Danas je očigledno da nema potrebe posebno obrazlagati značaj promene našeg pravnog sistema – gotovo svi njegovi aspekti moraju se preispitati i temeljno pretresti. Sa jedne strane pred nama stoji izuzetno ozbiljna kriza institucija važnih za funkcionisanje države, a sa druge realna potreba usklađivanja našeg pravnog sistema sa praksom međunarodne zajednice.

U proteklih nekoliko meseci pređen je ogroman put, naša država postepeno zauzima svoje mesto u svim važnim međunarodnim institucijama, učinjeni su prvi koraci ka postavljanju temelja moderne pravne države, započete su reforme pravnog sistema.

Uprkos tome mi danas ne možemo biti u potpunosti zadovoljni dinamikom kojom se sprovode promene, posebno u oblasti pravnog sistema. Za to svakako postoje brojni opravdani i veoma kompleksni razlozi. Ovde ne mislimo samo na težak teret nasleđa režima Slobodana Miloševića, koji je bezmalo uništio sve važnije institucije potrebne za razvoj demokratije, već i na veoma dinamičnu pa čak i kontroverznu društvenu i političku stvarnost koja odlaže efikasniji i brži put ka suštinskim promenama. Ovi procesi, ma koliko bili svojstveni svim zemljama u tranziciji, neminovno sobom povlače i niz drugih iskušenja sa kojima se suočava nova demokratska vlast.

Iz ovih razloga danas je primarno i daleko najvažnije pitanje ono koje se odnosi na potrebu izrade i donošenja novog ustava koji će nesumnjivo doprineti stabilizovanju ukupnih prilika u našoj zajednici. Njegovim donošenjem stvorio bi se uslov da se učvrste institucije pravne države, a to je imperativ kome se svi moramo povinovati.

Danas je oblast pravne regulative do te mere ruinirana da je gotovo nemoguće na jednom mestu nabrojati sve intervencije koje su tokom minule decenije učinjene u pravnom sistemu samo sa jednim ciljem – da se omogući nesmetana vlast bivšeg autokratskog režima koji je beskrupulozno uništio zemlju, a njene najvažnije institucije obesmislio. U tom smislu opredeljenje i očekivanje građana da se nastave započete reforme, bez obzira na evidentne teškoće, veliko su ohrabrenje demokratski izabranim vlastima da nastave tim putem.

Podrazumeva se da čin donošenja novog ustava sam po sebi neće rešiti sve probleme ali će, u to smo uvereni, doprineti da se mnogi problemi reše na jednostavniji i prihvatljiviji način.

Paralelno sa značajnim aktivnostima vezanim za izradu novog ustava, već nekoliko meseci unazad teku i pripreme nekoliko važnih sistemskih zakona čije se usvajanje očekuje tokom jesenjeg zasedanja Skupštine.

Među njima posebno mesto pripada Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji je u proteklih šest meseci doživeo nekoliko radnih verzija da bi, konačno, ovih dana javnosti bio ponuđen u formi Nacrta.Nadamo se da će veoma temeljno pripremljena javna rasprava o nacrtu Zakona o lokalnoj samoupravi, koja počinje tokom septembra, svojim pozitivnim predlozima i sugestijama doprineti njegovom poboljšanju i kasnijem boljem prijemu kod građana.