Kompanija Delta Holding objavila je prošle nedelje stratešku odluku da će od fiskalne 2012. godine deset odsto dobiti izdvajati za realizaciju društveno odgovornih projekata u Srbiji. Ukoliko se realizuje, ova praksa biće jedinstvena ne samo za korporativnu filantropiju kod nas, već i šire, jer je poznato da u najboljem slučaju velike multinacionalne kompanije u proseku godišnje doniraju od tri do pet odsto profita zajednici. Takođe, menadžment kompanije inicirao je i osnivanje nove fondacije, koja ima za cilj realizaciju strateških projekata za srpsko društvo i pozvao i druge kompanije da je podrže. Najavljeno je i da će o preraspodeli sredstava odlučivati nezavisni Savet koji će činiti ugledne ličnosti, a za sada je poznato da ga čine: Ružica Đinđić, predsednica Fonda "Dr Zoran Đinđić", Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, Čedomir Popov, predsednik Matice srpske, i glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković. Kako je Delta Holding od svog osnivanja posvećena aktivnostima na polju korporativne filantropije, o motivima za nove poteze, zadužbinarstvu i opštoj slici korporativne odgovornosti u zemlji, razgovarali smo sa Jelenom Krstović, potpredsednicom Delta Holdinga za korporativne komunikacije.

"VREME": Šta vas je u trenutku privredne recesije podstaklo na odluku da deset odsto profita donirate i kako će izgledati organizacija nove fondacije?

JELENA KRSTOVIĆ: Privredna recesija, odnosno ekonomska kriza ne smeju biti izgovor za nečinjenje. U takvim situacijama, naprotiv, vrlo je važno donositi bitne poslovne i druge odluke. Delta je, kao i svi privredni subjekti, morala da poslovanje prilagodi novonastaloj, teškoj ekonomskoj situaciji, ali kompanija i dalje posluje pozitivno i verujemo da će takav trend nastaviti. Zbog toga nije bilo razloga da odustajemo od svojih planova u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Reč je o logičnom nastavku i novom kvalitetu u društvenoj odgovornosti Delta Holdinga. To što se nalazimo u ne baš povoljnom ekonomskom trenutku može da bude samo dodatan motiv da našu odluku ubrzamo, jer je, nažalost, mnogo pojedinaca i institucija kojima je pomoć neophodna.

U Srbiji još ne postoji oslobađanje od poreza po osnovu humanitarnih davanja. Svi se nadamo da će zakonska regulativa evoluirati u pravcu rešenja koja postoje u zapadnoj Evropi, jer će se time dati snažan stimulans kompanijama da se ozbiljnije posvete društveno odgovornom poslovanju.

Delta Holding je osnivač još dva humanitarna fonda preko kojih je od 2007. donirano blizu pet miliona evra društvenoj zajednici. Da li će oni nastaviti sa svojim radom i na koje projekte najviše usmeravate pažnju kroz humanitarne aktivnosti?

Delta će nastaviti započete humanitarne akcije, pre svega važne održive projekte koje smo pokrenuli. Tu pre svega mislim na završetak naše zadužbine, Dnevnog centra za smeštaj i boravak osoba sa invaliditetom, zatim na program stipendiranja i zapošljavanja dece bez roditeljskog staranja kroz Fond za budućnost, kao i na druge akcije Delta Fondacije. Ipak, od najavljenih deset odsto neto dobiti, koliko će kompanija izdvajati za pomoć društvenoj zajednici, najveći deo biće doniran preko nove fondacije, koju upravo pokrećemo.

Sa kojim institucijama i organizacijama najviše sarađujete prilikom sprovođenja projekata? Da li ste zadovoljni saradnjom sa državnim i nevladinim institucijama?

Od osnivanja Delta Fondacije do danas, razvili smo široku mrežu saradnika, vladinih i nevladinih organizacija. U saradnji s njima realizujemo projekte kako bismo adekvatno odgovorili na potrebe društvene zajednice, a pre svega na potrebe iz oblasti socijalne zaštite. Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu prepoznalo je značaj naših aktivnosti i dalo podršku našim projektima među kojima je i program Fonda za budućnost, koji za cilj ima osamostaljivanje dece bez roditeljskog staranja kroz profesionalnu obuku, stipendiranje i pružanje šanse za zaposlenje.

S obzirom na ciljne grupe fondacije, najviše sarađujemo sa domovima za decu bez roditeljskog staranja i domovima za lica sa invaliditetom, ali i sa specijalnim školama, udruženjima i organizacijama osoba sa invaliditetom. Saradnja sa svima je od osnivanja fondacije uspešna, jer je fondacija u stalnom kontaktu s njima i pruža im kontinuiranu podršku.

Prošle godine usvojen je Zakon o zadužbinama i fondacijama. Da li ga smatrate stimulativnim za kompanije koje žele da se oduže društvu u kome posluju?

Nažalost, moram da kažem da ni zakoni, a ni ukupna društvena atmosfera nisu stimulativni za društveno odgovorno ponašanje, ne samo kompanija, već i pojedinaca i drugih društvenih institucija. Društvena odgovornost je nešto što zavređuje mnogo veću pažnju i podršku najšire javnosti, pa i zakonodavnih i drugih institucija. Međutim, čak ni mediji, kao ključni posrednici u komunikaciji sa najširim društvenim grupama, često ne razumeju koncept društvene odgovornosti i smatraju je marketinškom ili PR aktivnošću. Što CSR nije i ne sme da bude.

Kada će biti završena prva Deltina zadužbina?

Na Bežanijskoj kosi u Beogradu u toku su građevinski radovi. Završetak zadužbine planiran je za proleće 2012, posle čega će ona biti predata Gradu Beogradu na trajno upravljanje. Delta kao zadužbinar jedino insistira na tome da se institucija ne može otuđiti, niti koristiti u komercijalne svrhe.

Da li smatrate da u Srbiji jača svest o važnosti društveno odgovornog poslovanja i koliko se Delta Holding kao najveća srpska kompanija angažovao na propagiranju CSR akcija među drugim domaćim kompanijama?

Naš je utisak da se svest o društvenoj odgovornosti razvija nedovoljnom brzinom. Što se tiče Deltinih aktivnosti, zaista želimo da budemo lider u ovoj oblasti, ne samo da pričamo o CSR-u, već i da primerom pokažemo kako treba raditi. To je i osnovni motiv da javno izveštavamo o svojim aktivnostima i verujemo da će javnost to shvatiti na pravi način, kao davanje primera, a ne kao želju za jeftinom reklamom.

Poslovati društveno odgovorno pored filantropije podrazumeva pre svega kvalitetan proizvod i usluge, fer ponašanje na tržištu, brigu o životnoj sredini i odgovoran odnos prema zaposlenima. Na koji način ste tu strategiju sproveli u Delta Holdingu?

Dotakli ste se pravog pitanja, koje takođe nije dovoljno poznato našoj javnosti. Kvalitet proizvoda i usluga i uopšte poslovne prakse, jeste osnovna i prva odgovornost svakog privrednog subjekta. To je nešto na čemu Delta insistira od svog osnivanja, uvođenjem formalnih standarda kvaliteta (ISO, HACCP i drugi), ali i svojim ukupnim održivim poslovanjem.

Teoretičari CSR–a smatraju da društveno odgovorne kompanije na kraju profitiraju od svojih humanitarnih aktivnosti, a najveći je ugled koji donosi dobročinstvo. Koje benefite je Delta do sada ostvarila?

Moj lični, a i Deltin princip je da iza pravog CSR-a mora na prvom mestu da stoji iskrena želja da se pruži benefit jednoj društvenoj grupi, ili čitavoj društvenoj zajednici. Kada kompanija razvije takvu svest, može da donese odluku o podeli svoje dobiti u procentu koji daleko prevazilazi svetsku praksu u ovoj oblasti. Delta je mogla da, kao većina kompanija u svetu, donira društvenoj zajednici tri do pet odsto profita i time bi ispunila važeće standarde. Ako smo se odlučili za znatno veći iznos, onda je zaista reč o odluci baziranoj na dobroj volji u kompaniji i u njenom vrhu. Što se tiče ostvarivanja profita na bazi CSR-a, sigurno je da na kraju kompanija ima koristi od toga što se s pažnjom i fer odnosi prema društvenim problemima. To se vidi kroz reputaciju, kroz lojalnost partnera i potrošača, koji se pre ili kasnije odraze i kroz poslovni rezultat. Ipak, profit ne sme da bude primaran motiv za društveno odgovorno ponašanje.