikacionu pismenost romske zajednice u Srbiji. U okviru ovog projekta lična dokumenta i legitimacije dobilo je 7367 lica, vakcinisano 12.212 dece i 1381 odrasla osoba, pregledano je 1514 trudnica i porodilja, 13.234 Roma je odabralo svog lekara, dok je 3238 dece upisano u školu. Prošle godine je u projekat uključeno dodatnih 15 medijatorki i 60 patronažnih sestara, čime je projekat proširen na 60 gradova u Srbiji u kojima je aktivno ukupno 75 medijatorki.

Pored projekta "Povezivanje", UNICEF nam je redovan partner i tokom novogodišnjih praznika kada našim korisnicima i zaposlenima omogućavamo da šalju UNICEF čestitke putem SMS-a, gde sav prihod od čestitki ide UNICEF-u. Zajedno smo radili i na projektu "Škola bez nasilja", a često smo ustupali humanitarne brojeve za razne akcije, poput pomoći deci Haitija tokom katastrofalnog cunamija 2010. Već tri godine partneri smo i u dodeli godišnjih nagrada za medije koje UNICEF dodeljuje za najbolje izveštavanje o deci i dečijim pravima.

Telenor je dvostruki dobitnik nagrade Virtus koju dodeljuje Balkanski fond za lokalne inicijative. Prošle godine nagrađeni ste u kategoriji dugoročnog partnerstva sa neprofitnim sektorom. Kako ocenjujete saradnju kompanija sa nevladinim sektorom u Srbiji?

Rekla bih da je saradnja privatnog i nevladinog sektora veoma dobra, jer je cilj na kraju isti – opšta dobrobit društva kome svi treba da budemo posvećeni. Međutim, iako se razumevanje društveno odgovornog poslovanja znatno povećalo, opšta svest o tome u Srbiji je i dalje na relativno niskom nivou. Veliki broj ljudi ovakvo poslovanje često poistovećuje sa sponzorstvima i donacijama. Mi se trudimo da kroz intenzivnu saradnju sa partnerima povećamo svest o odgovornom poslovanju, strateški odredimo projekte u kojima ćemo učestvovati i tako pomognemo razvoju društva.

Kako komentarišete saradnju sa državnim institucijama i da li smatrate da bi država mogla da uvede poreske olakšice za kompanije koje ulažu u zajednicu?

Telenor ima odličnu saradnju sa državnim institucijama i nevladinim organizacijama. Kada pričamo o poreskim olakšicama, treba napomenuti da su one standard u mnogim zemljama. Ovde to nije slučaj. Na primer, kada Telenor želi da donira nameštaj ili tehničku opremu, porez na to se plaća. Kompanijama koje ozbiljno neguju društveno odgovornu praksu ovakve olakšice bile bi od velike pomoći i država bi trebalo da donošenje ovakve odluke uzme u razmatranje. Činjenica je da bi se poreskim olakšicama motivisale i ostale kompanije da izdvoje veća sredstva za društveno odgovorne projekte. Sa druge strane, kompanije koje ranije nisu ulagale, imale bi potencijalno više razloga da pokrenu projekte koji su njima bliski.

Telenor je pre četiri godine započeo i projekat "Internet parkova".

Jedan od naših važnijih ciljeva jeste i širenje informatičke pismenosti i trudimo se da kroz stalno renoviranje mreže omogućimo jednostavan i brz pristup internetu na teritoriji cele zemlje. Telenor je poznat po projektu "Internet parkova", u kojima je građanima dostupan besplatan pristup internetu. U prethodne četiri godine, besplatno korišćenje interneta bilo je moguće u 29 internet parkova u 16 gradova širom Srbije. Ponosni smo na ovaj projekat, jer smo prvi na zapadnom Balkanu koji su ga pokrenuli.