Poput Šeherezade iz stare persijske priče, Žika Nikolić je proteklog vikenda ispričao svoju hiljaditu priču u emisiji koja ga je obeležila nadimkom – Šarenica.

Malo ga je u subotu omela Devetomajska parada u Moskvi, ali je zato "hiljadarka" u nedelju bila tačno na vreme. Ovaj desetogodišnji staž zaista je proleteo, pa valja podsetiti da je pokojni Aleksandar Tijanić u znatnoj meri zadužen za stvaranje najpopularnijeg formata zabavnog programa na RTS-u. Tijanić je u liku Žike Seljaka prepoznao arhetipski model Srbina koji vikendom ustaje i želi da vidi "udrobljen" program koji može da obuhvati dijapazon od opere do kolca, od diplomata do poljoprivrednika, sa narodnjacima i starogradskim pesmama kao muzičkim potpurijem. Od početka su obavezni narodni orkestar RTS-a i najčešće lepi momčić Bane Đokić, harmonikaš sa onim lepim pramenom.

Formula vašar + Vegas odmah je dala fantastične rezultate i donela ogromnu gledanost.

Zašto volimo Žiku?

Za mene je godinama njegovo lice bilo po definiciji otelotvorenje domaćinske Srbije, tradicionalne i patrijarhalne. Žika je tokom godina ublažio svoje stavove, pa danas ređe javno govori o "pravljenju dece" kao načinu borbe protiv bele kuge, a politička korektnost i medijski zakoni ne dozvoljavaju da se nazdravlja u programu. Žika je spontano govorio ono što je u Srbiji opšti stav, u emisiji se jelo i pilo ono što je bilo na sofri gledalaca, a muzika je davala atmosferu raspevanog neradnog dana. On je čak i terminom vezan za neradni dan (vikendom odmori!) kada je budna starija ekipa – njegovih najvernijih gledalaca. Žika je zato za prosečnog TV konzumenta, danas digitalizovanog, autoritetom rame uz rame sa učiteljem, popom ili oficirom.

Kod Žike je sve srpsko! Najavljuju se najlepše srpske reklame, kojih je sve manje pred globalnom najezdom multinacionalnih korporacija, muzika je narodna, a srpski je čak i – pad koji umesto papirnih podsetnika Žika otvara sa tri prsta – krsteći ga dok zumira tekst. Ovaj voditelj pokazao je prirodni talenat za šou-program, jer tokom emisije neprekidno igra TV simultanku. Malo je voditelja u Srbiji koji su u stanju da paralelno u živom programu od 2 sata žongliraju sa folklorom, publikom, orkestrom, gostima i reklamama.

Na internetu ćete pronaći sate i sate njegovih snimaka, omaški i nastupa najrazličitijih gostiju. Žikina emisija je TV arhiva Srbije u protekloj deceniji.

Posebnu draž imaju gostovanja u letnjoj sezoni. Tokom leta, Žika obiđe još jedan krug po Srbiji i dođe gledaocima na noge. Pošto sam sa svojom radio-emisijom pravio slične turneje, uverio sam se koliko je bitno doći do svoje publike. U nekoliko navrata sam širom zemlje zaticao na glavnim trgovima obaveštenja gde lokalna udruženja penzionera pozivaju članove i simpatizere da se "lepo obuku i dođu na javno snimanje emisije ‘Žikina Šarenica’". Naravno da su došli, uvek.

Šta ne volim u "Šarenici"?

Video sam mnoge nadobudne "urbane" likove kako se kiselo smeškaju tokom gostovanja kod Žike, jer su svesni da je to najpouzdaniji način da Srbija čuje za vas, vašu knjigu, koncert ili CD. Žanrovska papazjanija mi nikada nije smetala, jer Žika Seljak je spontano upotrebio postmodernističku logiku spajanja nespojivog. Tako se oblačio u rimskog imperatora – dokazujući da je moguće biti Seljak Imperator. Međutim, nikada nisam voleo lokalne političare koji obožavaju da paradiraju kroz "Šarenicu". Vole da dođu i ministri, a Žika je propustio da prema vlasti ima odnos koji svaki seljak u Srbiji ima. Nikada nema apsolutnog poverenja jer svaka vlast ‘oće da zajebe seljaka, pa seljak uvek mora da bude trunku namazaniji.

U nedelju je bilo primetno da je u toku 1000. epizoda. Neverovatno je da ovako popularnoj emisiji RTS nije obezbedio novu i bolju scenografiju. Neverovatno je da posle 1000 epizoda u realizaciji još uvek jure ton ili kadar sa sagovornikom. Neverovatno je da tokom godina Žika nije dobio pojačanje, jer njegove kovoditeljke u emisiji ne bih da komentarišem. Generalni utisak je da postoji zasićenje i zamor voditeljskog materijala koji se odražava na energetski nivo emisije. Nije dobro da "Šarenica" zavisi samo od inspiracije voditelja, svuda u svetu iza ovakvih emisija stoji ozbiljan kreativni tim koji osvežava svaku novu epizodu i svaku novu sezonu. Žiki je orkestar otpevao "Op žica žica, Žika Šarenica" sa delom teksta gde se kaže da "sviraju čak i kad nema para"! Urednik je Žiki za jubilej, u staroj sindikalnoj tradiciji, poklonio monografiju, poruka je opet jasna – para nema! "Šarenici" preti opasnost da se poput RTS-a zatvori u sopstvenu ponavljajuću samodovoljnost. Plašim se da za budućnost "Šarenice" neće biti dovoljan samo Žika, jer televizija poput revolucije troši svoje aktere. Ne daj se, Žiko!