Dodatno
Želimo da se glas građana više čuje u izradi prostornih planova
Iako su izrada i usvajanje planskih dokumenata među najznačajnijim procesima za ostvarenje javnog interesa u svakoj zajednici, nivo transparentnosti kod nas i dalje nije na zavidnom nivou; građani i privrednici nemaju adekvatne mehanizme da se uključe u donošenje ovih odluka, pa čak ni da se o njima informišu. Komentari i primedbe tokom javnog uvida mogu da se dostave samo u pisanom obliku u kancelariji ili na šalteru lokalne samouprave, a obaveštenja o tome, samo forme radi, oglašavaju se u novinama i na portalima koje slabo ko prati
Sa idejom da u 2024. pokrenemo promene, lansirali smo inicijativu “Budi deo plana” zahvaljujući kojoj će već početkom godine kao pilot biti puštena u rad posebna onlajn platforma preko koje će svi zainteresovani moći da primaju obaveštenja kada dođe do predloga za izmenu urbanističko-planskog akta i da svoje primedbe dostave elektronski.
Inicijativa je deo oglednog projekta “Glas građana u urbanističkom planiranju”, koji finansira SILP fond Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida) i sprovodi NALED, a za pilot opštinu izabran je grad Kragujevac. Bilo nam je važno da pronađemo lokalnu samoupravu koja će tokom trajanja projekta imati izmene i dopune planskih akata, a kako je u toku usvajanje plana “Kragujevac 2030”, rešili smo da nam ovaj primer posluži kao pokazna vežba saradnje i za druge gradove i opštine.
Svi građani, ne samo grada Kragujevca, moći će uskoro na adresi budideoplana.rs da se registruju i opredele za jedan od načina primanja obaveštenja o različitim inicijativama za izmenu planskih dokumenata – putem mejla, viber ili sms poruka. Na istoj stranici moći će da se informišu o planiranim izmenama i dostave eventualne prigovore. Sve će se raditi u realnom vremenu, tako da će javnost imati dovoljno prostora da reaguje, što će, nadamo se, doprineti smanjenju izgradnje koja nije u skladu sa interesima zajednice.
Postoje brojni primeri iz prakse koji pokazuju da tokom gradnje nezadovoljni građani izražavaju svoj revolt zbog započinjanja gradnje o kojoj nisu prethodno imali saznanja, pa se dešavaju blokade, potpisuju peticije i sprečavaju investitori da ostvare svoja zakonska prava. U takvoj situaciji svi gube, zbog čega je važno konstruktivan dijalog započeti već u inicijalnoj fazi razmatranja planskih dokumenata, pre nego što se konačan plan usvoji i gradilište se otvori.
Iako u zemljama regiona postoje određeni mehanizmi za uključivanje javnosti, niko dosad nije razvio ovakav način komunikacije, zbog čega smo posebno zahvalni Geografskom fakultetu u Beogradu koji je pružio stručnu podršku u realizaciji projekta.
Naš sledeći korak je da ovaj vid dijaloga postane praksa i zaživi u celoj zemlji, a krajnji cilj jeste uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog sistema digitalizovanog planiranja.
Pored uključivanja građana, kako bi se ubrzao proces usvajanja urbanističkih planova, potrebno je umrežiti sve institucije i omogućiti im da istovremeno rade na izradi planova, elektronski razmenjuju informacije, daju komentare, izdaju uslove i saglasnosti, umesto što sada čekaju jedna na drugu da urade svoj deo posla. Na ovaj način bismo ubrzali proces izrade i povećali transparentnost usvajanja planskih dokumenata jer bi građanima sve informacije bile lako dostupne.
Inicijativa je deo oglednog projekta “Glas građana u urbanističkom planiranju”, koji finansira SILP fond Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida) i sprovodi NALED, a za pilot opštinu izabran je grad Kragujevac. Bilo nam je važno da pronađemo lokalnu samoupravu koja će tokom trajanja projekta imati izmene i dopune planskih akata, a kako je u toku usvajanje plana “Kragujevac 2030”, rešili smo da nam ovaj primer posluži kao pokazna vežba saradnje i za druge gradove i opštine.
Svi građani, ne samo grada Kragujevca, moći će uskoro na adresi budideoplana.rs da se registruju i opredele za jedan od načina primanja obaveštenja o različitim inicijativama za izmenu planskih dokumenata – putem mejla, viber ili sms poruka. Na istoj stranici moći će da se informišu o planiranim izmenama i dostave eventualne prigovore. Sve će se raditi u realnom vremenu, tako da će javnost imati dovoljno prostora da reaguje, što će, nadamo se, doprineti smanjenju izgradnje koja nije u skladu sa interesima zajednice.
Postoje brojni primeri iz prakse koji pokazuju da tokom gradnje nezadovoljni građani izražavaju svoj revolt zbog započinjanja gradnje o kojoj nisu prethodno imali saznanja, pa se dešavaju blokade, potpisuju peticije i sprečavaju investitori da ostvare svoja zakonska prava. U takvoj situaciji svi gube, zbog čega je važno konstruktivan dijalog započeti već u inicijalnoj fazi razmatranja planskih dokumenata, pre nego što se konačan plan usvoji i gradilište se otvori.
Iako u zemljama regiona postoje određeni mehanizmi za uključivanje javnosti, niko dosad nije razvio ovakav način komunikacije, zbog čega smo posebno zahvalni Geografskom fakultetu u Beogradu koji je pružio stručnu podršku u realizaciji projekta.
Naš sledeći korak je da ovaj vid dijaloga postane praksa i zaživi u celoj zemlji, a krajnji cilj jeste uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog sistema digitalizovanog planiranja.
Pored uključivanja građana, kako bi se ubrzao proces usvajanja urbanističkih planova, potrebno je umrežiti sve institucije i omogućiti im da istovremeno rade na izradi planova, elektronski razmenjuju informacije, daju komentare, izdaju uslove i saglasnosti, umesto što sada čekaju jedna na drugu da urade svoj deo posla. Na ovaj način bismo ubrzali proces izrade i povećali transparentnost usvajanja planskih dokumenata jer bi građanima sve informacije bile lako dostupne.
Autor je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u